Програми, ПРОГРАМИ

Црвено небо

Уторак, 9. април, 19 сати

Пројекција филма Црвено небо Кристијана Пецолда (Немачка, 2023), добитника Сребрног медведа на Берлиналу.

Љубавни четвороугао у викендици на Балтичком мору, у сенци шумских пожара и узаврелих емоција.

… чеховљевски „портрет уметника као младог сероње“, немачке шуме као место где Немци одлазе када имају проблеме и шумски пожари који уништавају места на која би могла да буду смештене бајке и о таквим уметницима. (из интервјуа К. Пецолда са Николом Радићем)

Филм је на прошлогодишњем филмском фестивали На Палићу освојио и награду FIPRESCI за најбољи филм и инспирисао низ критичких текстова: https://www.fcs.rs/crveno-nebo-dokolica-u-plamenu/; https://www.danas.rs/kultura/potpuno-jasna-trosmislenost-o-filmu-crveno-nebo-kristijana-pecolda-na-30-festivalu-evropskog-filma-palic/…

Добро дошли!

Програми, ПРОГРАМИ

Слободна зона у Брестовцу

Субота, 6. април 2024.

16 сати: пројекција канадског филма Соколово језеро

Бастијен и Клои проводе летњи распуст са својим породицама на језеру у Квебеку. Стидљиви тринаестогодишњи Бастијен и његова породица одседају у куц́ици на језеру, где Бастијен упознаје одважну шеснаестогодишњу Клои. Она је љубитељка фолклора и локалних легенди и говори Бастијену да дух опседа оближње језеро. Упркос јазу у годинама, двоје тинејџера стварају чврсту везу и доживљавају низ узбудљивих авантура.
Филм траје 100 мин.
Редитељка филма је Шарлот ле Бон – канадска глумица, уметница, бивша манекенка и режисерка.

18 сати: пројекција филма Зло не постоји

Такуми са ћерком Ханом живи у селу Мизубики, близу Токија. Као и генерације пре њих, и они живе скромно, у складу са природом и циклусима у њој. Једног дана становници села сазнају за план да се изгради глемпинг близу Такумијеве куће, који би становницима града понудио удобан „бег“ у природу. Када двоје представника компаније из Токија стигну у село да би одржали састанак, постаје јасно да ће та изградња загадити локално извориште воде и то изазива немире међу локалним становништвом. Намере компаније угрожавају еколошки баланс места и начин живота сељана, и остављају дубоке последице на Такумијев живот.
Филм траје 106 мин.
Редитељ филма је Рјсуке Хамагучи, један од најзначајнијих јапанских редитеља, а филм је добитник шест награда на филмском фестивалу у Венецији, укључујући и Златног и Сребрног лава.

Зло не псотоји
Програми, ПРОГРАМИ

Филм о Џоан Баез

Петак, 5. 4. 2024, 19 сати

Документарни филм Џоан Баез: ја сам бука, у оквиру 18. турнеје Слободне зоне

Легендарна певачица и активисткиња искрено и бескомпромисно се кроз музику и огроман породични архив осврће на 60 година каријере, историјске личности и бурне догађаје али и личне борбе, трауме и дуго скриване породичне тајне.

Награђиване филмске ауторке Карен О’Конор и Мири Наваски, које већ више од 20 година заједно снимају веома узбудљиве и ефектне документарце, и овим филмом успевају да дочарају бурну егзистенцијалну драму и њену везу са ширим друштвеним и идеолошким превирањима и проблемима.

Програми, ПРОГРАМИ

Драга Фиона

Среда, 3. април 2024, 19 сати

пројекција филма Драга Фиона холандске редитељке Фионе Тан

У Музеју филма у Амстердаму Фиона Тан је истраживала неми документарни материјал похрањен тамо пре више од једног века. Импресивни архивски материјали приказују свакодневни живот и напоран рад људи који су живели близу океана. Фиона, пореклом Индонежанка из Аустралије, у Амстердам је дошла на студије 1988. Током тог периода, од оца је добијала писма у којима је описивао живот код куће, свог унука, пса, светску политичку сцену и економску трку. Паралелно ишчитавање ових писама преко архивског материјала је нека врста аудиовизуелног тока свести појачана вештим звучним записом који сугестивно открива суптилну везу између слике и звука, некада и сада, Холандије и Индонезије, трговине и колонијализма, оца и кћерке.

Пројекција филма део је 18. турнеје филмског фестивала Слободна зона
Програми, ПРОГРАМИ

Отварање 18. турнеје Слободне зоне

Кривељ, 1. април, 18 сати

Зло не постоји (Јапан, 106 мин, режија: Рјсуке Хамагучи)

Такуми са ћерком Ханом живи у селу Мизубики, близу Токија. Као и генерације пре њих, и они живе скромно, у складу са природом и циклусима у њој. Једног дана становници села сазнају за план да се изгради глемпинг близу Такумијеве куће, који би становницима града понудио удобан „бег“ у природу. Када двоје представника компаније из Токија стигну у село да би одржали састанак, постаје јасно да ће та изградња загадити локално извориште воде и то изазива немире међу локалним становништвом. Намере компаније угрожавају еколошки баланс места и начин живота сељана, и остављају дубоке последице на Такумијев живот.

Борба за право на здраву животну и културну средину и очување традиције, против интереса капитала и еколошки неодрживих животних стилова

Програм турнеје Слободне зоне у Бору (и околини) доступан је на: https://www.biblioteka-bor.org.rs/2024/03/18-turneja-slobodne-zone-u-narodnoj-biblioteci-bor/

Програми, ПРОГРАМИ

18. турнеја слободне зоне у Народној библиотеци Бор

3 коментара

Од 1. до 9. априла 2024, Народна библиотека Бор биће домаћин 18. турнеје филмског фестивала Слободна зона, у оквиру којег организујемо пројекције седам ангажованих играних и документарних филмова. Пројекције ће се одвијати у сали Народне библиотеке Бор (2. априла од 18 сати, а 3, 4, 5, 8. и 9. априла од 19 сати), као и у селима у којима раде библиотечки огранци: Кривељ, Злот и Брестовац.

Као и претходних година, реч је о избору најзанимљивијих филмова са фестивала Слободна зона. Сви филмови се тичу веома битних и актуелних друштвенополитичких, друштвенопсихолошких или егзистенцијалних тема: од екологије до Алцхајмерове болести, од борбе за животну средину до борбе за опстанак индивидуалних или колективних сећања. У фокусу је и личност Џоан Баез, музичарке и активисткиње.

Сви филмови су награђивани на светским фестивалима, а долазе нам из САД, Немачке, Холандије, Канаде, Јапана, Чилеа… Млађој публици (тинејџерима) посебно препоручујемо канадски играни филм Соколово језеро.

Распоред пројекција:

Добро дошли!

ИНФОРМАЦИЈЕ, ПРОГРАМИ

Лирске рефлексије Данијеле Добершек

У Народној библиотеци Бор ће у уторак 26. марта 2024. године бити представљене две књиге ауторке Данијеле Добершек Мијалковић: роман „Заробљена прошлост“ (2023) и књига поезије „Сломљено срце“ (2024). Промоција почиње у 18 часова.

Ауторка је рођена у Бору 1972. године. Објавила је до сада књигу поезије „Додир неба“ (2021) и роман „Усамљени сањар“ (2022).

Заједничка особина књижевног ствaралаштва Данијеле Добершек Мијалковић, без обзира на то да ли је реч о поезији или прози, јесте тематизовање, контекстуализовање и рефлектирање феномена љубави унутар сложених, често променљивих и каткад противречних животних тачака. Тон ових лирских рефлексија у прози је меланхоличнији и наративно компактнији, вероватно захваљјући исповедно-самоиследној боји текста, а у поезији разноликији и са спектром од тешко ухватљивог смисла туге до ведрих раскоши спознаје и открића егзистенцијалног и емоционалног смисла. Неке од песама у збирци „Сломљено срце“ резултат су коауторског рада.

О књизи ће говорити професорка књижевности Весна Тешовић, а гости вечери су још Тамара Глишић и Тамара Нововић.

Програми, ПРОГРАМИ

Predstavljanje Rudnika Miodraga Majića

Petak, 15. mart 2024, 19 sati

Predstavljanje romana Rudnik Miodraga Majića, autora romana Deca zla i Ostrvo pelikana, kao i zbirke priča U ime naroda.

U svom trećem romanu Majić nam predstavlja „čudnog“ i melanholičnog advokata Bogdana, koji svoju priču, poslednje svoje vlasništvo, pripoveda iz tzv. duševne bolnice, u koji su ga, možda stvarni a možda i samo umišljeni, nezvanični događaji o kojima govori, nekoliko godina ranije i doveli. Provokativan kao i prethodni, i kao i prethodni uzbudljiv i angažovan istovremeno, ovaj roman ne samo što prikazuje rudnik i rudarenjе, doslovne i manje doslovne, već i sam predstavlja rudnik bitnih etičkih, političkih, antropoloških pitanja i opomena,

Dobro došli!
ИНФОРМАЦИЈЕ

Жути прозор у свет

Часопис NATIONAL GEOGRAPHIC SRBIJA од јануара 2024. године неће излазити у Србији. Издавач часописа Wireless Meida Group обавестио је медије и читалачку јавност о престанку излажења, а као разлог је наведено то да је истекла издавачка лиценца. Пре Србије, лиценца је истекла и у Хрватској. Престанак изласка часописа таквог реномеа, толике историје, културне и цивилизацијске вредности још једна је у низу лоших вести у нашој култури.