представиће се САБОРНИК МАНАСТИРА СРПСКИХ, луксузно опремљена и богато илустрована публикација у којој су обрађени историјски и други подаци и фотографије 466 манастира у систему Српске православне цркве.
О књизи ће говорити њен аутор, публициста Перо Вишњић.
21. мај, 19 часова: отварање изложбе мозаика и колажа Mosaic Image – лични универзум Иванa Павићa и Оливерe Гаврић Павић
Оливера и Иван Павић су академски сликари, магистри сликарства. Оливера је, поред тога, и дипл. новинарка која се бави ликовном критиком и историјом мозаичке уметности, док је Иван и песник и конзерватор, запослен у Народном музеју Србије. На изложби се могу видети њихова самостална и заједничка дела: колажи, мозаичке слике, скулптуре и асамблажи.
23. мај, 19 часова: представљање е-књиге Савремени мозаик у Србији Оливере Гаврић Павић
Савремени мозаик у Србији представља допуњену верзију књиге Мозаик у Србији: 1950–2015, коју је УЛПУДУС објавио 2015. Представљање књиге укључује богато илустровано предавање о мозаицима у СФРЈ, с нагласком на мозаичко стваралаштво Маринка Бензона (аутора мозаика „Борска запажања“, Бор, 1960) и Милоша Гвозденовића Гвоздена (аутора мозаика за Дом синдиката у Бору, 1959).
Од 21. маја до 13. јуна 2025.
Манифестација обухвата разговоре с изабраним ауторима чија ћемо дела из различитих области, од књижевности до историје уметности, заједно са њима представити, али и програме током којих ће се о књизи – као предмету и медију – проговорити из перспективе визуелних уметности, и оне током којих ћемо разговарати о могућим читањима старих и нових класика – данас и овде. Манифестацију уоквирују две веома различите, али једнако занимљиве изложбе, од којих је једна уметничка, а друга документарна, једна уроњена у свет изабраних техника ликовног изражавања, а друга у свет рок музике, с којом ћемо манифестацију и затворити.
Позивамо вас да нам се придружите на састанку који се реализује у оквиру уметничког истраживања уметнице Ане Адамовић, током којег ћемо заједно погледати кратки филм настао након претходних сусрета и заједничких читања заборављене опере Ива Тијардовића, организованих у октобру 2024. године са становницима Бора и Кривеља. Након пројекције, заједно ћемо наставити разговор започет пре неколико месеци, а који се данас чини можда још актуелнијим.
Како бисте желели да данас и овде изгледа уметност која говори у ваше име? Шта желите да се чује? Шта ви желите да чујете? Чему могу служити уметност и култура у граду какав је данас Бор? Може ли уметност поново постати средство у борби за достојанствен и праведан живот?
Године 1949. композитор Иво Тијардовић написао је једину оперу која се на овим просторима бавила борбом радника за слободу, права и достојанствен живот. Иако написана пре више од седамдесет година, актуелна је и данас. У њој моћни власници велике фабрике по околним селима откупљују земљу за ситне паре – као и данас. У њој радници тешко задовољавају своја основна права – као и данас. У њој се богати све више богате док и не примећују муке обичних људи – као и данас. Заправо, она звучи као да је Тијардовић још тада знао шта ће се данас дешавати у Кривељу, Бору, широм Србије, и та догађања описао у својој опери.
Добро дошли!
Добро дошли!
С Јеленом ћемо разговарати о њеној најновијој збирци песама Страно тело (Трећи трг, 2024) и њеној поезији уопште, као и о изабраним песничким и прозним преводима са немачког језика.
Јелена је рођена 1972. године у Бору, а од 2002. живи у Немачкој. Објавила је пет књига поезије: Повремени прекиди са зујањем (2000), Ситне изнутрице (2002), Џибра (2006), Отворени преломи (2012) и Страно тело. Добитница је Дисове награде 1999. године за прву књигу песама, Бранкове награде Друштва књижевника Војводине 2001. године, Награде за књигу године Народне библиотеке Бор 2003. године и две прве награде Универзитета у Брауншвајгу за поезију писану на енглеском језику.
Поезију и песничке преводе с немачког језика објављује и у часописима: Поља, Бележница, Књижевни магазин и други, а превела је и више прозних и песничких књига као што су Тужни гост Матијаса Наврата (роман) или збирке Простор без зидова Ернста Мајстера и Биље снова Ивана Гола (обе у сопственом избору).
Филм веома познате италијанске глумице Паоле Кортелези, који је освојио бројне награде и изазвао огромну пажњу италијанске публике, представља борбу жене за ослобођење од суровог и понижавајућег патријархата. Драма прожета хумором смештена је у послератни Рим, у којем Делија, мајка и супруга, након примања мистериозног писма, руши традиционалне породичне обрасце у покушају да за своју ћерку обезбеди другачију будућност.
Добро дошли!
Пројекцијом документарног филма Ми немамо другу земљу, у Народној библиотеци Бор почиње 19. Турнеја филмског фестивала Слободна зона.
Снимљен на окупираној палестинској територији, филм Ми немамо другу земљу сведочи колико о ратном разарању, до потпуног уништења, толико и о компликованом пријатељству између представника зараћених нација, палестинског активисте и једног од четворо аутора овог документарца Басела Адре и израелског новинара Јувала. Сведочи и о племенитој и бескомпромисној борби за правду, која мора и једино и може бити заједничка.
Поред овог потресног, Оскаром за документарни филм овенчаног документарног филма, борска публика моћи ће да погледа још четири играна и један експериментални филм.
Добро дошли!
