Пројекцијом овог филма завршава се 20. турнеја филмског фестивала Слободна зона у Народној библиотеци Бор.
Добро дошли!
Понедељак, 6. април 2026.
17: 30 Лула – филм Оливера Стоуна и Роберта Вилсона о бразилском председнику Лули да Силви и правосудним ратовима који се данас пречесто воде, не само у Бразилу и САД.
19:00 Рјуичи Сакамото: кода – јапанско-амерички документарни филм снимљен када се сада већ преминули вишеструко награђиван композитор, поп звезда и активиста Сакамото вратио музици након што му је дијагностикован канцер.
Овај документарац је омаж великој филмској звезди, ̰готово јединој која је освојила скоро све награде које су се могле освојити: Тони, Еми, Греми, Оскар… Ћерка краља и краљице Холивуда, редитеља Винсента Минелија и глумице Џуди Гарланд, највећу повезаност током своје дуге каријере остварила је са менторима и инфлуенсерима.
Први стрип је у Дечјим новинама, школском односно ђачком листу који је до пре двадесетак година излазио у Горњем Милановцу, објављен је пре 70 година, 12. јанура 1957. Стрип је тако, захваљујући једном „напредном“ наставнику српскохрватског језика, Срећку Јовановићу, постао мање-више прихватљив део дечје и омладинске културе, постепено изгубивши стигму „кича и шунда“. Изложба, уз пратећи каталог и монографију, стрипове објављене у Дечјим новинама, чији су аутори, између осталих, били и сами ђаци, као и легендарни самоуки Буин, приказује и истражује из више углова: историјског, социолошког, привредног, музеолошког; својеврсно је сентиментално путовање за посетиоце рођене пре информатичке револуције, али и откриће једног несталог света за потомке који, уместо одштампаних стрипова, сада крију мобилне телефоне у школским књигама и испод клупа.
U snimanju filma o Riječanima koji pokušavaju da rekonstruišu i iznova izvede okupaciju svog grada što ju je 1919. godine izveo italijanski pesnik Danuncio, učestvovalo je trista građana Rijeke.
У документарним филмовима реч је о необичним судбинама славних личности: поп-иконе и глумице Лајзе Минели, филмског композитора, музичара, глумца, „оскаровца“ и активисте Рјучија Сакамотоа и бразилског политичара, тренутног председника и бившег затвореника Лула да Силве.
Међу играним филмовима посебно су интересантни они који приказују судбине млађих и старијих жена различитог друштвеног и имовинског статуса, у различитим земљама Европе и Азије: Арзе (Либан), Вољена (Норвешка/Шведска), Посета (Француска) и Срећни празници (палестинско-европска продукција).
Ту је и велики хит Како зарадити милионе пре него што бака умре, тајландска црнохуморна прича о студенту који покушава да се докопа наследства, као и јапнски омладински филм Хепиенд.
Фестивалску турнеју отвара „комшијски“ филм Фјуме о морте (Ријека или смрт) о грађанима Ријеке који реконструишу окупацију града што ју је након Првог светског рата својевољно извео италијански песник Данунцио.
Гост Народне библиотеке Бор, интерниста–кардиолог др Дејан Христов, стручњак са Института „Нишка Бања“ својом Беседом о срцу пружиће нам много више од класичног кардиолошког предавања. Биће ово jединствена прилика да чујемо причу о овом органу, али и о његовом живописном путу кроз историју, симболику и савремену културу.
Пројекција краткометражног филма, то јест филмског есеја Где будућност ниче: случај Бор (2025-2026), насталог у сарадњи Контекст колектива и уметничког дуа доплгенгер, и разговор о овом делу и пројекту.
У разговору учествују:
Исидора Илић и Бошко Простран (уметнички дуо доплгенгер), Искра Крстић и Вида Кнежевић (Контекст колектив).
Модератор: Драган Стојменовић (Завичајно одељење Народне библиотеке Бор)
Краткометражни филмски есеј „Где будућност ниче: Случај Бор“ настао је током 2025. и 2026. године. Кроз парадигматични пример рударског града Бора и (нео)колонијалних односа који су пратили развој рударења у овом крају Србије, тема рударења се повезује са процесима глобалног есктрактивизма у историјској и савременој перспективи. Тесне везе између екстрактивизма и рата, растуће милитаризације, кроз монтажне секвенце, преплићу се са наративима антифашистичке и антикапиталистичке борбе кроз језик уметности. У центру истраживања нису само размере разарања већ и упорност отпора. Инспирација и полазна тачка у истраживању били су стихови Миклоша Раднотија, мађарског песника заточеног у радном логору Борског рудника, који је за Трећи рајх производио једну четвртину војних потреба за бакром.
Субота, 21. март 2026, од 13 до 16 сати:
„Где будућност ниче: антропогеографија Борског рудника“, истраживачка шетња кроз пејзаж екстрактивизма, рада и отпора
Истраживачка шетња „Где будућност ниче: антропогеографија Борског рудника“ води учеснице и учеснике кроз Бор и његову рударску околину као кроз живи архив односа између природе, капитала и локалне заједнице. Рудник се посматра не само као индустријски простор већ као политички пејзаж у коме се кроз време преплићу колонијални економски односи, радничка и антифашистичка борба, социјалистички друштвени односи те свакодневни живот мештана и њихова борба против отимања земље и бруталног загађења воде и ваздуха.
***
Истраживачки сегмент „Где будућност ниче: Случај Бор“ део је дугорочног кустоско-уметничког и истраживачког пројекта Контекст колектива под називом „Где будућност ниче: колективне праксе отпора, солидарности и изградње будућности“, који се бави екстрактивизмом као режимом – економским, политичким и идеолошким – који обликује и уништава природу, живи свет и друштвене односе. Пројекат окупља уметничке колективе, уметнице и уметнике, истраживачице и истраживаче, као и различите локалне заједнице око заједничких борби против експлоатације природних добара, претварања пејзажа у ресурсе, урушавања радних права до изнемоглости, и све дубљих просторно-друштвених неправди. Кроз истраживања, радионице, радне сусрете и јавне програме, ангажована уметничка пракса сусреће се са локалним знањем и борбом. Ови сусрети служе као простор размене, учења и заједничког промишљања – али и као допринос повезивању борби које су често изоловане и препуштене саме себи.
Милан Обрадовић рођен је 1982. године у Инђији, где завршава основну школу и гимназију. Уписује Електротехнички и Биолошки факултет у Београду. Завршава први, на Одсеку за медицинску и нуклеарну технику, а потом одлази у Белгију да живи и ради као истраживач на КУ Лувен, где постаје доктор експерименталне физике, одбранивши дисертацију из области узајамног дејства светлости и материје. Поред просветног рада са студентима и ученицима у иностранству и Србији, радио је и у Институту за физику у Београду, као и у Међународној иберијској лабораторији за нанотехнологију у Браги (Португалија) – ИНЛ, где је истраживао и најсавременијим поступцима израђивао сензоре покрета у простору. Иза себе има објављене научне радове у међународним часописима из области физике, сензора и нових технологија, као и мноштво одржаних предавања. Са повратком из иностранства у Србију, у медијима и кроз предавања, говори о породици, повратку на село, о језику, као и о погубном утицају најновијих технологија.
Разговараћемо пре свега о туђицама као делу лексичког фонда српског језика, о богатству речи, о српској традицији… А бићемо у прилици да чујемо и стихове из последње Обрадовићеве књиге Шта хоћеш од мене, жено, као и ауторово извођење на неком од многобројних музичких инструмената које свира.
Више о аутору можете погледати на сајту https://precnik.rs
Пријавите се преко ку-ар кода.
Добро дошли!
Бенд је настао 2019. за потребе позоришне представе Како вам драго Вилијама Шекспира.
Добро дошли!
