Пројекцијом овог филма завршава се 20. турнеја филмског фестивала Слободна зона у Народној библиотеци Бор.
Добро дошли!
Понедељак, 6. април 2026.
17: 30 Лула – филм Оливера Стоуна и Роберта Вилсона о бразилском председнику Лули да Силви и правосудним ратовима који се данас пречесто воде, не само у Бразилу и САД.
19:00 Рјуичи Сакамото: кода – јапанско-амерички документарни филм снимљен када се сада већ преминули вишеструко награђиван композитор, поп звезда и активиста Сакамото вратио музици након што му је дијагностикован канцер.
Овај документарац је омаж великој филмској звезди, ̰готово јединој која је освојила скоро све награде које су се могле освојити: Тони, Еми, Греми, Оскар… Ћерка краља и краљице Холивуда, редитеља Винсента Минелија и глумице Џуди Гарланд, највећу повезаност током своје дуге каријере остварила је са менторима и инфлуенсерима.
U snimanju filma o Riječanima koji pokušavaju da rekonstruišu i iznova izvede okupaciju svog grada što ju je 1919. godine izveo italijanski pesnik Danuncio, učestvovalo je trista građana Rijeke.
У документарним филмовима реч је о необичним судбинама славних личности: поп-иконе и глумице Лајзе Минели, филмског композитора, музичара, глумца, „оскаровца“ и активисте Рјучија Сакамотоа и бразилског политичара, тренутног председника и бившег затвореника Лула да Силве.
Међу играним филмовима посебно су интересантни они који приказују судбине млађих и старијих жена различитог друштвеног и имовинског статуса, у различитим земљама Европе и Азије: Арзе (Либан), Вољена (Норвешка/Шведска), Посета (Француска) и Срећни празници (палестинско-европска продукција).
Ту је и велики хит Како зарадити милионе пре него што бака умре, тајландска црнохуморна прича о студенту који покушава да се докопа наследства, као и јапнски омладински филм Хепиенд.
Фестивалску турнеју отвара „комшијски“ филм Фјуме о морте (Ријека или смрт) о грађанима Ријеке који реконструишу окупацију града што ју је након Првог светског рата својевољно извео италијански песник Данунцио.
Пројекција краткометражног филма, то јест филмског есеја Где будућност ниче: случај Бор (2025-2026), насталог у сарадњи Контекст колектива и уметничког дуа доплгенгер, и разговор о овом делу и пројекту.
У разговору учествују:
Исидора Илић и Бошко Простран (уметнички дуо доплгенгер), Искра Крстић и Вида Кнежевић (Контекст колектив).
Модератор: Драган Стојменовић (Завичајно одељење Народне библиотеке Бор)
Краткометражни филмски есеј „Где будућност ниче: Случај Бор“ настао је током 2025. и 2026. године. Кроз парадигматични пример рударског града Бора и (нео)колонијалних односа који су пратили развој рударења у овом крају Србије, тема рударења се повезује са процесима глобалног есктрактивизма у историјској и савременој перспективи. Тесне везе између екстрактивизма и рата, растуће милитаризације, кроз монтажне секвенце, преплићу се са наративима антифашистичке и антикапиталистичке борбе кроз језик уметности. У центру истраживања нису само размере разарања већ и упорност отпора. Инспирација и полазна тачка у истраживању били су стихови Миклоша Раднотија, мађарског песника заточеног у радном логору Борског рудника, који је за Трећи рајх производио једну четвртину војних потреба за бакром.
Субота, 21. март 2026, од 13 до 16 сати:
„Где будућност ниче: антропогеографија Борског рудника“, истраживачка шетња кроз пејзаж екстрактивизма, рада и отпора
Истраживачка шетња „Где будућност ниче: антропогеографија Борског рудника“ води учеснице и учеснике кроз Бор и његову рударску околину као кроз живи архив односа између природе, капитала и локалне заједнице. Рудник се посматра не само као индустријски простор већ као политички пејзаж у коме се кроз време преплићу колонијални економски односи, радничка и антифашистичка борба, социјалистички друштвени односи те свакодневни живот мештана и њихова борба против отимања земље и бруталног загађења воде и ваздуха.
***
Истраживачки сегмент „Где будућност ниче: Случај Бор“ део је дугорочног кустоско-уметничког и истраживачког пројекта Контекст колектива под називом „Где будућност ниче: колективне праксе отпора, солидарности и изградње будућности“, који се бави екстрактивизмом као режимом – економским, политичким и идеолошким – који обликује и уништава природу, живи свет и друштвене односе. Пројекат окупља уметничке колективе, уметнице и уметнике, истраживачице и истраживаче, као и различите локалне заједнице око заједничких борби против експлоатације природних добара, претварања пејзажа у ресурсе, урушавања радних права до изнемоглости, и све дубљих просторно-друштвених неправди. Кроз истраживања, радионице, радне сусрете и јавне програме, ангажована уметничка пракса сусреће се са локалним знањем и борбом. Ови сусрети служе као простор размене, учења и заједничког промишљања – али и као допринос повезивању борби које су често изоловане и препуштене саме себи.
Premijerno prikazan 2024. godine, kriminalistički film i komedija To je pljačka! prvi je dugometražni igrani film slovenačkog reditelja Gregora Andolšeka, autora brojnih kratkih i niskobudžetnih filmova, koji je režiju diplomirao u Parizu. U ovom filmu reč je o pokušaju pojedinca da se izbori sa birokratijom i neumitnim sistemskim greškama. Slučajno kidnapovanje generalnog direktora osiguravajuće kuće uvodi komični obrt.
Филм веома познате италијанске глумице Паоле Кортелези, који је освојио бројне награде и изазвао огромну пажњу италијанске публике, представља борбу жене за ослобођење од суровог и понижавајућег патријархата. Драма прожета хумором смештена је у послератни Рим, у којем Делија, мајка и супруга, након примања мистериозног писма, руши традиционалне породичне обрасце у покушају да за своју ћерку обезбеди другачију будућност.
Добро дошли!
Пројекцијом документарног филма Ми немамо другу земљу, у Народној библиотеци Бор почиње 19. Турнеја филмског фестивала Слободна зона.
Снимљен на окупираној палестинској територији, филм Ми немамо другу земљу сведочи колико о ратном разарању, до потпуног уништења, толико и о компликованом пријатељству између представника зараћених нација, палестинског активисте и једног од четворо аутора овог документарца Басела Адре и израелског новинара Јувала. Сведочи и о племенитој и бескомпромисној борби за правду, која мора и једино и може бити заједничка.
Поред овог потресног, Оскаром за документарни филм овенчаног документарног филма, борска публика моћи ће да погледа још четири играна и један експериментални филм.
Добро дошли!
U nastavku manifestacije, od srede do subote, u biblioteci će se prikazivati savremeni dugometražni i kratkometražni igrani i dokumentarni filmovi slovenačkih reditelja različitih generacija i filmskih poetika. Svakog dana, na programu je po jedan kratki i jedan dugometražni film.
13. 11. 2024, SREDA
18:00 sati
Luka Mars, eksperimentalni film, reditelj: Mauro Lainšček, 7 minuta;
Put u raj, igrani film (romantična komedija), reditelj: Blaž Završnik, 84 minuta
14. 11, 2024, ČETVRTAK
18:00 sati
Ta prokleta očeva kamera, animirani film (stop-mošn), reditelj: Miloš Tomić, 7 minuta;
Neću više da budem luzerka, igrani film, reditelj: Urša Menart, 88 minuta
15. 11. 2024, PETAK
18:00 sati
Dobro unovčeno popodne, igrani film, reditelj: Martin Turk, 8 minuta;
Slovenija, Australija i sutra ceo svet, igrani film, reditelj: Marko Naberšnik, 118 minuta
16. 11. 2024, SUBOTA
11:00 sati
Šarlatan Manjifiko, dokumentarni film (biografsko-muzički film), reditelj: Maja Pavlin, 84 minuta;
Kodeli, igrano-dokumentarni film (dokudrama), reditelj: Miha Čelar, 85 minuta
У оквиру своје едиције „Пионири филма“, Југословенска кинотека објавила је низ ДВД-ја посвећених првим филмским ствараоцима у Србији/Југославији и њиховим остварењима, које је НБ Бор добила на поклон. Међу њима је и диск који садржи неколико дела Јосипа Новака, југословенског редитеља играних и документарних али и рекламних филмова.
Рударева срећа не само што је један од наших најстаријих играних филмова већ је и веома занимљив из више разлога: као први наручени играни филм, јер је настао тако што је редитељ прихватио наруџбину за рекламни филм о новооснованом руднику угља „Јерма“, определивши се да ипак напише сценарио за играни филм, у којем је искористио и мотиве из легенде о благу цара Радована; као филм у којем се први пут у нашој кинематографији појављују „љубавне сцене“ (загрљаји и пољупци); као филм чије је снимање пратила и стварна љубавна афера, веома драматична и сензационална, што је тадашњу публику додатно мотивисало да се за ово дело заинтересује. У сваком случају, Новак је успешно повезао и испреплетао документарне снимке рудника и железнице у изградњи, мелодарамски љубавни заплет и пропаганду индустријализације и модернизације. Све то овај филм чини и данас актуелним, па вас позивамо да га с нама погледате у сали за програме Народне библиотеке Бор и да о њему, уколико вас на то подстакне, након пројекције и поразговарамо.
Добро дошли!
