Архиве категорија: Програми

Програми, ПРОГРАМИ

Ревија словеначких филмова

Понедељак, 13. 10. 2025, 18 сати

Отварање треће ревије словеначког филма у организацији словеначког културног друштва „Драго Чех“ у Бору

На програму су три кратка филма, снимљена 2024. године, приказивана на бројним фестивалима широм Европе: један документарни и два анимирана фима млађих словеначких уметница.

  1. У тихој долини: кратки документарни филм режисера Владимира Шојата (20 минута), у којем ћете упознати Цвету, која је као беба возом донета из Словеније у Војводину у кориту за мешење хлеба;
  2. Мачак пред вратима: кратки анимирани филм Ане Чигон (10 мин), у којем се међународни односи приказују на сатиричан начин, кроз причу о мачкама и њиховим територијама;
  3. Три птичице: кратки анимирани филм Зарје Менарт (8 минута), у којем птице из наслова једну девојку воде у пределе њеног унутрашњег света.

Ревија филмова наставља се дугометражним играним и документарним филмовима сваког понедељка до краја октобра, а закључно са 10. 11. 2025.

Добро дошли!

ПРОГРАМИ, Програми

Filozofija na bazenu

Sreda, 17. septembar, 19 sati

Predstavljanje zbirke fantastičnih i distopijskih kratkih priča Na bazenu Divne Vuksanović i razgovor s autorkom o književnosti i (drugim) medijima u kontekstu neslućene/preteće ekspanzije veštačke inteligencije.

Divna Vuksanović je diplomirala na Fakultetu dramskih umetnosti i na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Magistrirala je teatrologiju na FDU, a doktorirala na Filozofskom fakultetu. Bavi se kritičkom teorijom i filozofijom medija, estetikom, posebno estetikom medija. Objavila je trotomnu Filozofiju medija, Filozofiju zabave (u koautorstvu), na desetine naučnih i stručnih radova, ali petnaestak književnih dela: zbirki pesama, kratkih i mikro priča, knjiga poetske proze, jedan „romanoid“, kao i nekoliko knjiga za decu. Književna dela Divne Vuksanović prepoznatljiva su koliko po svojoj žanrovskoj neodređenosti, eksperimentalnim oblicima izražavanja i pripovedanja, jezgrovitosti, liričnosti, toliko i po svojoj filozofskoj orijentaciji, okrenutosti ka preispitivanju savremenih kulturnih, političkih i medijskih fenomena i njihovih efekata na život, svest, identitete… ljudi.

Kada su knjige nestale iz upotrebe, civilizacija je odahnula… Plivanje u mastilu predstavljalo je novu modu…

Dvadeset tri kratke priče vezane za neku vrstu bazena, u kojima se ili oko kojih odvijaju bizarni ili groteskni, na momente jezivi, zagonetni događaji, čine knjigu Na bazenu (KOV, 2024), za koju je autorka dobila Nagradu „Moma Dimić“ Biblioteke grada Beograda. Priče sadrže i koriste elemente fantastike i naučne fantastike, distopijskih situacija i preokreta, a zajednički grade uznemirujući sliku nadolazećeg vremena tehnokapitalističkog sveta.

Dobro došli!

ПРОГРАМИ, Програми

Najbolje je već prošlo

I evo me, jurim užarenim ulicama Zvezdare, na
zadatku koji je jutros stigao, u obliku molbe za uslugu –
od drugara iz Bora. Istina, to je jedan od onih ljudi s
kojima se ne viđam toliko često, ali svako druženje s
njim i čitavim društvom oko njega, uostalom, uramljeno
je u unutrašnju galeriju nezaboravnih provoda. A kad je
to slučaj, onda je osećaj prema drugarstvu snažniji od
formule za čije računanje je činilac količina zajednički
provedenog vremena. Na njegovo lukavo, šifrovano
pitanje: da li bih mogao da se iscimam, preuzmem i
odnesem nešto njegovom drugaru, prvo me proradi
nervoza, ali već u narednim sekundama mozak štancuje
kolekciju argumenata koji će ovom danu dati smisao,
mom karakteru injekciju steroida, a što se čini najvažnije
danas – zatrti raspoloženje u kom sam se probudio,
ostaviti ga u prašini daleko iza, s nadom da neće uspeti
ponovo da me dohvati.

Petak, 12. 9. 2025, 19 sati

Predstavljanje zbirke priča Najbolje je već prošlo Danila Stojića (Partizanska knjiga, 2024, Nagrada „Jovan Popović“)

Програми, ПРОГРАМИ

Изложба дрвореза

Понедељак, 8. септембар 2025, 19 сати

Отварање изложбе дрвореза Тамо где теку бакар и злато Јована Петровића, инспирисана уметничким делом Ђ. А. Куна, односно његовом мапом графика Крваво злато (техника дрвореза), као и публицистиком Рајка Чукића, од којег је преузет наслов.

Јован Петровић рођен је у Бору, 2000. године, док је уметничке школе изучио у Нишу, а потом и на Академији уметности „Иља Рјепин“ у Санкт Петербургу. Ово му је четврта самостална изложба, а учествовао је и на више од 40 колективних изложби. Његова се дела већ могу наћи у неколико руских музеја.

Добро дошли!

Програми, ПРОГРАМИ

Петак тринаести

Последњи програм у оквиру овогодишњих Дана књиге у Народној библиотеци Бор посвећен је музици – сликом и речју.

У петак, 13. јуна, од 18 сати представља се монографија Бјесови, чији је аутор, уједно и гост библиотеке, фронтмен те групе, мултимедијални уметник Зоран Маринковић. С аутором разговара фотограф из Зајечара Микица Андрејић, један од тринаесторо фотографа из региона чије концертне, рок фотографије чине изложбу Bor(n) to be wilde, која се у Народној библиотеци Бор отвара у 19 сати.

Добро дошли!

ПРОГРАМИ, Програми

Процес 2

12. јун, 19 часова: Процес 2 – сопство пред судом савести – други програм у серији разговора о Кафкином Процесу из перспективе различитих хуманистичких дисциплина и њихових могућих виђења и тумачења овог романа у савременом контексту. Наша саговорница биће проф. др Тамара Џамоња Игњатовић.

Са Тамаром ћемо Кафкин роман и причу о Јозефу К. читати као причу о егзистенцијалној и психолошкој кризи која води ка психози, о унутрашњим судијама, законима и „Уставу“ савести, о осећајима и стањима као што су кривица, прогоњеност, отуђеност од света и других људи, немоћ и стид.

Тамара Џамоња Игњатовић је редовна професорка на Одељењу за психологију Филозофског факултета Универзитета у Београду, где предаје курсеве из области клиничке психологије и менталног здравља. Поред доктората из клиничке психологије на Филозофском факултету у Београду, завршила је и специјализацију из медицинске психологије на Медицинском факултету у Београду. Уредница је психолошке едиције Имаго ИК Клио. Добитница је Награде „Живорад Жижа Васић“ 2019. године за популаризацију психологије и – два пута – Награде „Љубомир Љуба Стојић“ за допринос раду и развоју струковног удружења психолога, које додељује Друштво психолога Србије, чија је председница од 2021. Феминистички културни центар БеФем доделио јој је признање За феминистичку етику бриге 2024.

Добро дошли!

ПРОГРАМИ, Програми

Рт или Ртањ

Петак, 6. јун, 19 часова: представљање романа Рт Саше Илића

Саша Илић је аутор неколико веома запажених прозних књига, као што су романи Пад Колумбије, Берлинско окно, Пас и контрабас, или збирке прича Душановац. Пошта и Лов на јежеве. За роман Пас и контрабас (2019) добио је НИН-ову награду. За роман Берлинско окно (2005) – Стипендију „Борислав Пекић“. Са редакцијом књижевног подлистка Бетон у Данасу (2006–2013) добитник је Награде „Душан Богавац“ за новинарску етику и храброст (НУНС, 2007). Са Јетоном Незирајем, покренуо је и уређивао књижевни фестивал Полип у Приштини 2010–2023. Пише колумне за Пешчаник и Радар.

Речима аутора:

„Рт је роман о расцепу између природе и друштва, односно о борби једног дела друштва да се та изгубљена веза поново успостави. Да бих могао да опишем тај прилично драматичан феномен, морао сам да одустанем од линеарне приче и једног јунака, односно да напустим територију очекиваног и пробам да испричам причу о судбини једне планине, у овом случају Ртња, која се налази у средишту ове борбе. Зато сам искористио драмско јединство места које сажима три времена – три ратна лета 1942, 1992. и 2022. Тиме сам интензивирао драмски потенцијал радње која доноси причу о овој неравноправној борби у сваком од тих временских токова. Додатну динамику доноси и породица Буквић, чији чланови постају актери драме нашег времена, које је обележено походом корпоративних компанија на критичне минералне сировине.“

Почетак Рта чита Жељко Максимовић

Програми, ПРОГРАМИ

„Мислите другачије!“

4. јун, 19 часова: представљање књиге Неолиберална култура сопства Милана Урошевића

Милан Урошевић је научни сарадник на Институту за филозофију и друштвену теорију Универзитета у Београду, координатор Лабораторије за друштвену критику и професор Социологије културе на Факултету музичке уметности у Београду. Докторат из социологије стекао је на Филозофском факултету Универзитета у Београду.

У књизи о којој ћемо с Урошевићем разговарати, реч је о критичкој анализи популарних и свеприсутних приручника за самопомоћ, нарочито оних писаних у оквиру неолибералне парадигме (пре и након финансијске кризе 2008), односно начина на који се у таквим приручницима и помоћу њих, самом концепцијом самопомоћи и конкретним упутствима и саветима гради представа о појединачном сопству и чему таква представа у крајњој линији служи. Коме се или чему заправо потчињавамо уколико је прихватимо као истиниту и свесно или несвесно усвојимо у свом животу? У каквој су вези приручници за самопомоћ с облицима управљања друштвом на различитим плановима? Зашто нам је у 21. веку постало толико важно да будемо флексибилни, отворени за промене, жедни промена, да стално „растемо“ и с презиром гледамо на неупитне навике и извесне рутине свакодневног живота, за којима ипак помало и чезнемо? И да ли чезнемо довољно да опет пригрлимо неку верзију „реда, рада и дисциплине“?

Добро дошли!

Програми, ПРОГРАМИ

Заплет

Петак, 30. мај 2025, 19 сати

Пројекција видео-рада/анимације Заплет и разговор са аутором, уметником Немањом Николићем

Одломак из Заплета

Немања Николић је визуелни уметник и доцент на Факултету ликовних уметности у Београду, али и оснивач уметничког простора U10, у којем се одржавају изложбе и други видови представљања стваралаштва младих уметника.

Поред тога што је добитник неколико престижних награда за цртеж, креативност и слично, својим радовима заступљен је и у бројним домаћим и иностраним приватним и институционалним колекцијама. Објавио је Нацрт за један избрисиви заплет – докторско-уметнички пројекат.

У неколико својих радова и уметничких пројеката, као што је, на пример, Панична књига (Panic Book), у свом разноврсном, вишемедијском стваралаштву, између осталог, користи и књигу, односно конкретне штампане публикације (међу којима је и наш најпознатији дневни лист Политика – за Психополитику) и то на веома различите начине – као инспирацију (макар и само у наслову – Узорци течне књиге), материјал или подлогу за цртеж, нарочито за црно-беле цртеже ликова/глумца и напетих кадрова из познатих, рецимо Хичкокових филмова, а онда и за анимацију и/или видео-инсталацију.

Заплет је рад настао 2017–2021. Састоји се из велике серије црно-белих цртежа и вишеслојних слика различитог формата на различитим подлогама – странице књиге/енциклопедије, мапе, папир, дрво, платно – и кратког играног филма који представља видео-анимацију тих „присвојених“ фрагмената, визуелних цитата из англо-америчких трилера из периода Хладног рата, тушем „утканих“ у фрагменте социјалистичких текстуалних и графичких мапа света.

Поглед на изложбу Будућност из почетка, у оквиру које је приказан и Заплет (Културни центар Београда, 2023, фото: Марија Јанковић)