После пиротске и новосадске публике, и публика у Бору моћи ће да погледа нови циклус слика наше суграђанке, академске сликарке Марине Милев. Са границе између стварности и фантазеије/снова, Марина се пита шта остаје након рушења света, спољашњег или унутрашњег.
Добро дошли!
У Народној библиотеци Бор у среду 6. маја 2026. у 19 часова биће представљене најновије књиге др Славољуба Гацовића, „Пут ка светлости“ и „На размеђу двају светова“.
Обе књиге баве се култом загробног живота код Румуна источне Србије и видинске области у Бугарској.
О књигама, поред аутора, говориће и др Наталиа Голант (Музеј антропологије и етнографије „Петар Велики“ Руске академије наука, Санкт Петербург) и Диана Силвиа Шолкотовић, доктор антропологије.
По речима рецезенткиња, обим документације и систематичност интерпретације чине ова дела истинским подухватом очувања нематеријалног културног наслеђа, које је данас угрожено процесима модернизације и миграције. Представљају резултат вишегодишњих теренских и архивских истраживања, посвећених историји, етнографији и фолклору тимочких Румуна који живе у источној Србији (у окрузима Зајечар, Бор, Браничево и Поморавље) и северозападној Бугарској (у области Видина) и указују на који начин је једна заједница успела да кроз ритуал очува симболичку равнотежу између света живих и света умрлих, не романтизујући традицију већ је анализирајући као жив, рационално организован систем значења.
После десетогодишње паузе, књигом КАДАР ЗА НЕСРЕЋУ поново нам се обраћа Станиша Милосављевић у свом препознатљивом сажетом, проницљивом, храбром и мудром маниру.
Посетиоце очекује занимљив програм у коме, поред аутора, учествују и Милен Миливојевић и Ђура Рех.
Добро дошли!
У случају опасности притисни догме.
Дели се мишљење. Понесите амбалажу.
Добро су засејали, семе им се затрло.
Млате редом. Ради евиденције.
Ваш порез је у обостраном интересу.
Глава је изгубљена. Брига мање.
Председник на користи главу. Поштује вољу народа.
Мало им рушевина. Још граде.
Ако ме не приме у партију, бадава сам скренуо.
Ја сам чист Србин, Купам се двапут недељно.
Пројекцијом овог филма завршава се 20. турнеја филмског фестивала Слободна зона у Народној библиотеци Бор.
Добро дошли!
Понедељак, 6. април 2026.
17: 30 Лула – филм Оливера Стоуна и Роберта Вилсона о бразилском председнику Лули да Силви и правосудним ратовима који се данас пречесто воде, не само у Бразилу и САД.
19:00 Рјуичи Сакамото: кода – јапанско-амерички документарни филм снимљен када се сада већ преминули вишеструко награђиван композитор, поп звезда и активиста Сакамото вратио музици након што му је дијагностикован канцер.
Овај документарац је омаж великој филмској звезди, ̰готово јединој која је освојила скоро све награде које су се могле освојити: Тони, Еми, Греми, Оскар… Ћерка краља и краљице Холивуда, редитеља Винсента Минелија и глумице Џуди Гарланд, највећу повезаност током своје дуге каријере остварила је са менторима и инфлуенсерима.
Први стрип је у Дечјим новинама, школском односно ђачком листу који је до пре двадесетак година излазио у Горњем Милановцу, објављен је пре 70 година, 12. јанура 1957. Стрип је тако, захваљујући једном „напредном“ наставнику српскохрватског језика, Срећку Јовановићу, постао мање-више прихватљив део дечје и омладинске културе, постепено изгубивши стигму „кича и шунда“. Изложба, уз пратећи каталог и монографију, стрипове објављене у Дечјим новинама, чији су аутори, између осталих, били и сами ђаци, као и легендарни самоуки Буин, приказује и истражује из више углова: историјског, социолошког, привредног, музеолошког; својеврсно је сентиментално путовање за посетиоце рођене пре информатичке револуције, али и откриће једног несталог света за потомке који, уместо одштампаних стрипова, сада крију мобилне телефоне у школским књигама и испод клупа.
Drugog dana turneje 20. filmskog festivala Slobodna zona u Narodnoj biblioteci Bor prikazuju se libanski igrani film Arze i norveški igrani film Voljena. U središtu obeju priča jesu žene u svojim različitim životnim ulogama, žene kojima okolnosti nameću borbu i snalaženje u nenaklonjenom svetu, iako je reč o društveno-političkim sredinama i porodičnim situacijama koje se veoma razlikuju. Rediteljkama ovih filmova, Libanki Miri Šaib i Norvežanki Lilji Ingolfsdotir, posle brojnih kratkometražbih filmova, ovo su prvi dugometražni igrani filmovi, a oba filma su, takođe, nagrađivana na filmskim festivalima širom sveta, u različitim kategorijama.
Projekcije su besplatne, a počinju u 17:30 (Arze) odnosno 19 sati (Voljena).
U snimanju filma o Riječanima koji pokušavaju da rekonstruišu i iznova izvede okupaciju svog grada što ju je 1919. godine izveo italijanski pesnik Danuncio, učestvovalo je trista građana Rijeke.
У документарним филмовима реч је о необичним судбинама славних личности: поп-иконе и глумице Лајзе Минели, филмског композитора, музичара, глумца, „оскаровца“ и активисте Рјучија Сакамотоа и бразилског политичара, тренутног председника и бившег затвореника Лула да Силве.
Међу играним филмовима посебно су интересантни они који приказују судбине млађих и старијих жена различитог друштвеног и имовинског статуса, у различитим земљама Европе и Азије: Арзе (Либан), Вољена (Норвешка/Шведска), Посета (Француска) и Срећни празници (палестинско-европска продукција).
Ту је и велики хит Како зарадити милионе пре него што бака умре, тајландска црнохуморна прича о студенту који покушава да се докопа наследства, као и јапнски омладински филм Хепиенд.
Фестивалску турнеју отвара „комшијски“ филм Фјуме о морте (Ријека или смрт) о грађанима Ријеке који реконструишу окупацију града што ју је након Првог светског рата својевољно извео италијански песник Данунцио.
