4.3.2010. у Народној библиотеци Бор, можете од 18 сати погледати француску комедију Коцка је бачена, рађену по драми, тачније драматизованој изреци, француског писаца Алфреда де Мисеа (1810-1857). Иако као лиричар, песник ноћи, туге, жалости, носталгије, разобрученог духа, и наравно, трагичне страсти, неоспорно припада епохи романтизма, у својим драмама Мисе донекле одступа од романтичарске екстатичности и пасиониране заокупљености проблемима духа и ума, чежњама за недостижним апсолутом и сл, и концентрише се на приказ карактеристичних и значајних друштвених појава и карактера, мода и прециозних тенденција, вешто се користећи дијалогом, језгровитом и духовитом репликом, неочекиваним обртима ситуација и нарави. Због тога његове драме заиста и јесу развијене, експлициране изреке, као нпр. Никад не реци никад, што је могући online casino еквивалент оригиналног наслова.

18. 3. 2010. у 18 сати, приказаћемо и филм Деца века. Овај филм рађен је на основу Мисеовог аутобиографског текста Исповести једног детета века и епистоларне прозе Она и он француске списатељице Жорж Санд. Љубавна веза Мисеа и Сандове била је велики скандал – много страсти и патње, долазака и одлазака, бурних растанака, превара и свађа. Та и таква љубав, као репрезент једног доба преиспитивања жеље и воље, ексцентричности, неумерености и  страсти као највишег идеала, тема је и овог француског филма.

MALKOM LAURI (1909-1957) – britanski pisac ~iji roman Pod vulkanom predstavqa jedno od najzna~ajnijih literarnih ostvarewa 20. veka. Ovaj roman, pisan na izrazito inovativan i osoben na~in, blikazak pripoveda~kim inovacijama Xojsa i Foknera, koje podrazumevaju i upotrebu toka svesti, kori{}ewe vi{e razli~itih ta~aka gledi{ta koje obrazuju slo`enu, hipertekstualnu i mno{tvom simboli~kih, intertekstualnih, metafori~nih referenci dodatno produbqenu mre`u me|usobno ~as komplementarnih ~as divergentnih tokova, poslu`io je kao podloga za istoimeni film Xona Hjustona. Pri~a o Englezu, autodestruktivnom alkoholi~aru, u Meksiku, po~iwe na Dan mrtvih 1939. godine. Par vrelih dana u senci prete}eg vulkana, u znaku nerazre{ivih me|uqudskih odnosa, qubavnika, prijateqa, ro|aka i silovitih, razaraju}ih emocija zavr{avaju smr}u junaka odra`avaju}i kako egzistencijalisti~ku viziju ~ovekove neprilagodqivosti nametnutom svetu, tako i atmosferu nadolaze}eg svetskog rata, ali i brojne tragi~ne ~iwenice iz Laurijevog privatnog `ivota. Neke aspekte tog nemirnog `ivota na tri kontinenta, uz neizbe`nu dozu alkohola i barbiturata, prikazali su Xon Krejmer i Donald Britejn u izvanrednom filmu Volcano: An Inquiry into the Life and Death of Malcolm Lowry koji u celosti mo`ete videti na http://nfb.ca/film/volcano/

Mi vas pozivamo da pogledate Hjustonov film Pod vulkanom, u petak 6. 11. 2009 (u 18 sati).

< !
/* Style Definitions */
table.MsoNormalTable
{mso-style-name:“Table Normal“;
mso-tstyle-rowband-size:0;
mso-tstyle-colband-size:0;
mso-style-noshow:yes;
mso-style-parent:““;
mso-padding-alt:0cm 5.4pt 0cm 5.4pt;
mso-para-margin:0cm;
mso-para-margin-bottom:.0001pt;
mso-pagination:widow-orphan;
font-size:10.0pt;
font-family:“Times New Roman“;
mso-ansi-language:#0400;
mso-fareast-language:#0400;
mso-bidi-language:#0400;}
–>

1809. године рођен је Чарлс Дарвин, енглески биолог и најпознатији заговорник еволуционистичке теорије. 1859. године објавио је своје кључно, и са становишта модерне културе култно дело, Порекло врста, у коме је изложио своје схватање еволуције, тј. јединственог порекла свеукупног живота, чија је данашња разноликост и варијабилност условљена постепеном развојем, а овај, природном селекцијом – успешном адаптацијом организама на спољашње услове – и наслеђем. Те исте године рођен је Анри Бергсон, француски филозоф и психолог, који је 1927. године добио Нобелову награду за књижевност, пре свега за књигу Стваралачка еволуција, која је, између осталог, анти-дарвинистичка, јер тврди да је Дарвинов модел еволуције механички процес који online casino не коренспондира са реалним активитетом трајања и живота као манифестације и еманације виталног нагона (élan vital).

У циљу подсећања на ове значајне догађаје, који су имали и још увек имају утицаја на све области културе, Народна библиотека Бор организује „Бергсон против Дарвина“.

– Да ли верујете у еволуцију? Да ли верујете у теорију еволуције?

– Да ли је еволуција механичка или „креативна“?

– Да ли нас време чини бољим, паметнијим, сналажљивијим, снажнијим … или опортунистима? Да ли је човек као врста еволуирао? Да ли човек еволуира током живота?

– Да ли друштво еволуира, у политичком, етичком, техничком, технолошком … смислу? Да ли је прогрес еволуција?

Уколико желите да са нама поделите своја размишљања у вези са овде наведеним и сличним питањима, придружите нам се 30. 10. 2009. у 18 у читаоници Народне библиотеке Бор.

Јонеско – француски писац румунског порекла – једна је од најзначајних књижевних појава средине 20. века, нарочито у домену драме и позоришта.

Његова најчувенија драма, Ћелава певачица, чија је премијера била 1952, заједно са Бекетовом драмом Чекајући Годоа, означава почетак тзв. позоришта апсурда. Гротескно поигравање са људким ликом, који престаје да буде психолошки минуциозно изведена, културно и социјално ситуирана и контекстуализована, чеховљевска или раноибзеновкса јединка и постаје гињола или марионета са којом се аутор вешто поиграва доводећи је у ситуације које својом маштовитошћу, ирационалношћу, бесмисленошћу хотимице наликују ничим спутаној дечјој игри, поигравање са стварима и надасве са језиком, пародија, разноразни комички поступци карактеристични за буфонерију, фарсу, сатиру, карневал … карикатура, хипербола доведена до апсурда, каламбури, клишеи и фразе чије глупости и испразности нисмо ни свесни док их casinogates.info из дана у дан понављамо градећи илузију комуникације … препознатљиво су обележје Јонескових драма,  које ипак не могу да се назову комедијама, јер један од показатеља радикалности Јонескове, Бекетове, … драматургије јесте и то што њихова дела ни после пола века не престају да буду провокација наших устаљених категорија и здравог разума којему су те категорије и класификације неопходне.

Поред Ћелаве певачице, редитељи широм света најчешће постављају „трагичну фарсу“ Столице, „натуралистичку комедију“ Жак или Покорност и чувену антифашистичку и антинационалистичку драму Носорог.

Ми вам овде дајемо на увид једночинку Млада удавача – http://biblioteka-bor.org.rs/2009/09/ежен-јонеско-1909-1994-млада-удавача/ – коју планирамо да припремимо за извођење средином децембра.