Такмичење у решавању тематске књижевне укрштенице!
Колико познајете чувене и мање чувене, да не кажемо заборављене домаће и стране писце/списатељице и њихова дела? Проверите решавајући укрштеницу, уз „хинтове“ из фонда Народне библиотеке Бор.
Можда откријете књигу која ће вам баш добро доћи за предстојећу сезону годишњих одмора и „дигиталну детоксикацију“, или пожелите да опет прочитате неку стару лектиру.
Успут из наше пратеће песмарице прочитајте и понеку песму, чисто зарад културног благостања.
После пиротске и новосадске публике, и публика у Бору моћи ће да погледа нови циклус слика наше суграђанке, академске сликарке Марине Милев. Са границе између стварности и фантазеије/снова, Марина се пита шта остаје након рушења света, спољашњег или унутрашњег.
Срећни празници – палестински играни филм који из женске перспективе и у породичном и љубавном контексту приказује јеврејско-палестинске односе у израелском граду Хаифи.
Пројекцијом овог филма завршава се 20. турнеја филмског фестивала Слободна зона у Народној библиотеци Бор.
17: 30 Лула – филм Оливера Стоуна и Роберта Вилсона о бразилском председнику Лули да Силви и правосудним ратовима који се данас пречесто воде, не само у Бразилу и САД.
19:00 Рјуичи Сакамото: кода – јапанско-амерички документарни филм снимљен када се сада већ преминули вишеструко награђиван композитор, поп звезда и активиста Сакамото вратио музици након што му је дијагностикован канцер.
Уторак, 7. април, 17:30 – Лајза Минели: сјајна и апсолутно истинита прича
Овај документарац је омаж великој филмској звезди, ̰готово јединој која је освојила скоро све награде које су се могле освојити: Тони, Еми, Греми, Оскар… Ћерка краља и краљице Холивуда, редитеља Винсента Минелија и глумице Џуди Гарланд, највећу повезаност током своје дуге каријере остварила је са менторима и инфлуенсерима.
Отварање изложбе „Стрип у Дечјим новинама: (почеци)“ кустоскиње Весне Ћурчић и историчара Борисава Челиковића
Први стрип је у Дечјим новинама, школском односно ђачком листу који је до пре двадесетак година излазио у Горњем Милановцу, објављен је пре 70 година, 12. јанура 1957. Стрип је тако, захваљујући једном „напредном“ наставнику српскохрватског језика, Срећку Јовановићу, постао мање-више прихватљив део дечје и омладинске културе, постепено изгубивши стигму „кича и шунда“. Изложба, уз пратећи каталог и монографију, стрипове објављене у Дечјим новинама, чији су аутори, између осталих, били и сами ђаци, као и легендарни самоуки Буин, приказује и истражује из више углова: историјског, социолошког, привредног, музеолошког; својеврсно је сентиментално путовање за посетиоце рођене пре информатичке револуције, али и откриће једног несталог света за потомке који, уместо одштампаних стрипова, сада крију мобилне телефоне у школским књигама и испод клупа.
Drugog dana turneje 20. filmskog festivala Slobodna zona u Narodnoj biblioteci Bor prikazuju se libanski igrani film Arze i norveški igrani film Voljena. U središtu obeju priča jesu žene u svojim različitim životnim ulogama, žene kojima okolnosti nameću borbu i snalaženje u nenaklonjenom svetu, iako je reč o društveno-političkim sredinama i porodičnim situacijama koje se veoma razlikuju. Rediteljkama ovih filmova, Libanki Miri Šaib i Norvežanki Lilji Ingolfsdotir, posle brojnih kratkometražbih filmova, ovo su prvi dugometražni igrani filmovi, a oba filma su, takođe, nagrađivana na filmskim festivalima širom sveta, u različitim kategorijama.
Projekcije su besplatne, a počinju u 17:30 (Arze) odnosno 19 sati (Voljena).
Од 30. марта до 9. априла у Народној библиотеци Бор приказују се филмови са 20. Слободне зоне. На репертоару ће бити седам играних филмова и три документарца.
У документарним филмовима реч је о необичним судбинама славних личности: поп-иконе и глумице Лајзе Минели, филмског композитора, музичара, глумца, „оскаровца“ и активисте Рјучија Сакамотоа и бразилског политичара, тренутног председника и бившег затвореника Лула да Силве.
Међу играним филмовима посебно су интересантни они који приказују судбине млађих и старијих жена различитог друштвеног и имовинског статуса, у различитим земљама Европе и Азије: Арзе (Либан), Вољена (Норвешка/Шведска), Посета (Француска) и Срећни празници (палестинско-европска продукција).
Ту је и велики хит Како зарадити милионе пре него што бака умре, тајландска црнохуморна прича о студенту који покушава да се докопа наследства, као и јапнски омладински филм Хепиенд.
Фестивалску турнеју отвара „комшијски“ филм Фјуме о морте (Ријека или смрт) о грађанима Ријеке који реконструишу окупацију града што ју је након Првог светског рата својевољно извео италијански песник Данунцио.
Пројекција краткометражног филма, то јест филмског есеја Где будућност ниче: случај Бор (2025-2026), насталог у сарадњи Контекст колектива и уметничког дуа доплгенгер, и разговор о овом делу и пројекту.
У разговору учествују:
Исидора Илић и Бошко Простран (уметнички дуо доплгенгер), Искра Крстић и Вида Кнежевић (Контекст колектив).
Модератор: Драган Стојменовић (Завичајно одељење Народне библиотеке Бор)
Где будућност ниче: Случај Бор (2025-2026), дизајн: Андреја Мирић
Краткометражни филмски есеј „Где будућност ниче: Случај Бор“ настао је током 2025. и 2026. године. Кроз парадигматични пример рударског града Бора и (нео)колонијалних односа који су пратили развој рударења у овом крају Србије, тема рударења се повезује са процесима глобалног есктрактивизма у историјској и савременој перспективи. Тесне везе између екстрактивизма и рата, растуће милитаризације, кроз монтажне секвенце, преплићу се са наративима антифашистичке и антикапиталистичке борбе кроз језик уметности. У центру истраживања нису само размере разарања већ и упорност отпора. Инспирација и полазна тачка у истраживању били су стихови Миклоша Раднотија, мађарског песника заточеног у радном логору Борског рудника, који је за Трећи рајх производио једну четвртину војних потреба за бакром.
Субота, 21. март 2026, од 13 до 16 сати:
„Где будућност ниче: антропогеографија Борског рудника“, истраживачка шетња кроз пејзаж екстрактивизма, рада и отпора
Истраживачка шетња „Где будућност ниче: антропогеографија Борског рудника“ води учеснице и учеснике кроз Бор и његову рударску околину као кроз живи архив односа између природе, капитала и локалне заједнице. Рудник се посматра не само као индустријски простор већ као политички пејзаж у коме се кроз време преплићу колонијални економски односи, радничка и антифашистичка борба, социјалистички друштвени односи те свакодневни живот мештана и њихова борба против отимања земље и бруталног загађења воде и ваздуха.
***
Истраживачки сегмент „Где будућност ниче: Случај Бор“ део је дугорочног кустоско-уметничког и истраживачког пројекта Контекст колектива под називом „Где будућност ниче: колективне праксе отпора, солидарности и изградње будућности“, који се бави екстрактивизмом као режимом – економским, политичким и идеолошким – који обликује и уништава природу, живи свет и друштвене односе. Пројекат окупља уметничке колективе, уметнице и уметнике, истраживачице и истраживаче, као и различите локалне заједнице око заједничких борби против експлоатације природних добара, претварања пејзажа у ресурсе, урушавања радних права до изнемоглости, и све дубљих просторно-друштвених неправди. Кроз истраживања, радионице, радне сусрете и јавне програме, ангажована уметничка пракса сусреће се са локалним знањем и борбом. Ови сусрети служе као простор размене, учења и заједничког промишљања – али и као допринос повезивању борби које су често изоловане и препуштене саме себи.
Од 1. септембра 2025. године, сви активни корисници Народне библиотеке Бор (чланови са важећим чланством) могу бесплатно да преслушају неколико десетина аудио-књига, међу којима су и дела класика (Орвел, Достојевски, Макијавели итд.), као и дела савремених аутора (Деца зла судије Мајића, на пример). Члановима су на располагању и домаћа и преведена књижевна дела различитих жанрова, али и публицистика, популарна наука или психологија, као и низ наслова за децу.
За преузимање аудио-књига, потребнио је да чланови библиотеке преузму апликацију Storia audio knjige и да се у њој пријаве преко свог чланског броја у Народној библиотеци Бор, коју ће наћи на списку библиотека у оквиру профила који су креирали приликом регистрације у самој апликацији. Чланови који желе да ову услугу искористе а немају профил у оквиру сервиса COBISS/mCOBISS, потребно је да у библиотеци затраже доделу шифре. Приликом пријаве, уносе се број чланске карте (0100015 или 0201523, нпр.) и шифра за профил у Кобису.
Из ове онлајн библиотеке, за чије делимично коришћење библиотека плаћа лиценцу, сваки члан може истовремено да позајми до пет наслова.
Отварање изложбе слика и цртежа (у пастелу и тушу) суграђанке Весне Котоленко Гоч, који су настали као илустрације за три књиге Бранислава Банета Димитријевића, чија ће најновија књига, збирка песама Познавање природе и душтва, бити представљена 22. јануара 2026, у 18 сати.
