Преглед штампе: КОЛЕКТИВ из 1985. године

Године 1985, у току само једног викенда кренуло је из Бора ка Истамбулу, у организацији „Путника“ и борске „Ласте“, 28 аутобуса, пуних углавном женама, са циљем да се у древном граду шопингује. Процењено је, од стране појединаца, да такво понашање штети моралу и јачању идејне свести.

Екипа стручњака Медицинског центра у Бору утврдила је да у Бору има 1,47% „шећераша“, да ће после испитивања та бројка порасти на 2% регистрованих, а да има око 4% оних који имају предиспозиције да постану дијабетичари.

Држављанин Ирака, са станом у Улици 7. јула 30/6, у огласу је тражио намештен стан са грејањем.

Народна библиотека Бор добила је Октобарску награду.

У априлу месецу у Биоскопу „Звезда“ приказиван је филм ГРАДИЋ ПЕЈТОН (1959) са Ланом Тарнер у главној улози.

До краја 1985. године, мајданпечка „Златара“ планирала је отварање два консигнациона складишта златног накита у Њујорку и Лонг Бичу.

Возач Ластиног аутобуса регистарског броја ЗА 922-39 одбио је да прими раднике који су завршили ноћну смену; када их је, коначно, под притиском примио, стао је на раскрсници према Болничкој улици, угасио је грејање и пустио издувне гасове у унутрашњот аутобуса; после читавог часа преговарања, аутобус је кренуо, али је стао код општине, а љути радници отишли су у рано зимско јутро право у председништво да се жале.

Од 15. октобра цена грејања и воде порасла је за 20%.

Народна библиотека Бор отворила је Одељење за информатику, са штампом, часописима, актуелном публицистиком, гласилима оргаизација удруженог рада и месних заједница и књигама у функцији опште и елементарне културе и образовања (енциклопедија, лексикони, речници).

У мају 1985. године вођени су завршни и званични разговори кинеских привредника и представника РТБ Бор о изради студије економске оправданости формирања мешовитог предузећа са циљем отварања рудника бакра у кинеској провинцији Сечуан.

Пријаве за радионице

У оквиру другог издања фестивала OK/no (17–19. 10. 2025), гошће библиотеке биће и песникиња Радмила Петровић, македонска књижевница Румена Бужаровска и књижевница и преводитељка Михаела Шумић из Бањалуке, с којима ћемо у суботу и недељу реализовати пратеће фестивалске програме за које је број места ограничен. Можете се пријавити за један или више програма.

Формулар за пријаву

Дизајн: Марина Милев

Добро дошли!

Filozofija na bazenu

Sreda, 17. septembar, 19 sati

Predstavljanje zbirke fantastičnih i distopijskih kratkih priča Na bazenu Divne Vuksanović i razgovor s autorkom o književnosti i (drugim) medijima u kontekstu neslućene/preteće ekspanzije veštačke inteligencije.

Divna Vuksanović je diplomirala na Fakultetu dramskih umetnosti i na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Magistrirala je teatrologiju na FDU, a doktorirala na Filozofskom fakultetu. Bavi se kritičkom teorijom i filozofijom medija, estetikom, posebno estetikom medija. Objavila je trotomnu Filozofiju medija, Filozofiju zabave (u koautorstvu), na desetine naučnih i stručnih radova, ali petnaestak književnih dela: zbirki pesama, kratkih i mikro priča, knjiga poetske proze, jedan „romanoid“, kao i nekoliko knjiga za decu. Književna dela Divne Vuksanović prepoznatljiva su koliko po svojoj žanrovskoj neodređenosti, eksperimentalnim oblicima izražavanja i pripovedanja, jezgrovitosti, liričnosti, toliko i po svojoj filozofskoj orijentaciji, okrenutosti ka preispitivanju savremenih kulturnih, političkih i medijskih fenomena i njihovih efekata na život, svest, identitete… ljudi.

Kada su knjige nestale iz upotrebe, civilizacija je odahnula… Plivanje u mastilu predstavljalo je novu modu…

Dvadeset tri kratke priče vezane za neku vrstu bazena, u kojima se ili oko kojih odvijaju bizarni ili groteskni, na momente jezivi, zagonetni događaji, čine knjigu Na bazenu (KOV, 2024), za koju je autorka dobila Nagradu „Moma Dimić“ Biblioteke grada Beograda. Priče sadrže i koriste elemente fantastike i naučne fantastike, distopijskih situacija i preokreta, a zajednički grade uznemirujući sliku nadolazećeg vremena tehnokapitalističkog sveta.

Dobro došli!

Najbolje je već prošlo

I evo me, jurim užarenim ulicama Zvezdare, na
zadatku koji je jutros stigao, u obliku molbe za uslugu –
od drugara iz Bora. Istina, to je jedan od onih ljudi s
kojima se ne viđam toliko često, ali svako druženje s
njim i čitavim društvom oko njega, uostalom, uramljeno
je u unutrašnju galeriju nezaboravnih provoda. A kad je
to slučaj, onda je osećaj prema drugarstvu snažniji od
formule za čije računanje je činilac količina zajednički
provedenog vremena. Na njegovo lukavo, šifrovano
pitanje: da li bih mogao da se iscimam, preuzmem i
odnesem nešto njegovom drugaru, prvo me proradi
nervoza, ali već u narednim sekundama mozak štancuje
kolekciju argumenata koji će ovom danu dati smisao,
mom karakteru injekciju steroida, a što se čini najvažnije
danas – zatrti raspoloženje u kom sam se probudio,
ostaviti ga u prašini daleko iza, s nadom da neće uspeti
ponovo da me dohvati.

Petak, 12. 9. 2025, 19 sati

Predstavljanje zbirke priča Najbolje je već prošlo Danila Stojića (Partizanska knjiga, 2024, Nagrada „Jovan Popović“)

Изложба дрвореза

Понедељак, 8. септембар 2025, 19 сати

Отварање изложбе дрвореза Тамо где теку бакар и злато Јована Петровића, инспирисана уметничким делом Ђ. А. Куна, односно његовом мапом графика Крваво злато (техника дрвореза), као и публицистиком Рајка Чукића, од којег је преузет наслов.

Јован Петровић рођен је у Бору, 2000. године, док је уметничке школе изучио у Нишу, а потом и на Академији уметности „Иља Рјепин“ у Санкт Петербургу. Ово му је четврта самостална изложба, а учествовао је и на више од 40 колективних изложби. Његова се дела већ могу наћи у неколико руских музеја.

Добро дошли!

47. Бележница

Из штампе је недавно изашао нови број часописа Бележница, у којем можете читати о новопокренутом фестивалу ОК/но, чије друго издање Народна библиотека Бор припрема за октобар 2025, о индустријској баштини на тлу бивше Југославије, о романима Ерика Вијара, о збирци песама Страно тело завичајне песникиње Јелене Радовановић, која је управо добила Награду „Васко Попа“, као и o новим делима наших суграђана Ненада Митровића и Татјане Радуљцић Васиљевић. Стогодишњицу надреализма обележавамо и у овом броју, текстовима о утицају ратних искустава на надреалистичку перцепцију света и о изложби „Активитет: 100 година надреализма” у Музеју савремене уметности у Београду. Подсећамо на боравак значајног балнеолога и лекара др Драгутина Живадиновића, оца још чувенијег уметника Вана Бора, у Бору, као и на контроверзе око Борских рудника као радних логора у доба нацистичке окупације града и државе.

Аутори прилога су библиотекари и библиотекарке запослени у НБ Бор, као и драги сарадници: Јелена Радовановић, песникиња и преводитељка с немачког, Ђура Рех, суграђанин посвећен истраживању прошлости града и његових становника, Радиша Драгићевић, књижевник и публициста, Тања Петровић са Института за студије културе и сећања Научноистраживачког центра Словеначке академије наука и уметности и Александра Мирчић, историчарка уметности и библиотекарка Музеја савремене уметности у Београду.

На крају, у „Летопису“ сумирамо сва дешавања у библиотеци од почетка октобра 2024. до краја априла 2025.

Позивамо ауторе и ауторке који пишу о Бору и Бораниима, који истражују историјске и савремене прилике и неприлике Бора и околине, као и завичајне писце и списатељице да нам своје прилоге за наредни број Бележнице пошаљу до краја септембра 2025. године.