Проф. др Вељко Мијушковић, економиста и професор Економског факултета у Београду, али и писац трилера и необичног кувара Mijus.co укуси: сласна авантура кроз четири годишња доба, заједно са историчарком Миленом Мићић Главоњић, представиће свој други роман, трилер Семе ти се затрло.
Добро дошли!
После четири романа (Дан нулти, Хроми вук, Гротло,Кћер богумила) и збирке прича Нешто лоше у нама, наш суграђанин и већ афирмисани писац Ненад Митровић, о чијем смо делу говорили и разговарали и претходним поводима, ове године је објавио још једну књигу прича, књигу провокативног наслова Право на смрт, што је уједно и наслов једне од кратких прича објављених у овој књизи, приче која је 2024. године освојила Награду „Миодраг Борисављевић“ за сатиричну причу, коју додељује Културни центар Апатин. Представљањем ове збирке „прича страве, сатире и гротеске“, како гласи поднаслов књиге, почињу Дани књиге у Народној библиотеци Бор.
Добро дошли!
После пиротске и новосадске публике, и публика у Бору моћи ће да погледа нови циклус слика наше суграђанке, академске сликарке Марине Милев. Са границе између стварности и фантазеије/снова, Марина се пита шта остаје након рушења света, спољашњег или унутрашњег.
Добро дошли!
После десетогодишње паузе, књигом КАДАР ЗА НЕСРЕЋУ поново нам се обраћа Станиша Милосављевић у свом препознатљивом сажетом, проницљивом, храбром и мудром маниру.
Посетиоце очекује занимљив програм у коме, поред аутора, учествују и Милен Миливојевић и Ђура Рех.
Добро дошли!
У случају опасности притисни догме.
Дели се мишљење. Понесите амбалажу.
Добро су засејали, семе им се затрло.
Млате редом. Ради евиденције.
Ваш порез је у обостраном интересу.
Глава је изгубљена. Брига мање.
Председник на користи главу. Поштује вољу народа.
Мало им рушевина. Још граде.
Ако ме не приме у партију, бадава сам скренуо.
Ја сам чист Србин, Купам се двапут недељно.
Пројекцијом овог филма завршава се 20. турнеја филмског фестивала Слободна зона у Народној библиотеци Бор.
Добро дошли!
Понедељак, 6. април 2026.
17: 30 Лула – филм Оливера Стоуна и Роберта Вилсона о бразилском председнику Лули да Силви и правосудним ратовима који се данас пречесто воде, не само у Бразилу и САД.
19:00 Рјуичи Сакамото: кода – јапанско-амерички документарни филм снимљен када се сада већ преминули вишеструко награђиван композитор, поп звезда и активиста Сакамото вратио музици након што му је дијагностикован канцер.
Овај документарац је омаж великој филмској звезди, ̰готово јединој која је освојила скоро све награде које су се могле освојити: Тони, Еми, Греми, Оскар… Ћерка краља и краљице Холивуда, редитеља Винсента Минелија и глумице Џуди Гарланд, највећу повезаност током своје дуге каријере остварила је са менторима и инфлуенсерима.
Први стрип је у Дечјим новинама, школском односно ђачком листу који је до пре двадесетак година излазио у Горњем Милановцу, објављен је пре 70 година, 12. јанура 1957. Стрип је тако, захваљујући једном „напредном“ наставнику српскохрватског језика, Срећку Јовановићу, постао мање-више прихватљив део дечје и омладинске културе, постепено изгубивши стигму „кича и шунда“. Изложба, уз пратећи каталог и монографију, стрипове објављене у Дечјим новинама, чији су аутори, између осталих, били и сами ђаци, као и легендарни самоуки Буин, приказује и истражује из више углова: историјског, социолошког, привредног, музеолошког; својеврсно је сентиментално путовање за посетиоце рођене пре информатичке револуције, али и откриће једног несталог света за потомке који, уместо одштампаних стрипова, сада крију мобилне телефоне у школским књигама и испод клупа.
U snimanju filma o Riječanima koji pokušavaju da rekonstruišu i iznova izvede okupaciju svog grada što ju je 1919. godine izveo italijanski pesnik Danuncio, učestvovalo je trista građana Rijeke.
У документарним филмовима реч је о необичним судбинама славних личности: поп-иконе и глумице Лајзе Минели, филмског композитора, музичара, глумца, „оскаровца“ и активисте Рјучија Сакамотоа и бразилског политичара, тренутног председника и бившег затвореника Лула да Силве.
Међу играним филмовима посебно су интересантни они који приказују судбине млађих и старијих жена различитог друштвеног и имовинског статуса, у различитим земљама Европе и Азије: Арзе (Либан), Вољена (Норвешка/Шведска), Посета (Француска) и Срећни празници (палестинско-европска продукција).
Ту је и велики хит Како зарадити милионе пре него што бака умре, тајландска црнохуморна прича о студенту који покушава да се докопа наследства, као и јапнски омладински филм Хепиенд.
Фестивалску турнеју отвара „комшијски“ филм Фјуме о морте (Ријека или смрт) о грађанима Ријеке који реконструишу окупацију града што ју је након Првог светског рата својевољно извео италијански песник Данунцио.
Гост Народне библиотеке Бор, интерниста–кардиолог др Дејан Христов, стручњак са Института „Нишка Бања“ својом Беседом о срцу пружиће нам много више од класичног кардиолошког предавања. Биће ово jединствена прилика да чујемо причу о овом органу, али и о његовом живописном путу кроз историју, симболику и савремену културу.
