Пројекцијом овог филма завршава се 20. турнеја филмског фестивала Слободна зона у Народној библиотеци Бор.
Добро дошли!
Понедељак, 6. април 2026.
17: 30 Лула – филм Оливера Стоуна и Роберта Вилсона о бразилском председнику Лули да Силви и правосудним ратовима који се данас пречесто воде, не само у Бразилу и САД.
19:00 Рјуичи Сакамото: кода – јапанско-амерички документарни филм снимљен када се сада већ преминули вишеструко награђиван композитор, поп звезда и активиста Сакамото вратио музици након што му је дијагностикован канцер.
Овај документарац је омаж великој филмској звезди, ̰готово јединој која је освојила скоро све награде које су се могле освојити: Тони, Еми, Греми, Оскар… Ћерка краља и краљице Холивуда, редитеља Винсента Минелија и глумице Џуди Гарланд, највећу повезаност током своје дуге каријере остварила је са менторима и инфлуенсерима.
Први стрип је у Дечјим новинама, школском односно ђачком листу који је до пре двадесетак година излазио у Горњем Милановцу, објављен је пре 70 година, 12. јанура 1957. Стрип је тако, захваљујући једном „напредном“ наставнику српскохрватског језика, Срећку Јовановићу, постао мање-више прихватљив део дечје и омладинске културе, постепено изгубивши стигму „кича и шунда“. Изложба, уз пратећи каталог и монографију, стрипове објављене у Дечјим новинама, чији су аутори, између осталих, били и сами ђаци, као и легендарни самоуки Буин, приказује и истражује из више углова: историјског, социолошког, привредног, музеолошког; својеврсно је сентиментално путовање за посетиоце рођене пре информатичке револуције, али и откриће једног несталог света за потомке који, уместо одштампаних стрипова, сада крију мобилне телефоне у школским књигама и испод клупа.
Drugog dana turneje 20. filmskog festivala Slobodna zona u Narodnoj biblioteci Bor prikazuju se libanski igrani film Arze i norveški igrani film Voljena. U središtu obeju priča jesu žene u svojim različitim životnim ulogama, žene kojima okolnosti nameću borbu i snalaženje u nenaklonjenom svetu, iako je reč o društveno-političkim sredinama i porodičnim situacijama koje se veoma razlikuju. Rediteljkama ovih filmova, Libanki Miri Šaib i Norvežanki Lilji Ingolfsdotir, posle brojnih kratkometražbih filmova, ovo su prvi dugometražni igrani filmovi, a oba filma su, takođe, nagrađivana na filmskim festivalima širom sveta, u različitim kategorijama.
Projekcije su besplatne, a počinju u 17:30 (Arze) odnosno 19 sati (Voljena).
У документарним филмовима реч је о необичним судбинама славних личности: поп-иконе и глумице Лајзе Минели, филмског композитора, музичара, глумца, „оскаровца“ и активисте Рјучија Сакамотоа и бразилског политичара, тренутног председника и бившег затвореника Лула да Силве.
Међу играним филмовима посебно су интересантни они који приказују судбине млађих и старијих жена различитог друштвеног и имовинског статуса, у различитим земљама Европе и Азије: Арзе (Либан), Вољена (Норвешка/Шведска), Посета (Француска) и Срећни празници (палестинско-европска продукција).
Ту је и велики хит Како зарадити милионе пре него што бака умре, тајландска црнохуморна прича о студенту који покушава да се докопа наследства, као и јапнски омладински филм Хепиенд.
Фестивалску турнеју отвара „комшијски“ филм Фјуме о морте (Ријека или смрт) о грађанима Ријеке који реконструишу окупацију града што ју је након Првог светског рата својевољно извео италијански песник Данунцио.
Пројекција краткометражног филма, то јест филмског есеја Где будућност ниче: случај Бор (2025-2026), насталог у сарадњи Контекст колектива и уметничког дуа доплгенгер, и разговор о овом делу и пројекту.
У разговору учествују:
Исидора Илић и Бошко Простран (уметнички дуо доплгенгер), Искра Крстић и Вида Кнежевић (Контекст колектив).
Модератор: Драган Стојменовић (Завичајно одељење Народне библиотеке Бор)
Краткометражни филмски есеј „Где будућност ниче: Случај Бор“ настао је током 2025. и 2026. године. Кроз парадигматични пример рударског града Бора и (нео)колонијалних односа који су пратили развој рударења у овом крају Србије, тема рударења се повезује са процесима глобалног есктрактивизма у историјској и савременој перспективи. Тесне везе између екстрактивизма и рата, растуће милитаризације, кроз монтажне секвенце, преплићу се са наративима антифашистичке и антикапиталистичке борбе кроз језик уметности. У центру истраживања нису само размере разарања већ и упорност отпора. Инспирација и полазна тачка у истраживању били су стихови Миклоша Раднотија, мађарског песника заточеног у радном логору Борског рудника, који је за Трећи рајх производио једну четвртину војних потреба за бакром.
Субота, 21. март 2026, од 13 до 16 сати:
„Где будућност ниче: антропогеографија Борског рудника“, истраживачка шетња кроз пејзаж екстрактивизма, рада и отпора
Истраживачка шетња „Где будућност ниче: антропогеографија Борског рудника“ води учеснице и учеснике кроз Бор и његову рударску околину као кроз живи архив односа између природе, капитала и локалне заједнице. Рудник се посматра не само као индустријски простор већ као политички пејзаж у коме се кроз време преплићу колонијални економски односи, радничка и антифашистичка борба, социјалистички друштвени односи те свакодневни живот мештана и њихова борба против отимања земље и бруталног загађења воде и ваздуха.
***
Истраживачки сегмент „Где будућност ниче: Случај Бор“ део је дугорочног кустоско-уметничког и истраживачког пројекта Контекст колектива под називом „Где будућност ниче: колективне праксе отпора, солидарности и изградње будућности“, који се бави екстрактивизмом као режимом – економским, политичким и идеолошким – који обликује и уништава природу, живи свет и друштвене односе. Пројекат окупља уметничке колективе, уметнице и уметнике, истраживачице и истраживаче, као и различите локалне заједнице око заједничких борби против експлоатације природних добара, претварања пејзажа у ресурсе, урушавања радних права до изнемоглости, и све дубљих просторно-друштвених неправди. Кроз истраживања, радионице, радне сусрете и јавне програме, ангажована уметничка пракса сусреће се са локалним знањем и борбом. Ови сусрети служе као простор размене, учења и заједничког промишљања – али и као допринос повезивању борби које су често изоловане и препуштене саме себи.
Од 1. септембра 2025. године, сви активни корисници Народне библиотеке Бор (чланови са важећим чланством) могу бесплатно да преслушају неколико десетина аудио-књига, међу којима су и дела класика (Орвел, Достојевски, Макијавели итд.), као и дела савремених аутора (Деца зла судије Мајића, на пример). Члановима су на располагању и домаћа и преведена књижевна дела различитих жанрова, али и публицистика, популарна наука или психологија, као и низ наслова за децу.
За преузимање аудио-књига, потребнио је да чланови библиотеке преузму апликацију Storia audio knjige и да се у њој пријаве преко свог чланског броја у Народној библиотеци Бор, коју ће наћи на списку библиотека у оквиру профила који су креирали приликом регистрације у самој апликацији. Чланови који желе да ову услугу искористе а немају профил у оквиру сервиса COBISS/mCOBISS, потребно је да у библиотеци затраже доделу шифре. Приликом пријаве, уносе се број чланске карте (0100015 или 0201523, нпр.) и шифра за профил у Кобису.
Из ове онлајн библиотеке, за чије делимично коришћење библиотека плаћа лиценцу, сваки члан може истовремено да позајми до пет наслова.
Понедељак, 12. јануар 2026, 18 сати
Otvaranje izložbe radova u okviru zadružne aukcije umetničkih dela, koju Zadruga vizuelnih umetnika organizuje u saradnji s Narodnom biliotekom Bor. Aukcija umetničkih radova funkcioniše po principu ponude i razmene.
Pet časova auto-škole za serigrafiju A3 formata, dvanaest šišanja za skulpturu, manikir i popravljanje česme za komad umetničke keramike – samo su neki od primera kako zamišljamo ovu razmenu.
Na svakom radu biće ostavljen prostor da posetioci upišu šta nude zauzvrat. Može se ostaviti i više predloga. Nakon zatvaranja aukcije, umetnici će razmotriti ponude i odabrati onu koja im najviše odgovara, a zatim kontaktirati ponuđače radi dogovora i razmene.
Na izložbi će biti ponuđeni radovi većeg broja umetnica i umetnika ne samo iz Bora već iz cele Srbije. Učestvuju: Dragiša Trujkić Paff, Dejan Vasilić, Filip Jovanović, Jovan Petrović, Nikola Pavlićević, Anastasija Simić, Elena Vasileva, Bojan Zavišin, Taisija Filatova, Marina Milev, Milan Stošić, Sara Savić, Lidija Kljakić, Boško Šabazović, Ada Vera Petković, Jelena Stević, Anastasija Maletaškić, Emilija Dojčinović, Natalija Jović, Gordana Radošević Cvetković, Jelena Bokić, Teodora Nešković, Ksenija Bogdanović, KP radionica & Natalia Byrdina, Dunja Branovački, Danijel Babić, Milica Komlenić Vukić, Dejan Kostandinović, Nebojša Milikić, Emilija Estrada Jović.
Zadruga vizuelnih umetnika sa sedištem u Srbiji deo je šire međunarodne inicijative Shared Visions, kao solidarno preduzeće u vlasništvu umetnika i kulturnih radnika. Umesto maksimiranja profita, sve što privređuje Zadruga će investirati u zajedničke potrebe zadrugara, poput ateljea, pravne podrške, penzionih fondova i drugih oblika uzajamne pomoći. Time se gradi infrastruktura koja umetnicima omogućava da rade i žive dostojanstveno, oslobođeni tržišnih i institucionalnih pritisaka, dok se istovremeno jačaju veze s lokalnim zajednicama oko njih.
Ova aukcija je pokušaj da umetnost bude dostupna, živa i uključena u društvene odnose razmene i solidarnosti. Pozivamo publiku iz Bora i okoline da se pridruže i učestvuju – da ponude, razmene i ponesu umetničko delo sa aukcije.
Per.Art je novosadska organizacija koja već dve decenije deluje u oblasti izvođačkih umetnosti i inkluzije u kulturi a okuplja umetnike i umetnice, uključujući i one sa intelektualnim invaliditetom, kao i profesionalne umetnike iz oblasti pozorišne, plesne i vizuelne umetnosti, druge stručnjake i volontere.
Borskoj publici Per.Art će prikazati tri rada iz svoje produkcije – triptih sačinjen od
Nešto veoma posebno i Rad u mrklom mraku deo su projekta DIS_Lecture, serije izvedbenih predavanja koju je osmislio koreograf Saša Asentić, s ciljem da se i osobe s invaliditetom uključe u oblasti plesa i performansa, iz kojih su tradicionalno bile potpuno isključene.
Performans predavanje Nešto veoma posebno i Dis Giselle publika će moći da pogleda/posluša u Sali Narodne biblioteke Bor, 5. decembra sa početkom u 18h, odnosno, nakon pauze, od 19h. Oba rada su pristupačna za slepe i slabovide osobe. Rad u mrklom mraku, koji je u video-formatu, osim 5. decembra, prikazujemo i od 8. do 12. decembra u čitaonici biblioteke.
Gostovanje triptiha u Boru realizuje se u okviru projekta Fuzija, koji nastaje u saradnji Francuskog instituta u Srbiji sa šest lokalnih partnera (FEP, Pokretnica, Per.Art, Ludifico, Kreativni pogon i Cirkusfera). Cilj projekta je jačanje nezavisne umetničke scene, promocija savremenog plesa, kao i podsticanje inkluzivnije i dostupnije kulturne prakse, uključujući i decentralizaciju kulturnih sadržaja.
Dobro došli!
