Од 30. марта до 9. априла у Народној библиотеци Бор приказују се филмови са 20. Слободне зоне. На репертоару ће бити седам играних филмова и три документарца.
У документарним филмовима реч је о необичним судбинама славних личности: поп-иконе и глумице Лајзе Минели, филмског композитора, музичара, глумца, „оскаровца“ и активисте Рјучија Сакамотоа и бразилског политичара, тренутног председника и бившег затвореника Лула да Силве.
Међу играним филмовима посебно су интересантни они који приказују судбине млађих и старијих жена различитог друштвеног и имовинског статуса, у различитим земљама Европе и Азије: Арзе (Либан), Вољена (Норвешка/Шведска), Посета (Француска) и Срећни празници (палестинско-европска продукција).
Ту је и велики хит Како зарадити милионе пре него што бака умре, тајландска црнохуморна прича о студенту који покушава да се докопа наследства, као и јапнски омладински филм Хепиенд.
Фестивалску турнеју отвара „комшијски“ филм Фјуме о морте (Ријека или смрт) о грађанима Ријеке који реконструишу окупацију града што ју је након Првог светског рата својевољно извео италијански песник Данунцио.
ИЗ БЕЛЕЖНИЦЕ Милош Алексић Има ли лека за прогрес: научни поглед на свет у делима Бенхамина Лабатута Весна Живковић Библиотеке као огледало српско-бугарских културно-историјских односа Весна Тешовић Од ентропије до вапаја за побуном у борској књижевној продукцији 2025. године
ЛЕТОПИС БИБЛИОТЕКЕ
Бележницу можете читати и онлајн, а бесплатан штампани примерак моћи ћете ускоро да преузмете у библиотеци.
Гост Народне библиотеке Бор, интерниста–кардиолог др Дејан Христов, стручњак са Института „Нишка Бања“ својом Беседом о срцу пружиће нам много више од класичног кардиолошког предавања. Биће ово jединствена прилика да чујемо причу о овом органу, али и о његовом живописном путу кроз историју, симболику и савремену културу.
Пројекција краткометражног филма, то јест филмског есеја Где будућност ниче: случај Бор (2025-2026), насталог у сарадњи Контекст колектива и уметничког дуа доплгенгер, и разговор о овом делу и пројекту.
У разговору учествују:
Исидора Илић и Бошко Простран (уметнички дуо доплгенгер), Искра Крстић и Вида Кнежевић (Контекст колектив).
Модератор: Драган Стојменовић (Завичајно одељење Народне библиотеке Бор)
Где будућност ниче: Случај Бор (2025-2026), дизајн: Андреја Мирић
Краткометражни филмски есеј „Где будућност ниче: Случај Бор“ настао је током 2025. и 2026. године. Кроз парадигматични пример рударског града Бора и (нео)колонијалних односа који су пратили развој рударења у овом крају Србије, тема рударења се повезује са процесима глобалног есктрактивизма у историјској и савременој перспективи. Тесне везе између екстрактивизма и рата, растуће милитаризације, кроз монтажне секвенце, преплићу се са наративима антифашистичке и антикапиталистичке борбе кроз језик уметности. У центру истраживања нису само размере разарања већ и упорност отпора. Инспирација и полазна тачка у истраживању били су стихови Миклоша Раднотија, мађарског песника заточеног у радном логору Борског рудника, који је за Трећи рајх производио једну четвртину војних потреба за бакром.
Субота, 21. март 2026, од 13 до 16 сати:
„Где будућност ниче: антропогеографија Борског рудника“, истраживачка шетња кроз пејзаж екстрактивизма, рада и отпора
Истраживачка шетња „Где будућност ниче: антропогеографија Борског рудника“ води учеснице и учеснике кроз Бор и његову рударску околину као кроз живи архив односа између природе, капитала и локалне заједнице. Рудник се посматра не само као индустријски простор већ као политички пејзаж у коме се кроз време преплићу колонијални економски односи, радничка и антифашистичка борба, социјалистички друштвени односи те свакодневни живот мештана и њихова борба против отимања земље и бруталног загађења воде и ваздуха.
***
Истраживачки сегмент „Где будућност ниче: Случај Бор“ део је дугорочног кустоско-уметничког и истраживачког пројекта Контекст колектива под називом „Где будућност ниче: колективне праксе отпора, солидарности и изградње будућности“, који се бави екстрактивизмом као режимом – економским, политичким и идеолошким – који обликује и уништава природу, живи свет и друштвене односе. Пројекат окупља уметничке колективе, уметнице и уметнике, истраживачице и истраживаче, као и различите локалне заједнице око заједничких борби против експлоатације природних добара, претварања пејзажа у ресурсе, урушавања радних права до изнемоглости, и све дубљих просторно-друштвених неправди. Кроз истраживања, радионице, радне сусрете и јавне програме, ангажована уметничка пракса сусреће се са локалним знањем и борбом. Ови сусрети служе као простор размене, учења и заједничког промишљања – али и као допринос повезивању борби које су често изоловане и препуштене саме себи.
На иницијативу Министарства културе Републике Србије, Завод за проучавање културног развитка расписује јавни позив за
Књижевни конкурс
„НОВИЦА ТАДИЋ”
за младе песнике
Конкурс се расписује у знак сећања на песника Новицу Тадића, чији је опус обележио српску поезију на размеђу 20. и 21. века и чији ауторски статус превладава све поетичке и друге поделе на актуелној књижевној сцени, а у циљу подстицања стваралаштва младих песника на српском језику. Конкурс је први пут расписан 2018. године.
Право учешћа на конкурсу имају песници који у тренутку расписивања конкурса нису навршили више од 35 година живота и који пишу на српском језику, без обзира у којој држави живе.
Необјављене рукописе песничких збирки, обима до 80 ауторских страница, аутори треба да доставе искључиво електронском поштом, у ПДФ формату са назнаком: Конкурс „Новица Тадић”. Радови се потписују шифром, на првој страни рукописа, изнад наслова збирке. Уз документ са рукописом, у прилогу истог електронског писма, аутори у ПДФ формату треба да доставе решење шифре, са следећим подацима: шифра, име и презиме, адреса, број телефона, електронска адреса и година рођења. Шифра може представљати реч, фразу, синтагму или комбинацију бројева и бирају је сами аутори.
Аутор на конкурс може послати само један рукопис. Раније објављивани и награђивани радови, радови ранијих добитника награде „Новица Тадић”, појединачне песме, избори из претходно објављиваних збирки песама, некомплетне пријаве и радови потписани именом и презименом уместо шифром неће бити узимани у обзир.
Рукописи ће члановима комисије бити прослеђени под шифром, без података о ауторима. Петочлана комисија ће прегледати све приспеле радове и изабрати један рукопис, а резултат конкурса ће бити објављени најкасније до 17. јула 2026. године, дана рођења Новице Тадића. Добитник ће бити обавештен пре свечане доделе.
Добитник ће бити награђен плакетом са ликом Новице Тадића, објављивањем награђеног рукописа у оквиру едиције „Присуства”, названој по првој песничкој збирци Новице Тадића, покренутој у оквиру издавачке делатности Завода за проучавање културног развитка, као и новчаним износом од 100.000,00 динара.
Рок за слање рукописа је 09. мај 2026. године.
Рукописи се шаљу искључиво на електронску адресу nagradanovicatadic@zaprokul.org.rs, Све додатне информације о конкурсу могуће је добити путем исте електронске адресе или на телефон 011 2637 565.
Представљање књиге Пречник страним речима и изразима Милана Обрадовића.
Милан Обрадовић рођен је 1982. године у Инђији, где завршава основну школу и гимназију. Уписује Електротехнички и Биолошки факултет у Београду. Завршава први, на Одсеку за медицинску и нуклеарну технику, а потом одлази у Белгију да живи и ради као истраживач на КУ Лувен, где постаје доктор експерименталне физике, одбранивши дисертацију из области узајамног дејства светлости и материје. Поред просветног рада са студентима и ученицима у иностранству и Србији, радио је и у Институту за физику у Београду, као и у Међународној иберијској лабораторији за нанотехнологију у Браги (Португалија) – ИНЛ, где је истраживао и најсавременијим поступцима израђивао сензоре покрета у простору. Иза себе има објављене научне радове у међународним часописима из области физике, сензора и нових технологија, као и мноштво одржаних предавања. Са повратком из иностранства у Србију, у медијима и кроз предавања, говори о породици, повратку на село, о језику, као и о погубном утицају најновијих технологија. Разговараћемо пре свега о туђицама као делу лексичког фонда српског језика, о богатству речи, о српској традицији… А бићемо у прилици да чујемо и стихове из последње Обрадовићеве књиге Шта хоћеш од мене, жено, као и ауторово извођење на неком од многобројних музичких инструмената које свира.
Више о аутору можете погледати на сајту https://precnik.rs
Од 1. септембра 2025. године, сви активни корисници Народне библиотеке Бор (чланови са важећим чланством) могу бесплатно да преслушају неколико десетина аудио-књига, међу којима су и дела класика (Орвел, Достојевски, Макијавели итд.), као и дела савремених аутора (Деца зла судије Мајића, на пример). Члановима су на располагању и домаћа и преведена књижевна дела различитих жанрова, али и публицистика, популарна наука или психологија, као и низ наслова за децу.
За преузимање аудио-књига, потребнио је да чланови библиотеке преузму апликацију Storia audio knjige и да се у њој пријаве преко свог чланског броја у Народној библиотеци Бор, коју ће наћи на списку библиотека у оквиру профила који су креирали приликом регистрације у самој апликацији. Чланови који желе да ову услугу искористе а немају профил у оквиру сервиса COBISS/mCOBISS, потребно је да у библиотеци затраже доделу шифре. Приликом пријаве, уносе се број чланске карте (0100015 или 0201523, нпр.) и шифра за профил у Кобису.
Из ове онлајн библиотеке, за чије делимично коришћење библиотека плаћа лиценцу, сваки члан може истовремено да позајми до пет наслова.
