Проф. др Вељко Мијушковић, економиста и професор Економског факултета у Београду, али и писац трилера и необичног кувара Mijus.co укуси: сласна авантура кроз четири годишња доба, заједно са историчарком Миленом Мићић Главоњић, представиће свој други роман, трилер Семе ти се затрло.
Добро дошли!
После четири романа (Дан нулти, Хроми вук, Гротло,Кћер богумила) и збирке прича Нешто лоше у нама, наш суграђанин и већ афирмисани писац Ненад Митровић, о чијем смо делу говорили и разговарали и претходним поводима, ове године је објавио још једну књигу прича, књигу провокативног наслова Право на смрт, што је уједно и наслов једне од кратких прича објављених у овој књизи, приче која је 2024. године освојила Награду „Миодраг Борисављевић“ за сатиричну причу, коју додељује Културни центар Апатин. Представљањем ове збирке „прича страве, сатире и гротеске“, како гласи поднаслов књиге, почињу Дани књиге у Народној библиотеци Бор.
Добро дошли!
После десетогодишње паузе, књигом КАДАР ЗА НЕСРЕЋУ поново нам се обраћа Станиша Милосављевић у свом препознатљивом сажетом, проницљивом, храбром и мудром маниру.
Посетиоце очекује занимљив програм у коме, поред аутора, учествују и Милен Миливојевић и Ђура Рех.
Добро дошли!
У случају опасности притисни догме.
Дели се мишљење. Понесите амбалажу.
Добро су засејали, семе им се затрло.
Млате редом. Ради евиденције.
Ваш порез је у обостраном интересу.
Глава је изгубљена. Брига мање.
Председник на користи главу. Поштује вољу народа.
Мало им рушевина. Још граде.
Ако ме не приме у партију, бадава сам скренуо.
Ја сам чист Србин, Купам се двапут недељно.
Фасциниран Београдом од када је први пут прошетао београдским улицама, Ненад Новак Стефановић бива наново инспирисан овим градом. После великог успеха књиге Водич кроз љубавну историју Београда, унаставку читамо о несвакидашњим љубавним причама београдских парова уметника, филозофа и револуционара, које су обликовале атмосферу нашег главног града.
Ненад Новак Стефановић је познат читалачкој публици, између осталих, по следећим насловима:
Дарови мртвих (1988)
Покрштавање петокраке (1994)
Светларник (2011)
Убиство у Капетан Мишиној (2016)
Водич кроз љубавну историју Београда (2017)
Музеописи (2018)
Београд кроз кључаонице 100 кућа (2019)
Једно убиство у Патријаршији (2018),
Апис и Александар (2021)
Србија описана кућама (2023)
Аутор и прави истраживач историјских података, а иза сваке приче у књизи стоји поздан извор.
Petak, 17. oktobar, 19 sati
Otvaranje festivala OK/no: pogled u regionalnu književnost.
O oknu (u) književnosti razgovaramo sa Selvedinom Avdićem, Rumenom Bužarovskom, Radmilom Petrović, Mihaelom Šumić i Goranom Vojnovićem, našim ovogodišnjim gostima.
Dobro došli!
Divna Vuksanović je diplomirala na Fakultetu dramskih umetnosti i na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Magistrirala je teatrologiju na FDU, a doktorirala na Filozofskom fakultetu. Bavi se kritičkom teorijom i filozofijom medija, estetikom, posebno estetikom medija. Objavila je trotomnu Filozofiju medija, Filozofiju zabave (u koautorstvu), na desetine naučnih i stručnih radova, ali petnaestak književnih dela: zbirki pesama, kratkih i mikro priča, knjiga poetske proze, jedan „romanoid“, kao i nekoliko knjiga za decu. Književna dela Divne Vuksanović prepoznatljiva su koliko po svojoj žanrovskoj neodređenosti, eksperimentalnim oblicima izražavanja i pripovedanja, jezgrovitosti, liričnosti, toliko i po svojoj filozofskoj orijentaciji, okrenutosti ka preispitivanju savremenih kulturnih, političkih i medijskih fenomena i njihovih efekata na život, svest, identitete… ljudi.
Dvadeset tri kratke priče vezane za neku vrstu bazena, u kojima se ili oko kojih odvijaju bizarni ili groteskni, na momente jezivi, zagonetni događaji, čine knjigu Na bazenu (KOV, 2024), za koju je autorka dobila Nagradu „Moma Dimić“ Biblioteke grada Beograda. Priče sadrže i koriste elemente fantastike i naučne fantastike, distopijskih situacija i preokreta, a zajednički grade uznemirujući sliku nadolazećeg vremena tehnokapitalističkog sveta.
I evo me, jurim užarenim ulicama Zvezdare, na
zadatku koji je jutros stigao, u obliku molbe za uslugu –
od drugara iz Bora. Istina, to je jedan od onih ljudi s
kojima se ne viđam toliko često, ali svako druženje s
njim i čitavim društvom oko njega, uostalom, uramljeno
je u unutrašnju galeriju nezaboravnih provoda. A kad je
to slučaj, onda je osećaj prema drugarstvu snažniji od
formule za čije računanje je činilac količina zajednički
provedenog vremena. Na njegovo lukavo, šifrovano
pitanje: da li bih mogao da se iscimam, preuzmem i
odnesem nešto njegovom drugaru, prvo me proradi
nervoza, ali već u narednim sekundama mozak štancuje
kolekciju argumenata koji će ovom danu dati smisao,
mom karakteru injekciju steroida, a što se čini najvažnije
danas – zatrti raspoloženje u kom sam se probudio,
ostaviti ga u prašini daleko iza, s nadom da neće uspeti
ponovo da me dohvati.
Саша Илић је аутор неколико веома запажених прозних књига, као што су романи Пад Колумбије, Берлинско окно, Пас и контрабас, или збирке прича Душановац. Пошта и Лов на јежеве. За роман Пас и контрабас (2019) добио је НИН-ову награду. За роман Берлинско окно (2005) – Стипендију „Борислав Пекић“. Са редакцијом књижевног подлистка Бетон у Данасу (2006–2013) добитник је Награде „Душан Богавац“ за новинарску етику и храброст (НУНС, 2007). Са Јетоном Незирајем, покренуо је и уређивао књижевни фестивал Полип у Приштини 2010–2023. Пише колумне за Пешчаник и Радар.
Речима аутора:
„Рт је роман о расцепу између природе и друштва, односно о борби једног дела друштва да се та изгубљена веза поново успостави. Да бих могао да опишем тај прилично драматичан феномен, морао сам да одустанем од линеарне приче и једног јунака, односно да напустим територију очекиваног и пробам да испричам причу о судбини једне планине, у овом случају Ртња, која се налази у средишту ове борбе. Зато сам искористио драмско јединство места које сажима три времена – три ратна лета 1942, 1992. и 2022. Тиме сам интензивирао драмски потенцијал радње која доноси причу о овој неравноправној борби у сваком од тих временских токова. Додатну динамику доноси и породица Буквић, чији чланови постају актери драме нашег времена, које је обележено походом корпоративних компанија на критичне минералне сировине.“
Од 18. до 20 октобра 2024. библиотека реализује програм OK/no: поглед у регионалну књижевност, с циљем да суграђанима и својим корисницима представи стваралаштво неколико ауторки чији су се гласови на иначе живој и динамичној регионалној књижевној сцени истакали, и не престају да се истичу, као изразито самосвојни и иновативни. Македонска списатељица Лидија Димковска, која живи и ради у Љубљани; Магдалена Блажевић, која нам стиже из Мостара; Тања Ступар Трифуновић, рођена у Задру, која живи и ради у Бањалуци; Лејла Каламујић из Сарајева, хрватска списатељица Оља Савичевић Иванчевић, Сплићанка која живи и ради у Загребу и на Корчули и Маријана Чанак из Суботице – реч је о ауторкама чија дела (романи, кратке приче, приповетке, збирке песама и песама у прози, драме) убиру најзначајније књижевне награде, било националне или регионалне, па и европске, чија се објављена дела преводе на европске језике, док се она још необјављена очекују и дочекују с великим интересовањем и неподељеном пажњом разноврсних читалаца.
Програм обухвата разговоре с ауторкама који ће се одвијати у вечерњим сатимa: у петак, 18. октобра, од 20 сати, а у суботу и недељу (19. и 20. октобра), од 19 сати, као и радионице креативног писања које ће наше гошће водити у суботу и недељу од 12 сати и јавна чiтиња – у суботу и недељу, од 17 сати.
