17: 30 Лула – филм Оливера Стоуна и Роберта Вилсона о бразилском председнику Лули да Силви и правосудним ратовима који се данас пречесто воде, не само у Бразилу и САД.
19:00 Рјуичи Сакамото: кода – јапанско-амерички документарни филм снимљен када се сада већ преминули вишеструко награђиван композитор, поп звезда и активиста Сакамото вратио музици након што му је дијагностикован канцер.
Уторак, 7. април, 17:30 – Лајза Минели: сјајна и апсолутно истинита прича
Овај документарац је омаж великој филмској звезди, ̰готово јединој која је освојила скоро све награде које су се могле освојити: Тони, Еми, Греми, Оскар… Ћерка краља и краљице Холивуда, редитеља Винсента Минелија и глумице Џуди Гарланд, највећу повезаност током своје дуге каријере остварила је са менторима и инфлуенсерима.
Отварање изложбе „Стрип у Дечјим новинама: (почеци)“ кустоскиње Весне Ћурчић и историчара Борисава Челиковића
Први стрип је у Дечјим новинама, школском односно ђачком листу који је до пре двадесетак година излазио у Горњем Милановцу, објављен је пре 70 година, 12. јанура 1957. Стрип је тако, захваљујући једном „напредном“ наставнику српскохрватског језика, Срећку Јовановићу, постао мање-више прихватљив део дечје и омладинске културе, постепено изгубивши стигму „кича и шунда“. Изложба, уз пратећи каталог и монографију, стрипове објављене у Дечјим новинама, чији су аутори, између осталих, били и сами ђаци, као и легендарни самоуки Буин, приказује и истражује из више углова: историјског, социолошког, привредног, музеолошког; својеврсно је сентиментално путовање за посетиоце рођене пре информатичке револуције, али и откриће једног несталог света за потомке који, уместо одштампаних стрипова, сада крију мобилне телефоне у школским књигама и испод клупа.
Drugog dana turneje 20. filmskog festivala Slobodna zona u Narodnoj biblioteci Bor prikazuju se libanski igrani film Arze i norveški igrani film Voljena. U središtu obeju priča jesu žene u svojim različitim životnim ulogama, žene kojima okolnosti nameću borbu i snalaženje u nenaklonjenom svetu, iako je reč o društveno-političkim sredinama i porodičnim situacijama koje se veoma razlikuju. Rediteljkama ovih filmova, Libanki Miri Šaib i Norvežanki Lilji Ingolfsdotir, posle brojnih kratkometražbih filmova, ovo su prvi dugometražni igrani filmovi, a oba filma su, takođe, nagrađivana na filmskim festivalima širom sveta, u različitim kategorijama.
Projekcije su besplatne, a počinju u 17:30 (Arze) odnosno 19 sati (Voljena).
Projekcijom hrvatsko-italijanskog filma Fjume o morte Igora Bezinovića, koji kombinuje elemente igranog i dokumentarnog filma, kao i elemente komedije, u Narodnoj biblioteci Bor započinje gostovanje jubilarne 20. turneje filmskog festivala Slobodna zona.
U snimanju filma o Riječanima koji pokušavaju da rekonstruišu i iznova izvede okupaciju svog grada što ju je 1919. godine izveo italijanski pesnik Danuncio, učestvovalo je trista građana Rijeke.
Од 30. марта до 9. априла у Народној библиотеци Бор приказују се филмови са 20. Слободне зоне. На репертоару ће бити седам играних филмова и три документарца.
У документарним филмовима реч је о необичним судбинама славних личности: поп-иконе и глумице Лајзе Минели, филмског композитора, музичара, глумца, „оскаровца“ и активисте Рјучија Сакамотоа и бразилског политичара, тренутног председника и бившег затвореника Лула да Силве.
Међу играним филмовима посебно су интересантни они који приказују судбине млађих и старијих жена различитог друштвеног и имовинског статуса, у различитим земљама Европе и Азије: Арзе (Либан), Вољена (Норвешка/Шведска), Посета (Француска) и Срећни празници (палестинско-европска продукција).
Ту је и велики хит Како зарадити милионе пре него што бака умре, тајландска црнохуморна прича о студенту који покушава да се докопа наследства, као и јапнски омладински филм Хепиенд.
Фестивалску турнеју отвара „комшијски“ филм Фјуме о морте (Ријека или смрт) о грађанима Ријеке који реконструишу окупацију града што ју је након Првог светског рата својевољно извео италијански песник Данунцио.
ИЗ БЕЛЕЖНИЦЕ Милош Алексић Има ли лека за прогрес: научни поглед на свет у делима Бенхамина Лабатута Весна Живковић Библиотеке као огледало српско-бугарских културно-историјских односа Весна Тешовић Од ентропије до вапаја за побуном у борској књижевној продукцији 2025. године
ЛЕТОПИС БИБЛИОТЕКЕ
Бележницу можете читати и онлајн, а бесплатан штампани примерак моћи ћете ускоро да преузмете у библиотеци.
Гост Народне библиотеке Бор, интерниста–кардиолог др Дејан Христов, стручњак са Института „Нишка Бања“ својом Беседом о срцу пружиће нам много више од класичног кардиолошког предавања. Биће ово jединствена прилика да чујемо причу о овом органу, али и о његовом живописном путу кроз историју, симболику и савремену културу.
Пројекција краткометражног филма, то јест филмског есеја Где будућност ниче: случај Бор (2025-2026), насталог у сарадњи Контекст колектива и уметничког дуа доплгенгер, и разговор о овом делу и пројекту.
У разговору учествују:
Исидора Илић и Бошко Простран (уметнички дуо доплгенгер), Искра Крстић и Вида Кнежевић (Контекст колектив).
Модератор: Драган Стојменовић (Завичајно одељење Народне библиотеке Бор)
Где будућност ниче: Случај Бор (2025-2026), дизајн: Андреја Мирић
Краткометражни филмски есеј „Где будућност ниче: Случај Бор“ настао је током 2025. и 2026. године. Кроз парадигматични пример рударског града Бора и (нео)колонијалних односа који су пратили развој рударења у овом крају Србије, тема рударења се повезује са процесима глобалног есктрактивизма у историјској и савременој перспективи. Тесне везе између екстрактивизма и рата, растуће милитаризације, кроз монтажне секвенце, преплићу се са наративима антифашистичке и антикапиталистичке борбе кроз језик уметности. У центру истраживања нису само размере разарања већ и упорност отпора. Инспирација и полазна тачка у истраживању били су стихови Миклоша Раднотија, мађарског песника заточеног у радном логору Борског рудника, који је за Трећи рајх производио једну четвртину војних потреба за бакром.
Субота, 21. март 2026, од 13 до 16 сати:
„Где будућност ниче: антропогеографија Борског рудника“, истраживачка шетња кроз пејзаж екстрактивизма, рада и отпора
Истраживачка шетња „Где будућност ниче: антропогеографија Борског рудника“ води учеснице и учеснике кроз Бор и његову рударску околину као кроз живи архив односа између природе, капитала и локалне заједнице. Рудник се посматра не само као индустријски простор већ као политички пејзаж у коме се кроз време преплићу колонијални економски односи, радничка и антифашистичка борба, социјалистички друштвени односи те свакодневни живот мештана и њихова борба против отимања земље и бруталног загађења воде и ваздуха.
***
Истраживачки сегмент „Где будућност ниче: Случај Бор“ део је дугорочног кустоско-уметничког и истраживачког пројекта Контекст колектива под називом „Где будућност ниче: колективне праксе отпора, солидарности и изградње будућности“, који се бави екстрактивизмом као режимом – економским, политичким и идеолошким – који обликује и уништава природу, живи свет и друштвене односе. Пројекат окупља уметничке колективе, уметнице и уметнике, истраживачице и истраживаче, као и различите локалне заједнице око заједничких борби против експлоатације природних добара, претварања пејзажа у ресурсе, урушавања радних права до изнемоглости, и све дубљих просторно-друштвених неправди. Кроз истраживања, радионице, радне сусрете и јавне програме, ангажована уметничка пракса сусреће се са локалним знањем и борбом. Ови сусрети служе као простор размене, учења и заједничког промишљања – али и као допринос повезивању борби које су често изоловане и препуштене саме себи.
На иницијативу Министарства културе Републике Србије, Завод за проучавање културног развитка расписује јавни позив за
Књижевни конкурс
„НОВИЦА ТАДИЋ”
за младе песнике
Конкурс се расписује у знак сећања на песника Новицу Тадића, чији је опус обележио српску поезију на размеђу 20. и 21. века и чији ауторски статус превладава све поетичке и друге поделе на актуелној књижевној сцени, а у циљу подстицања стваралаштва младих песника на српском језику. Конкурс је први пут расписан 2018. године.
Право учешћа на конкурсу имају песници који у тренутку расписивања конкурса нису навршили више од 35 година живота и који пишу на српском језику, без обзира у којој држави живе.
Необјављене рукописе песничких збирки, обима до 80 ауторских страница, аутори треба да доставе искључиво електронском поштом, у ПДФ формату са назнаком: Конкурс „Новица Тадић”. Радови се потписују шифром, на првој страни рукописа, изнад наслова збирке. Уз документ са рукописом, у прилогу истог електронског писма, аутори у ПДФ формату треба да доставе решење шифре, са следећим подацима: шифра, име и презиме, адреса, број телефона, електронска адреса и година рођења. Шифра може представљати реч, фразу, синтагму или комбинацију бројева и бирају је сами аутори.
Аутор на конкурс може послати само један рукопис. Раније објављивани и награђивани радови, радови ранијих добитника награде „Новица Тадић”, појединачне песме, избори из претходно објављиваних збирки песама, некомплетне пријаве и радови потписани именом и презименом уместо шифром неће бити узимани у обзир.
Рукописи ће члановима комисије бити прослеђени под шифром, без података о ауторима. Петочлана комисија ће прегледати све приспеле радове и изабрати један рукопис, а резултат конкурса ће бити објављени најкасније до 17. јула 2026. године, дана рођења Новице Тадића. Добитник ће бити обавештен пре свечане доделе.
Добитник ће бити награђен плакетом са ликом Новице Тадића, објављивањем награђеног рукописа у оквиру едиције „Присуства”, названој по првој песничкој збирци Новице Тадића, покренутој у оквиру издавачке делатности Завода за проучавање културног развитка, као и новчаним износом од 100.000,00 динара.
Рок за слање рукописа је 09. мај 2026. године.
Рукописи се шаљу искључиво на електронску адресу nagradanovicatadic@zaprokul.org.rs, Све додатне информације о конкурсу могуће је добити путем исте електронске адресе или на телефон 011 2637 565.
