РАДНО ВРЕМЕ
Народне библиотеке Бор
за време празника
29 – 30. април 2024. (понедељак и уторак): библиотека ради
1–6. мај 2024. (Први мај, Ускрс) библиотека не ради
Први радни дан
после празника је 7. мај 2024. (уторак)
Архиве категорија: ИНФОРМАЦИЈЕ
Лирске рефлексије Данијеле Добершек
У Народној библиотеци Бор ће у уторак 26. марта 2024. године бити представљене две књиге ауторке Данијеле Добершек Мијалковић: роман „Заробљена прошлост“ (2023) и књига поезије „Сломљено срце“ (2024). Промоција почиње у 18 часова.
Ауторка је рођена у Бору 1972. године. Објавила је до сада књигу поезије „Додир неба“ (2021) и роман „Усамљени сањар“ (2022).
Заједничка особина књижевног ствaралаштва Данијеле Добершек Мијалковић, без обзира на то да ли је реч о поезији или прози, јесте тематизовање, контекстуализовање и рефлектирање феномена љубави унутар сложених, често променљивих и каткад противречних животних тачака. Тон ових лирских рефлексија у прози је меланхоличнији и наративно компактнији, вероватно захваљјући исповедно-самоиследној боји текста, а у поезији разноликији и са спектром од тешко ухватљивог смисла туге до ведрих раскоши спознаје и открића егзистенцијалног и емоционалног смисла. Неке од песама у збирци „Сломљено срце“ резултат су коауторског рада.
О књизи ће говорити професорка књижевности Весна Тешовић, а гости вечери су још Тамара Глишић и Тамара Нововић.
О важности пчела
Понедељак, 4. март, 17:30
А библиотека (будућим) пчеларима препоручује:
Жути прозор у свет
Часопис NATIONAL GEOGRAPHIC SRBIJA од јануара 2024. године неће излазити у Србији. Издавач часописа Wireless Meida Group обавестио је медије и читалачку јавност о престанку излажења, а као разлог је наведено то да је истекла издавачка лиценца. Пре Србије, лиценца је истекла и у Хрватској. Престанак изласка часописа таквог реномеа, толике историје, културне и цивилизацијске вредности још једна је у низу лоших вести у нашој култури.
Индустријски пејзажи Бора
Среда 13. 12. 2023, 18 сати
Представљање новог издања Народне библиотеке Бор Индустријски пејзажи Бора
О књизи ће говорити аутор Драган Стојменовић (Завичајно одељење Народне библиотеке Бор) и рецензенти др Марија Брујић и др Драган Булатовић.
Као и у претходној публикацији О Фото-документацији Француског друштва Борских рудника, Драган Стојменовић се и у овој књизи, уз мноштво илустрација из фондова Завичајног одељења, бави разноврсном визуелном грађом насталом у Бору и околини, као и ширим културноисторијским, медијским и друштвено-економским контекстима њеног настајања, тумачења и актуелизовања током протеклих стотинак година. У фокусу су индустријски пејзажи као просторне целине и као визуелне (фотографске, сликарске, филмске и друге) представе индустријски измењених предела, истовремено.
Др Марија Брујић је ванредна професорка на Одељењу за етнологију и антропологију Филозофског факултета у Београду и виша научна сарадница Института за етнологију и антропологију.
Др Драган Булатовић је историчар уметности и професор музеологије и херитологије у пензији. Радио је на Филозофском факултету у Београду, где је руководио и Центром за музеологију и херитологију.
С обзиром на теме и приступе заступљене у Индустријским пејзажима Бора, представљање књиге биће повод и за разговор о појмовима и праксама наслеђ(ивањ)а, препознавања и(ли) конструисања (не)материјалних наслеђа у различитим периодима, памћења на различитим нивоима, документ(овањ)а и очувања колективних искустава.
Добро дошли!
Код Куће с Јеленом Ђорђевић
Чување и промовисање нематеријалног наслеђа
Поштовани посетиоци, пратите уживо програме у оквиру радионице „Ширење знања, вештина и искустава у очувању нематеријалног културног наслеђа Србије ка институцијама и заједницама ради примене Унескове Конвенције о очувању нематеријалног културног наслеђа“, која се одвија у Народној библиотеци Бор, у организацији Етнолошко-антрополошког друштва Србије, Центра за нематеријално културно наслеђе Србије при Етнографском музеју у Београду и библиотеке.
Семинар о библиотечкој статистици
У Народној библиотеци Бор је 10. новембра 2023. одржан акредитован семинар за библиотекаре јавних и школских библиотека са подручја Борског и Зајечарског округа. Тема семинара била је „Библиотечка статистика и њено вођење у складу са националном законском регулативом и међународним ISO стандардима за библиотечку статистику – База Мрежа библиотека Србије (МБС) : извештавање на националном нивоу“.
Ауторке програма су Марина Митрић из Народне библиотеке Србије и Наташа Антонијевић из Народне библиотеке „Стефан Првовенчани“ Краљево.
Програмом је обухваћено упознавање са историјатом и стандардизацијом библиотечке статистике на међународном нивоу; са начином и сврсисходношћу вођења статистике
ручно и аутоматски у Кобису, као и са уносом података о пословању библиотека у базу Мрежа библиотека Србије (МБС),уз појашњења појмова по секцијама упитника.
Семинару је присуствовало 35 полазника (из Бора, Зајечара, Неготина, Мајданпека, Кладова, Брестовца, Злота, Душановца и Јабуковца). Министарство културе РС је у оквиру финансирања матичних фунција јавних библиотека подржало реализацију овог семинара.
Наглас и испотиха са Штефицом Цвек
Среда 7. 6. 2023, 17 сати
У оквиру циклуса заједничког читања Наглас читамо Штефицу Цвек у раљама живота Дубравке Угрешић и шијемо заједнички текстуални пачворк.
Добра суседска књижевност
Четвртак 1. јун, 18 сати
У оквиру програма представљања савремене румунске књижевности преведене на српски, гости библиотеке биће уредници ИК „Партизанска књига“ Срђан Срдић и Владимир Арсенић.
Колико има иностранстава? 
…ако у једном тренутку схватиш да си имао говњив живот зато што… 
Свеж, али тежак парфем, са слатком нотом туге, као добра песма – рече библиотекар… 
носталгија за носталгијом 
… празнина мора да је суштина сваке приче…
Диско „Титаник“ (Раду Павел Гео), веома филмичан роман, у којем се прича и приповедање воде називима најпопуларнијих бендова југословенског новог таласа/вала, који јунака (и нас с њим) из транзиционе Румуније и сумњиве снађености носи ка предисторији и последицама распадања СФРЈ;
Жега (Космин Перца), новела о рату, о језивој суштини сваког рата, која остаје када се уклоне све мистификујуће приче о узроцима, поводима, племенитим и херојским циљевима, правилима „цивилизованог“ ратовања;
Ка долинама жада и пијаног љуља (Вероника Никулеску), роман који кроз очаравајуће „густе“ описе простора и времена детињства, одрастања, љубави и усамљености приказује настајање књижевности;
Зашто се дете кува у паленти (Аглаја Ветерањи), потресни роман писан на нематерњем језику из перспективе девојчице која се на сваком кораку суочава са злом и насиљем у различитим видовима, које се одражава и на графички облик текста о трауматичним искуствима;
Велике радости и велике туге (Августин Купша), збирка прича у којима се кроз детаљно и сугестивно али ненаметљиво представљање момената исклизнућа из свакодневних рутина, откривају осујећени међуљудски односи.