У петак, 18.9.2009. у 17:30, Народна библиотека Бор организује пројекцију филма Просперове књиге Питера Гринавеја у малој сали, на другом спрату.

Филм представља Гринавејеву адаптацију Шекспирове Буре, драме коју многи сматрају параболом уметничког стваралаштва.

Просперо, прогнани милански владар, живи на пустом острву са својом кћерком, Мирандом. У његовој су власти силе и духови природе, оличени у ликовима љупког Аријела и огавног Калибана. Својом магијом, Просперо изазива буру која доводи до бродолома брод његовог узурпатора, који, тако, са својим сином Фердинандом, доспева на Просперово острво. Љубав Миранде и Фердинанда постаје главни мотив Просперовог праштања и одрицања од магије и натприродних вештина.

У Гринавејевом филму, Просперо је наратор и његово приповедање праћено хипнотичким звуком капања, уз Гринавејево вешто коришћење барокне сценографије и раскошне костимографије, али и нагих тела, уз манипулацију анимацијом и симултаним приказом више кадрова, уз музику Нојмана и балетску кореографију, граде филм који тежи да отелотвори чаролију стваралаштва о којој и сам Шекспир имплицитно говори, и да користећи се техникама и декорумом разнородних уметности и жанрова постигне барокну разруђеност шекспировске позорнице. Фантастика и (мело)драма, трагедија освете и мјузикл, балет и опера, стрип и пантомима …

Ми смо грађа од које се праве/ Снови, и наш мали живот нам је сном/ Заокружен. Ова Просперова филозофија света као несуштаственог привида изузетно упечатљиво је пренета снолико-фантазијском атмосфером Гринавејевог филма, као и меланхолија мудрости и искуства који се повлаче пред еланом невиности што још има довољно снаге и љубави да верује у „врли нови свет“.

Од 29. маја. до 5. јуна 2009. године

Продајна изложба књигa – Плато испред Дома културе

Програм у сали Народне библиотеке Бор:

29. 05. у 13 сати
представљање фототипског издања часописа ЗЕНИТ (награда Издавачки подухват године Београдског сајма књига 2008 ) – о ЗЕНИТУ говоре: аутор издања Ирина Суботић, историчарка уметности, Сретен Угричић, управник Народне библиотеке Србије и Саша Илић

01. 06. у 18 сати
Представљање 19. броја БЕЛЕЖНИЦЕ, листа Народне библиотеке Бор

02. 06. у 18 сати
Представљање књиге прича АКТ Љиљане Дугалић
(Андрићева награда за најбољу књигу приповедака у 2008) – о књизи говоре: аутор и Весна Капор, књижевни критичар

04. 06. у 18 сати
Представљање романа WAR Саше Стојановића (ужи избор за НИН-ову награду 2008) – о књизи говоре: аутор и Јурица Дикић и Предраг Станковић, уредници часописа ТРИНК-ТРАНК

05. 06. у 18 сати
ВЕЧЕ САТИРЕ
Гости: Витомир Теофиловић, Бане Јовановић и Милан Бештић

Представљање књиге афоризама Милена Миливојевића
ДРЖАВИ НИЈЕ ДОБРО

ДА ЛИ ЈЕ КЊИГА ВАША ПОТРЕБА?
Дођите у библиотеку!

У четвртак 14. маја у 18 часова биће предствљена књига песама Марка Војводића „пољуби ваздух“.
О књизи говоре Милен Миливојевић и Бане Димитрјевић.

27, 28. и 29. 5. 2009. у Народној библиотеци Бор, од 18 сати, биће организован програм којим ће се обележити 100 година од објављивања оснивачког манифеста футуризма. Објавивши у фебруару 1909. године, у француском листу Фигаро, текст Футуризам, италијански песник Маринети започео је талас авангардних покрета који су се оснивали широм Европе и Русије, али и у Америци. На десетине покрета и на стотине манифеста авангарде у наредних двадесетак година довели су до радикалних прелома и преокрета у свим уметностима као и до појаве интердисциплинарности и мултимедијалности у уметности. Тим поводом, а у духу футуристичког симултанизма и динамизма, у неколико просторија библиотеке, посетиоци ће моћи да присуствују следећим програмима: изложба репродукција аванградних манифеста читање футуристичких манифеста, као и поезије Мајаковског, Хлебњикова … уз музику футуристичких композитора Русола и Прателе, али и других, можда чувенијих авангардних музичара и композитора, као што су Стравински, Сати, Барток … пројекције филмова Човек са киноапаратом Дзиге Вертова, Повратак разуму Мана Реја, неколико филмова Ханса Рихтера, ,као што су Ритам 21, Ритам 23, Духови пре доручка, Механички балет Фернанда Лежера … презентација најважнијих личности, догађаја и дела футуризма, како италијанског (Маринети, Боћони, Пратела, Русоло, Бала …) тако и руског будућњаштва (Мајаковски, Хлебњиков, браћа Бурљук, Лившиц, Матјушин, Гончарова …), и других (Бруно Јасински, вортицизам В. Луиса, чикашки неофутуризам, …)