Ђура Миочиновић, књижевни преводилац с румунског, представиће романе Споредни ефекти живота Влада Зографија и Љубим те у дупе, вољени вођо! Данијела Банулескуа, које је превео на српски језик. Оба превода објавила је Књижевна радионица Рашић.
Била је то једна од оних чудних ситуација у којима живот шкоди здрављу.
Добро дошли!
У оквиру Дана књиге, представљамо стваралаштво Ивана Потића, зајечарског књижевника, историчара уметности и библиотекара Историјског архива у Зајечару.
Гост библиотеке биће и Стеван Јовановић, песник, драматург и професор српског језика и књижевности из Зајечара, који ће говорити о Потићевим делима.
Иван Потић (1972) – аутор 15 песничких и прозних књига и приређивач трију (културно)историјских књига. Међу његовим делима су: роман Дневник неутешног космонаута, збирке прича Резултати, Причождер, Још једном о невидљивом, збирке песама Златни пресек, Нетачни одговори на погрешна питања, превод/препев поезије Боба Дилана на српски језик (Одговор ношен ветром). Поред тога, објавио је и два музичка албума с групом S.L.A.M. Његове песме и кратке прозе заступљене су у више антологија и зборника и превођене на албански и пољски језик.
20. април, 18:00
Часна сестра фудбалски тренер (игр.)
р. Роберто Буесо; Шпанија, 109′
Веома необична часна сестра Марина послата је у интернат за дечаке коме прети затварање. Иако дечаци Марину дочекују уз разне подвале, захваљујући њеном лукавству, постаће веома налик породици коју никада нису имали.
21. април, 18:00
Троугао туге (игр.)
р. Рубен Естлунд; Шведска, Француска, Уједињено Краљевство, Немачка, Турска, Грчка, 150′
Филм награђен Златном палмом на Канском фестивалу прати пар манекена и инфлуенсера позваних на луксузно крстарење како би допринели гламуру необичног и пребогатог друштва које се нашло на јахти. Када јахта потоне, насукани су на пустом острву с групом милијардера и чистачицом. У борби за преживљавање и опстанак на острву, старе друштвене хијерархије се распадају и преокрећу.
24. април, 18:00
Писање ватром (док.)
р. Ринту Томас и Сушмит Гош; Индија, 92′
Жене из индијске новинске организације Кхабар Лахарије, све из касте далита („недодирљиви“), спремају се да покрену дигитално издање новина, иако многе од њих немају код куће чак ни струју. Награђивани документарац показује шта данас значи бити жена и новинарка у маргинализованим заједницама у Индији.
25. април, 18:00
Утама (игр.)
р. Алехандро Лоајса Гриси; Боливија, Уругвај, Француска, 87′
У центру збивања је пар остарелих сточара из племена Кечуа који читавог живота живе на сушним равницама Боливије и, упркос све већим потешкоћама, нису спремни да оду. Одупрети се или бити поражен непријатељски настројеним окружењем и немилосрдним протоком времена?
26. април, 18:00
Љубав, немачке марке и смрт (док.)
р. Џем Каја; Немачка, 96′
Филм-есеј који говори о пословима турских емиграната, њиховој носталгији и њиховој музици, живо испричана филмска енциклопедија турске музике у Немачкој.
27. април, 18:00
Нежно (игр.)
р. Ана Естер Немеш и Ласло Чуја; Мађарска, 92′
Филм о опсесији бодибилдингом, романтици, (не)испуњености и љубави испричан између серија понављања и бројања калорија.
28. април, 18:00
Прековремени рад (игр.)
р. Ерик Гравел; Француска, 88′
Фантастично психолошки нијансиран, филм прати самохрану мајку која не жели да одустане од бољег посла и која настоји да својој деци и себи обезбеди пристојан живот. Драма се одвија темпом који потцртава парадоксалне ситуације у којима се свака особа може наћи – како обезбедити себи нешто ако констатно морамо да остајемо у зони комфора да бисмо успели да преживимо?
Године 1999. Унеско је 21. март прогласио за Светски дан поезије. Овог 21. марта, библиотека вас на значај и широки спектар могућности (стварања) поезије, било да се њоме служите као средством изражавања и комуницирања, било да је само читате и истражујете, подсећа уз помоћ пољске песникиње и нобеловке Виславе Шимборске.
ВЕРМЕР
Све док она жена у Краљевском музеју
у насликаној тишини и усредсређености
из дана у дан сипа
млеко из бокала у чинију,
свет не заслужује
смак света.
МИНУТ/СЕКУНД/ВЕК
Док машинерија мишљења ради као подмазана, емоције ускачу и интервенишу, запажања и погледи клизе у свим правцима, утисци и уверења се играју шуге и труле кобиле, партија шаха заказује се и одвија на планинском платоу, разговор тече кроз шуму симбола час као поточић час као бујица, штрикам, хеклам, везем у уму, душа се хлади и греје, развлачи и скупља као мех хармонике све радујући се, срце поскакује, тело се затеже, кожа јежи, чула њуше, сећања откивају и лутају, органски монитор несагледиве величине пројектује лица поруке речи призоре.
ПРЕДСТАВА „ДЕВОЈЧИЦЕ” креирана је кроз вишемесечни, уметнички, едукативни и истраживачки процес. Коауторке, уједно и извођачице овог комада говоре своје личне приче, у своје име. Оне нису професионалне глумице, већ девојке и младе жене, које користе позориште да поделе своја искуства и запажања о женском одрастању у патријархалном друштву.
Овај комад под рефлекторе доноси аутентичне приче, али истовремено говори и о предрасудама и стереотипима са којима се младе жене сусрећу током одрастања.
Десет девојака у овој представи испитује границу између личног и политичког. Све приче које причају су истините и посебне, али су истовремено изабране као карактеристичне за велики број девојака у нашем друштву. Ова изведба уједно је уметност и активизам, јер „лично је политичко”.
Ово је представа о нама. О свему што смо желеле. О свему чега смо волеле да се играмо када смо
биле девојчице. О нашим маштањима. Тајним дневницима. О првим љубавима. О траумама. О изборима будућих професија. О нашим школама и факултетима. О нашим породицама. И пријатељствима. Ово је такође представа о разочарању. О страховима. О несигурности. И о насиљу.
Тим креативних идеја организује догађај под називом „Мајка рађа културу“, који укључује изложбу фотографија и предавања универзитетских професора еминентних стручњака у области психијатрије и психоаналитичке терапије, који ће говорити о пренаталном развоју и развоју личности детета током прве године живота, те о утицају културе на тај развој.
13-14:30: Предавања примаријуса и професора др Бранке Стаматовић Гајић и др Тимислава Гајића (психијатри и психоаналитички психотерапеути, наставници на Факултету здравствених и пословних студија Унивезитета Сингидунум у Београду и придружени истраживачи Института за међународно здравље и образовање у Олбанију, САД) и виртуелно предавање примаријуса проф. др Марије Младеновић, специјалисте педијатрије и неонатологије.
14:30-15:30: Изложба фотографија на тему трудноће, мајчинства и утицаја културе на мајчинство и најранији развој детета.
Изложба је конкурсна, а заинтересовани фотографи (професионалци и аматери) своје фотографије могу послати на: yogakreacija@gmail.com
Организаторка: Жељка Здравковић, мастер менаџерка здравствне заштите, инструкторка јоге, хипнотерапеуткиња и дула.
Реализацију програма финансијски је подржао Град Бор.
Народна библиотека Бор у децембру покреће циклус заједничких читања, који ће се у читаоници библиотеке одвијати једном месечно, а у којем можете учествовати као читалац/читатељка (наглас) или као слушалац/слушатељка. Читање наглас и веза која се читањем наглас ствара међу читаоцима и слушаоцима интензивирају доживљај дела, и емотивни и когнитивни – чита се спорије и пажљивије; читање постаје и средство изражавања и комуницирања не само са текстом, као и иначе, него и са другима; вежба се тзв. активно слушање…
За прво читање одабрали смо недавно преведену Запоседнутост актуелне нобеловке Ани Ерно (прев. Бојан Савић Остојић), с једне стране због тога што је и овај, као и сви остали текстови Ани Ерно, састављен из низа кратких фрагмената, што ће нам омогућити да се у читању брзо смењујемо, али и да након сваког битнијег момента направимо паузу ради коментара и(ли) дискусије. С друге стране, реч је о тексту којим се ауторка бави готово универзалним афектом који најчешће називамо љубомором, чију комплексност и разноврсне ефекте, стања до којих може да доведе – до којих је њу довела – Ерно представља на изванредно луцидан, али и крајње смирен начин, што текст чини још погоднијим за читање наглас – текст ће вам дозволити да сами одредите тон и ритам изговарања написаних реченица.
Примерак који будемо читали – поклон Љубице Пупезин, власнице ИК Штрик – моћи ћете да користите као свој – слободно подвлачите, обележавајте моменте препознавања (а биће их!) и(ли) спознаје, коментаришите на маргинама. На тај начин ће сама књига постати сведочанство непосредног заједничког искуства и утиска различитог од оног који бисте стекли (или сте га стекли, ако сте књигу већ прочитали) читајући сами за себе, безгласно.
