Сви чланци од Виолета Стојменовић

OK/no 3

Petak, 16. oktobar, 19 sati

Otvaramo još jedno OK/no. Upoznajte se s našim ovogodišnjim gošćama i raznovrsnim programom druženja i razgovora o njihovim najnovijim delima i stvaralaštvu, ali i o filmovima, Poljskoj, savremenim sećanjima na život i običaje u SFRJ, ličnim iskustvima koja, zahvaljujući (oknu) književnosti, postaju zajednička… Ujedno otvaramo i prateću izložbu slikarke Marine Milev. I kultura je (iz)BOR.

Subota

Od 11 sati, sa Slađanom Ninom Perković razmenjujemo čitalačke utiske i pitanja o njenom Kuhanju, zbirci priča o ženama (suprugama, majkama, ćerkama, partnerkama; o staricama, devojčicama, devojkama i sredovečnim ženama…) koje povremeno, u nekim pričama, zaista kuvaju, ali se u isto vreme, kao i u međuvremenu, u njima samima kuva i zakuvava još mnogo toga što je u njihovoj sredini teže svarljivo.

Od 12 sati, s polonistkinjom prof. dr Đurđicom Čilić, u filmskom klubu posvećenom filmu teško prevodivog naslova Pokot (Tragom kostiju) poljske rediteljke Agnješke Holand, razgovaramo o poljskoj kulturi i umetnosti, a naročito o poljskoj nobelovki Olgi Tokarčuk, čiji je roman, svojevrsni ekološki triler Vuci svoje ralo po kostima mrtvih bio predložak za Agneškin film, ovenčan Srebrnim medvedom u Berlinu.

Subota popodne

Od 18 sati razgovaramo s hrvatskom književnicom Monikom Herceg o njenom romanu Ovdje počinje šuma, koji je za par meseci od objavljivanja izazvao pravu lavinu reakcija, komentara, osvrta i prikaza. Izrastao iz sredine određene siromaštvom, bezdomnošću/izbeglištvom, nasleđenim i naslednim nasiljem kao načinom komunikacije na različitim nivoima i u svim tipovima odnosa, ratom i detinjom perspektivom na takva iskustva i okruženja, ovaj tekst, fragmentaran i stilsko-jezički oneobičen, udaljava se od konvencionalne strukture romana u potrazi za načinom pripovedanja koji bi mogao da artikuliše i prenese neizrecive traume odrastanja u takvoj sredini.

Nakon Monike, naša sagovornica biće pesnikinja Nadija Rebronja, rodom iz Novog Pazara, čija najnovija knjiga Fantaskop, formalno nalik zbirci pesama, preko ritmova i emocionalno-afektivnih tonova ukršta poeziju i film. Dok imaginarni putnici i putnice u imaginarnom avionu gledaju kultne filmove poput Borilačkog kluba ili Nepodnošljive lakoće postojanja, pesnikinja iz njihovih svesti „izvlači“ lirske odjeke i odraze tih filmova. Tako istovremeno gledamo (u) dve mašte.

Večernji program završavamo „muškom“ temom: vojničkim pričama. Predstavljamo Utopiju uniforme antropološkinje Tanje Petrović, koja je istraživala živa savremena sećanja na služenje vojnog roka u JNA među muškarcima u Srbiji, Hrvatskoj, Sloveniji i drugim državama nastalim raspadom SFRJ. Bogato ilustrovana fotografijama s potpisima i natpisima i drugim memorabilijama iz JNA, kao i pričama iz vojske i o vojsci, ova knjiga nas, između ostalog, podseća na važnost uspomena i sagledavanja njihovih potencijalnih značenja u novim kontekstima, s obzirom na (ne)ostvarenost prošle budućnosti i očekivanja koja su u njih i njihov nastanak upisana.

Nedelja

Od 11 sati, za sve vas koje interesuje rad na tekstu, bilo da ste već objavljivani ili se tek oprobavate, istaknuta i višestruko nagrađena hrvatska pesnikinja Monika Herceg vodi radionicu kreativnog pisanja.

Od 12 sati, s pesnikinjom Nadijom Rebronja, na primeru filma Veronikin dvostruki život čuvenog poljskog reditelja Kšištofa Kješlovskog, razgovaramo o odnosu između filma i poezije, o poetskim filmovima, filmičnoj poeziji i filmu kao nadahnuću.

Nedelja popodne

Od 18 sati, naša sugrađanka, pedagoškinja koja vodi slovenačko kulturno društvo „Drago Čeh“ u Boru izvodi kamišibaj. Poreklom iz Japana, ova tehnika usmenog pripovedanja uz pomoć autentičnih slika, koje se smenju u specijalnom drvenom ramu, poznatom kao butaj, sve je popularnija širom sveta. Nakon obuke u Sloveniji, Nataša nam na primeru iz slovenačke književnosti predstavlja ovu formu izlaganja i izražavanja. Izvešće nam pesmu Drevesa u dolini / Stabla u dolini, avangardnog slovenačkog pesnika, prerano preminulog, a danas više nego aktuelnog Srečka Kosovela.

Nakon toga, predstavljamo roman Lijek protiv melanholije novinarke i književnice Slađane Nine Perković, u kojem autorka još jednu junakinju, imigrantkinju iz Bosne u Francuskoj, dovodi u emotivno i mentalno neizdrživu, životno iscrpljujuću situaciju, koja je primorava na radikalno delanje. Uz dozu sada već prepoznatljivog crnog humora, pratimo Milenu, koja preteranim, iracionalnim i naizgled nemotivisanim reakcijama i postupcima pokušava da se izbori s navalom nezadovoljstva sobom i sredinom u kojoj živi, neusmerenog besa i potisnutih sećanja koje je pokrenuo majčin bizarni postupak: kupovina zajedničke grobnice, o čemu ćerku obaveštava u imejlu.

OK/no završavamo razgovorom s Đurđicom Čilić o njenoj najnovijoj knjizi crtica i zapisa Vidimo se na papiru. Videćemo šta je to novo privuklo pažnju, podstaklo razmišljanje, pokrenulo sećanja ili pobudilo neka tanana osećanja i reakcije autorke poznate po svojim lucidnim zapažanjima u vezi sa svakodnevnim životom, njegovim svetlim i tamnim stranama, porodičnim dinamikama te situacijama koje obično previđamo ili zanemarujemo kao beznačajne i usputne ili pak smatramo isključivo ličnim i nedeljivim. Razgaliće vas neiscrpna dobrodušnost, otvorenost i nežnost Đurđice Čilić prema ljudima, poznatim i nepoznatim, bliskim i dalekim, prema slučajnim prolaznicima i saputnicima, ali i prema životinjama i svetu uopšte.

Наш смештај: град у хоризонтима

Петак, 25. септембар 2026, 19 сати

Представљамо програм Наш смештај Културног центра Београда, који се у Бору реализује у сарадњи са Народном библиотеком Бор.

Гошће библиотеке биће књижевница Јасна Димитријевић, која у Бору борави и пише од 21. септембра, и уредница трибинског програма у КЦБ Јелена Вукићевић.

Какав је Бор као привремени дом, на шта инспирише савремену књижевност и какво је наше гостопримство рећи ће нам Јасна Димитријевић, приповедачица изабрана на конкурсу Културног центра Београда и Народне библиотеке Бор за стваралачки, петодневни боравак у Бору.

Јасна Димитријевић (Неготин, 1979), приповедачица, књижевна критичарка и преводитељка. Објавила је две књиге прича, Фибоначијев низ, Партизанска књига, Кикинда, 2018. и Препознавања, Библиотека Карло Бијелицки, Сомбор, 2015. Освојила је неколико награда на конкурсима за приповетке или кратке приче, између осталог и другу награду на Конкурсу за необјављену кратку причу НББ 2014. године (прича је објављена у Бележници бр. 28). Приче су јој превођене на енглески, француски, мађарски, словеначки, албански, немачки. Фибоначијев низ ће до краја године, у преводу на енглески, бити објављен и у САД. Током боравка у Бору, радиће на причи чија се радња одвија у Бору, у различитим периодима, а одломке ћемо моћи да чујемо и да о њима продискутујемо у петак, 25. септембра, од 19 сати.

Кад се сретну вајар и писац…

може да настане интерактивна изложба или уметничка инсталација.

Изложба Илузије треба чувати на собној температури вајара Марка Црнобрње, која представља својеврсну адаптацију амбијента у којем се одвија радња романа Тата каже гамбит Стефана Митића Тићмија (за коју је овај писац други пут добио награду Политикиног забавника за најбоље дело за младе) отвара се у Народној библиотеци Бор у уторак, 15. септембра, у 19 сати. Обојица аутора биће гости библиотеке, спремни да заједно с публиком покрену своје замисли и креације.

У среду, 16. септембра, од 12 сати, аутори ће у оквиру саме поставке одржати и радионицу за децу и младе.

Добро дошли!

Лифлет за изложбу Илузије треба чувати на собној температури Марка Црнобрњеи Стефана Тићмија
Лифлет за изложбу

Игре за посетиоце

Укрштена књижевност

Четвртак, 18. јун, 18 сати

Такмичење у решавању тематске књижевне укрштенице!

Колико познајете чувене и мање чувене, да не кажемо заборављене домаће и стране писце/списатељице и њихова дела? Проверите решавајући укрштеницу, уз „хинтове“ из фонда Народне библиотеке Бор.

Можда откријете књигу која ће вам баш добро доћи за предстојећу сезону годишњих одмора и „дигиталну детоксикацију“, или пожелите да опет прочитате неку стару лектиру.

Успут из наше пратеће песмарице прочитајте и понеку песму, чисто зарад културног благостања.

Добро дошли!

Ода комфору Марине Милев

Понедељак, 11. мај, 19 сати

Отварање изложбе слика Ода комфору Марине Милев.

После пиротске и новосадске публике, и публика у Бору моћи ће да погледа нови циклус слика наше суграђанке, академске сликарке Марине Милев. Са границе између стварности и фантазеије/снова, Марина се пита шта остаје након рушења света, спољашњег или унутрашњег.

Добро дошли!

Срећни празници

Четвртак, 9. април, 17:30

Срећни празници – палестински играни филм који из женске перспективе и у породичном и љубавном контексту приказује јеврејско-палестинске односе у израелском граду Хаифи.

Пројекцијом овог филма завршава се 20. турнеја филмског фестивала Слободна зона у Народној библиотеци Бор.

Добро дошли!

Документарни филмови на турнеји Слободне зоне

Понедељак, 6. април 2026.

17: 30 Лула – филм Оливера Стоуна и Роберта Вилсона о бразилском председнику Лули да Силви и правосудним ратовима који се данас пречесто воде, не само у Бразилу и САД.

19:00 Рјуичи Сакамото: кода – јапанско-амерички документарни филм снимљен када се сада већ преминули вишеструко награђиван композитор, поп звезда и активиста Сакамото вратио музици након што му је дијагностикован канцер.

Уторак, 7. април, 17:30 – Лајза Минели: сјајна и апсолутно истинита прича

Овај документарац је омаж великој филмској звезди, ̰готово јединој која је освојила скоро све награде које су се могле освојити: Тони, Еми, Греми, Оскар… Ћерка краља и краљице Холивуда, редитеља Винсента Минелија и глумице Џуди Гарланд, највећу повезаност током своје дуге каријере остварила је са менторима и инфлуенсерима.

Стрип у Дечјим новинама

Среда, 8. април, 18 сати

Отварање изложбе „Стрип у Дечјим новинама: (почеци)“ кустоскиње Весне Ћурчић и историчара Борисава Челиковића

Први стрип је у Дечјим новинама, школском односно ђачком листу који је до пре двадесетак година излазио у Горњем Милановцу, објављен је пре 70 година, 12. јанура 1957. Стрип је тако, захваљујући једном „напредном“ наставнику српскохрватског језика, Срећку Јовановићу, постао мање-више прихватљив део дечје и омладинске културе, постепено изгубивши стигму „кича и шунда“. Изложба, уз пратећи каталог и монографију, стрипове објављене у Дечјим новинама, чији су аутори, између осталих, били и сами ђаци, као и легендарни самоуки Буин, приказује и истражује из више углова: историјског, социолошког, привредног, музеолошког; својеврсно је сентиментално путовање за посетиоце рођене пре информатичке револуције, али и откриће једног несталог света за потомке који, уместо одштампаних стрипова, сада крију мобилне телефоне у школским књигама и испод клупа.

Istok-Zapad-žene

Drugog dana turneje 20. filmskog festivala Slobodna zona u Narodnoj biblioteci Bor prikazuju se libanski igrani film Arze i norveški igrani film Voljena. U središtu obeju priča jesu žene u svojim različitim životnim ulogama, žene kojima okolnosti nameću borbu i snalaženje u nenaklonjenom svetu, iako je reč o društveno-političkim sredinama i porodičnim situacijama koje se veoma razlikuju. Rediteljkama ovih filmova, Libanki Miri Šaib i Norvežanki Lilji Ingolfsdotir, posle brojnih kratkometražbih filmova, ovo su prvi dugometražni igrani filmovi, a oba filma su, takođe, nagrađivana na filmskim festivalima širom sveta, u različitim kategorijama.

Projekcije su besplatne, a počinju u 17:30 (Arze) odnosno 19 sati (Voljena).

20. турнеја Слободне зоне у Народној библиотеци Бор

Од 30. марта до 9. априла у Народној библиотеци Бор приказују се филмови са 20. Слободне зоне. На репертоару ће бити седам играних филмова и три документарца.

У документарним филмовима реч је о необичним судбинама славних личности: поп-иконе и глумице Лајзе Минели, филмског композитора, музичара, глумца, „оскаровца“ и активисте Рјучија Сакамотоа и бразилског политичара, тренутног председника и бившег затвореника Лула да Силве.

Међу играним филмовима посебно су интересантни они који приказују судбине млађих и старијих жена различитог друштвеног и имовинског статуса, у различитим земљама Европе и Азије: Арзе (Либан), Вољена (Норвешка/Шведска), Посета (Француска) и Срећни празници (палестинско-европска продукција).

Ту је и велики хит Како зарадити милионе пре него што бака умре, тајландска црнохуморна прича о студенту који покушава да се докопа наследства, као и јапнски омладински филм Хепиенд.

Фестивалску турнеју отвара „комшијски“ филм Фјуме о морте (Ријека или смрт) о грађанима Ријеке који реконструишу окупацију града што ју је након Првог светског рата својевољно извео италијански песник Данунцио.

Добро дошли!