Изложба дрвореза
Понедељак, 8. септембар 2025, 19 сати
Отварање изложбе дрвореза Тамо где теку бакар и злато Јована Петровића, инспирисана уметничким делом Ђ. А. Куна, односно његовом мапом графика Крваво злато (техника дрвореза), као и публицистиком Рајка Чукића, од којег је преузет наслов.
Јован Петровић рођен је у Бору, 2000. године, док је уметничке школе изучио у Нишу, а потом и на Академији уметности „Иља Рјепин“ у Санкт Петербургу. Ово му је четврта самостална изложба, а учествовао је и на више од 40 колективних изложби. Његова се дела већ могу наћи у неколико руских музеја.
Добро дошли!
Августовски Едукативни квиз Народне библиотеке Бор
Летњи едукативни квиз Народне библиотеке Бор
47. Бележница
Из штампе је недавно изашао нови број часописа Бележница, у којем можете читати о новопокренутом фестивалу ОК/но, чије друго издање Народна библиотека Бор припрема за октобар 2025, о индустријској баштини на тлу бивше Југославије, о романима Ерика Вијара, о збирци песама Страно тело завичајне песникиње Јелене Радовановић, која је управо добила Награду „Васко Попа“, као и o новим делима наших суграђана Ненада Митровића и Татјане Радуљцић Васиљевић. Стогодишњицу надреализма обележавамо и у овом броју, текстовима о утицају ратних искустава на надреалистичку перцепцију света и о изложби „Активитет: 100 година надреализма” у Музеју савремене уметности у Београду. Подсећамо на боравак значајног балнеолога и лекара др Драгутина Живадиновића, оца још чувенијег уметника Вана Бора, у Бору, као и на контроверзе око Борских рудника као радних логора у доба нацистичке окупације града и државе.
Аутори прилога су библиотекари и библиотекарке запослени у НБ Бор, као и драги сарадници: Јелена Радовановић, песникиња и преводитељка с немачког, Ђура Рех, суграђанин посвећен истраживању прошлости града и његових становника, Радиша Драгићевић, књижевник и публициста, Тања Петровић са Института за студије културе и сећања Научноистраживачког центра Словеначке академије наука и уметности и Александра Мирчић, историчарка уметности и библиотекарка Музеја савремене уметности у Београду.
На крају, у „Летопису“ сумирамо сва дешавања у библиотеци од почетка октобра 2024. до краја априла 2025.
Позивамо ауторе и ауторке који пишу о Бору и Бораниима, који истражују историјске и савремене прилике и неприлике Бора и околине, као и завичајне писце и списатељице да нам своје прилоге за наредни број Бележнице пошаљу до краја септембра 2025. године.
Промоција Трећег километра
Летње радно време Народне библиотеке Бор
Поштовани корисници, од 30. јуна до 30. августа радно време Библиотеке је од 7 до 15 сати.
У овом периоду Библиотека не ради суботом.
Уобичајени рад у две смене и рад суботом почеће од 1. септембра 2025.
Хвала на разумевању!
Петак тринаести
Последњи програм у оквиру овогодишњих Дана књиге у Народној библиотеци Бор посвећен је музици – сликом и речју.
У петак, 13. јуна, од 18 сати представља се монографија Бјесови, чији је аутор, уједно и гост библиотеке, фронтмен те групе, мултимедијални уметник Зоран Маринковић. С аутором разговара фотограф из Зајечара Микица Андрејић, један од тринаесторо фотографа из региона чије концертне, рок фотографије чине изложбу Bor(n) to be wilde, која се у Народној библиотеци Бор отвара у 19 сати.
Добро дошли!
Процес 2
12. јун, 19 часова: Процес 2 – сопство пред судом савести – други програм у серији разговора о Кафкином Процесу из перспективе различитих хуманистичких дисциплина и њихових могућих виђења и тумачења овог романа у савременом контексту. Наша саговорница биће проф. др Тамара Џамоња Игњатовић.
Са Тамаром ћемо Кафкин роман и причу о Јозефу К. читати као причу о егзистенцијалној и психолошкој кризи која води ка психози, о унутрашњим судијама, законима и „Уставу“ савести, о осећајима и стањима као што су кривица, прогоњеност, отуђеност од света и других људи, немоћ и стид.
Тамара Џамоња Игњатовић је редовна професорка на Одељењу за психологију Филозофског факултета Универзитета у Београду, где предаје курсеве из области клиничке психологије и менталног здравља. Поред доктората из клиничке психологије на Филозофском факултету у Београду, завршила је и специјализацију из медицинске психологије на Медицинском факултету у Београду. Уредница је психолошке едиције Имаго ИК Клио. Добитница је Награде „Живорад Жижа Васић“ 2019. године за популаризацију психологије и – два пута – Награде „Љубомир Љуба Стојић“ за допринос раду и развоју струковног удружења психолога, које додељује Друштво психолога Србије, чија је председница од 2021. Феминистички културни центар БеФем доделио јој је признање За феминистичку етику бриге 2024.
Добро дошли!
Рт или Ртањ
Петак, 6. јун, 19 часова: представљање романа Рт Саше Илића
Саша Илић је аутор неколико веома запажених прозних књига, као што су романи Пад Колумбије, Берлинско окно, Пас и контрабас, или збирке прича Душановац. Пошта и Лов на јежеве. За роман Пас и контрабас (2019) добио је НИН-ову награду. За роман Берлинско окно (2005) – Стипендију „Борислав Пекић“. Са редакцијом књижевног подлистка Бетон у Данасу (2006–2013) добитник је Награде „Душан Богавац“ за новинарску етику и храброст (НУНС, 2007). Са Јетоном Незирајем, покренуо је и уређивао књижевни фестивал Полип у Приштини 2010–2023. Пише колумне за Пешчаник и Радар.
Речима аутора:
„Рт је роман о расцепу између природе и друштва, односно о борби једног дела друштва да се та изгубљена веза поново успостави. Да бих могао да опишем тај прилично драматичан феномен, морао сам да одустанем од линеарне приче и једног јунака, односно да напустим територију очекиваног и пробам да испричам причу о судбини једне планине, у овом случају Ртња, која се налази у средишту ове борбе. Зато сам искористио драмско јединство места које сажима три времена – три ратна лета 1942, 1992. и 2022. Тиме сам интензивирао драмски потенцијал радње која доноси причу о овој неравноправној борби у сваком од тих временских токова. Додатну динамику доноси и породица Буквић, чији чланови постају актери драме нашег времена, које је обележено походом корпоративних компанија на критичне минералне сировине.“