Архиве категорија: Програми

100 година од рођења Ежена Јонеска

Јонеско – француски писац румунског порекла – једна је од најзначајних књижевних појава средине 20. века, нарочито у домену драме и позоришта.

Ежен Јонеско (1909-1994)
Ежен Јонеско (1909-1994)
Његова најчувенија драма, Ћелава певачица, чија је премијера била 1952, заједно са Бекетовом драмом Чекајући Годоа, означава почетак тзв. позоришта апсурда. Гротескно поигравање са људким ликом, који престаје да буде психолошки минуциозно изведена, културно и социјално ситуирана и контекстуализована, чеховљевска или раноибзеновкса јединка и постаје гињола или марионета са којом се аутор вешто поиграва доводећи је у ситуације које својом маштовитошћу, ирационалношћу, бесмисленошћу хотимице наликују ничим спутаној дечјој игри, поигравање са стварима и надасве са језиком, пародија, разноразни комички поступци карактеристични за буфонерију, фарсу, сатиру, карневал … карикатура, хипербола доведена до апсурда, каламбури, клишеи и фразе чије глупости и испразности нисмо ни свесни док их casinogates.info из дана у дан понављамо градећи илузију комуникације … препознатљиво су обележје Јонескових драма,  које ипак не могу да се назову комедијама, јер један од показатеља радикалности Јонескове, Бекетове, … драматургије јесте и то што њихова дела ни после пола века не престају да буду провокација наших устаљених категорија и здравог разума којему су те категорије и класификације неопходне.

Поред Ћелаве певачице, редитељи широм света најчешће постављају „трагичну фарсу“ Столице, „натуралистичку комедију“ Жак или Покорност и чувену антифашистичку и антинационалистичку драму Носорог.

Ми вам овде дајемо на увид једночинку Млада удавача – http://biblioteka-bor.org.rs/2009/09/ежен-јонеско-1909-1994-млада-удавача/ – коју планирамо да припремимо за извођење средином децембра.

дечја недеља

ДЕЧЈА НЕДЕЉА

ПРОГРАМ ОБЕЛЕЖАВАЊА ДЕЧЈЕ НЕДЕЉЕ

6. ОКТОБАР У  18,30 ЧАСОВА

ТРИБИНА ЗА РОДИТЕЉЕ И ДЕЦУ (до 10 година)

„ПРЕВЕНЦИЈА БОЛЕСТИ УСТА И ЗУБА“

ДР АНА ГАЂИЋ,  стоматолог

6. ОКТОБРА У 19,00 ЧАСОВА

ТРИБИНА ЗА РОДИТЕЉЕ И ДЕЦУ (од 10 д0 15 година)

„ПРЕВЕНЦИЈА БОЛЕСТИ УСТА И ЗУБА“

др АНА online casinos ГАЂИЋ, стоматолог

8. ОКТОБРА У 18,30 ЧАСОВА

„ПОКАЖИ ШТА The IRS rules state that you are allowed a 3 month coverage gap in 2014, so signing up for buy-detox.com anytime beste online casino before April 1st, 2014 means you“ll avoid the individual mandate. ЗНАШ“

УЧЕСНИЦИ ПРОГРАМА ДЕЦА ПРЕДШКОЛСКОГ И

ОСНОВНОШКОЛСКОГ  УЗРАСТА

ЦРТАОНИЦА

ТЕМА:  „МОЈ НАЈБОЉИ ДРУГ“

РАДОВЕ ДОСТАВИТИ НАЈКАСНИЈЕ ДО 2. ОКТОБРА,

ДОДЕЛА НАГРАДА АУТОРИМА НАЈБОЉИХ  ЛИКОВНИХ РАДОВА

8. ОКТОБРА У 18,30 ЧАСОВА

ДОБРОДОШЛИ!



Просперове књиге

У петак, 18.9.2009. у 17:30, Народна библиотека Бор организује пројекцију филма Просперове књиге Питера Гринавеја у малој сали, на другом спрату.

Филм представља Гринавејеву адаптацију Шекспирове Буре, драме коју многи сматрају параболом уметничког стваралаштва.

Просперо, прогнани милански владар, живи на пустом острву са својом кћерком, Мирандом. У његовој су власти силе и духови природе, оличени у ликовима љупког Аријела и огавног Калибана. Својом магијом, Просперо изазива буру која доводи до бродолома брод његовог узурпатора, који, тако, са својим сином Фердинандом, доспева на Просперово острво. Љубав Миранде и Фердинанда постаје главни мотив Просперовог праштања и одрицања од магије и натприродних вештина.

У Гринавејевом филму, Просперо је наратор и његово приповедање праћено хипнотичким звуком капања, уз Гринавејево вешто коришћење барокне сценографије и раскошне костимографије, али и нагих тела, уз манипулацију анимацијом и симултаним приказом више кадрова, уз музику Нојмана и балетску кореографију, граде филм који тежи да отелотвори чаролију стваралаштва о којој и сам Шекспир имплицитно говори, и да користећи се техникама и декорумом разнородних уметности и жанрова постигне барокну разруђеност шекспировске позорнице. Фантастика и (мело)драма, трагедија освете и мјузикл, балет и опера, стрип и пантомима …

Ми смо грађа од које се праве/ Снови, и наш мали живот нам је сном/ Заокружен. Ова Просперова филозофија света као несуштаственог привида изузетно упечатљиво је пренета снолико-фантазијском атмосфером Гринавејевог филма, као и меланхолија мудрости и искуства који се повлаче пред еланом невиности што још има довољно снаге и љубави да верује у „врли нови свет“.

ДАНИ КЊИГЕ

Од 29. маја. до 5. јуна 2009. године

Продајна изложба књигa – Плато испред Дома културе

Програм у сали Народне библиотеке Бор:

29. 05. у 13 сати
представљање фототипског издања часописа ЗЕНИТ (награда Издавачки подухват године Београдског сајма књига 2008 ) – о ЗЕНИТУ говоре: аутор издања Ирина Суботић, историчарка уметности, Сретен Угричић, управник Народне библиотеке Србије и Саша Илић

01. 06. у 18 сати
Представљање 19. броја БЕЛЕЖНИЦЕ, листа Народне библиотеке Бор

02. 06. у 18 сати
Представљање књиге прича АКТ Љиљане Дугалић
(Андрићева награда за најбољу књигу приповедака у 2008) – о књизи говоре: аутор и Весна Капор, књижевни критичар

04. 06. у 18 сати
Представљање романа WAR Саше Стојановића (ужи избор за НИН-ову награду 2008) – о књизи говоре: аутор и Јурица Дикић и Предраг Станковић, уредници часописа ТРИНК-ТРАНК

05. 06. у 18 сати
ВЕЧЕ САТИРЕ
Гости: Витомир Теофиловић, Бане Јовановић и Милан Бештић

Представљање књиге афоризама Милена Миливојевића
ДРЖАВИ НИЈЕ ДОБРО

ДА ЛИ ЈЕ КЊИГА ВАША ПОТРЕБА?
Дођите у библиотеку!

Изложба ромске писане културе у Бору

plakat1
Народна библиотека Бор
Среда 20. 05. 2009. г.
18 часова

отварање изложбе из продукције
Народне библиотеке Србије

ALAV E ROMENGO

Изложба ромске писане културе

изложбу ће отворити аутор Драгољуб Ацковић

Трибина – дебата: РОМИ, МИ И ДРУГИ – КОЛИКО СЕ ЗНАМО?

plakat_a3_small2

НАРОДНА БИБЛИОТЕКА БОР

четвртак 21. мај 2009. г.

18 часова

Мрежа интеркултуралног дијалогакроз установе културе

Центар за друштвено економски развој и Фонд за отворено друштво

Трибина – дебата: РОМИ, МИ И ДРУГИ – КОЛИКО СЕ ЗНАМО?

Пројекција филма Бибија, заштитница Рома


Најава дешавања у библиотеци

27, 28. и 29. 5. 2009. у Народној библиотеци Бор, од 18 сати, биће организован програм којим ће се обележити 100 година од објављивања оснивачког манифеста футуризма. Објавивши у фебруару 1909. године, у француском листу Фигаро, текст Футуризам, италијански песник Маринети започео је талас авангардних покрета који су се оснивали широм Европе и Русије, али и у Америци. На десетине покрета и на стотине манифеста авангарде у наредних двадесетак година довели су до радикалних прелома и преокрета у свим уметностима као и до појаве интердисциплинарности и мултимедијалности у уметности. Тим поводом, а у духу футуристичког симултанизма и динамизма, у неколико просторија библиотеке, посетиоци ће моћи да присуствују следећим програмима: изложба репродукција аванградних манифеста читање футуристичких манифеста, као и поезије Мајаковског, Хлебњикова … уз музику футуристичких композитора Русола и Прателе, али и других, можда чувенијих авангардних музичара и композитора, као што су Стравински, Сати, Барток … пројекције филмова Човек са киноапаратом Дзиге Вертова, Повратак разуму Мана Реја, неколико филмова Ханса Рихтера, ,као што су Ритам 21, Ритам 23, Духови пре доручка, Механички балет Фернанда Лежера … презентација најважнијих личности, догађаја и дела футуризма, како италијанског (Маринети, Боћони, Пратела, Русоло, Бала …) тако и руског будућњаштва (Мајаковски, Хлебњиков, браћа Бурљук, Лившиц, Матјушин, Гончарова …), и других (Бруно Јасински, вортицизам В. Луиса, чикашки неофутуризам, …)