Године 1999. Унеско је 21. март прогласио за Светски дан поезије. Овог 21. марта, библиотека вас на значај и широки спектар могућности (стварања) поезије, било да се њоме служите као средством изражавања и комуницирања, било да је само читате и истражујете, подсећа уз помоћ пољске песникиње и нобеловке Виславе Шимборске.
ВЕРМЕР
Све док она жена у Краљевском музеју
у насликаној тишини и усредсређености
из дана у дан сипа
млеко из бокала у чинију,
свет не заслужује
смак света.
МИНУТ/СЕКУНД/ВЕК
Док машинерија мишљења ради као подмазана, емоције ускачу и интервенишу, запажања и погледи клизе у свим правцима, утисци и уверења се играју шуге и труле кобиле, партија шаха заказује се и одвија на планинском платоу, разговор тече кроз шуму симбола час као поточић час као бујица, штрикам, хеклам, везем у уму, душа се хлади и греје, развлачи и скупља као мех хармонике све радујући се, срце поскакује, тело се затеже, кожа јежи, чула њуше, сећања откивају и лутају, органски монитор несагледиве величине пројектује лица поруке речи призоре.
(рок за читање – 1. 12. 2023)
Евиденција о прочитаним књигама и читаоцима води се на позајмним одељењима за одрасле кориснике.
Уживајте у читању!
Претплатом на овај архив чланака из свих штампаних листова и недељника са националном и регионалном покривеношћу (од Политике, Вечерњих новости, Блица, Данаса… до НИН-а, Недељника, Времена…), укључујући и њихове додатке, библиотека члановима обезбеђује више од 3,5 милиона новинских текстова објављених од 2003. године, претраживих по кључним речима, а који се могу филтрирати и по годинама, медијима у којима су објављени и рубрикама/темама.
Ебарт се може читати и претраживати на рачунарима за кориснике у читаоницама Народне библиотеке Бор.
ПРЕДСТАВА „ДЕВОЈЧИЦЕ” креирана је кроз вишемесечни, уметнички, едукативни и истраживачки процес. Коауторке, уједно и извођачице овог комада говоре своје личне приче, у своје име. Оне нису професионалне глумице, већ девојке и младе жене, које користе позориште да поделе своја искуства и запажања о женском одрастању у патријархалном друштву.
Овај комад под рефлекторе доноси аутентичне приче, али истовремено говори и о предрасудама и стереотипима са којима се младе жене сусрећу током одрастања.
Десет девојака у овој представи испитује границу између личног и политичког. Све приче које причају су истините и посебне, али су истовремено изабране као карактеристичне за велики број девојака у нашем друштву. Ова изведба уједно је уметност и активизам, јер „лично је политичко”.
Ово је представа о нама. О свему што смо желеле. О свему чега смо волеле да се играмо када смо
биле девојчице. О нашим маштањима. Тајним дневницима. О првим љубавима. О траумама. О изборима будућих професија. О нашим школама и факултетима. О нашим породицама. И пријатељствима. Ово је такође представа о разочарању. О страховима. О несигурности. И о насиљу.
С њом ћемо разговарати о лику и улози Растка Немањића / Светог Саве у историји и култури, колико је и како као историјска личност допринео нашој (културној, политичкој, друштвеној…) историји, а колико је и како потоња историја допринела њему као култној личности, светитељу, симболу и инспирацији.
Народна библиотека Бор у децембру покреће циклус заједничких читања, који ће се у читаоници библиотеке одвијати једном месечно, а у којем можете учествовати као читалац/читатељка (наглас) или као слушалац/слушатељка. Читање наглас и веза која се читањем наглас ствара међу читаоцима и слушаоцима интензивирају доживљај дела, и емотивни и когнитивни – чита се спорије и пажљивије; читање постаје и средство изражавања и комуницирања не само са текстом, као и иначе, него и са другима; вежба се тзв. активно слушање…
За прво читање одабрали смо недавно преведену Запоседнутост актуелне нобеловке Ани Ерно (прев. Бојан Савић Остојић), с једне стране због тога што је и овај, као и сви остали текстови Ани Ерно, састављен из низа кратких фрагмената, што ће нам омогућити да се у читању брзо смењујемо, али и да након сваког битнијег момента направимо паузу ради коментара и(ли) дискусије. С друге стране, реч је о тексту којим се ауторка бави готово универзалним афектом који најчешће називамо љубомором, чију комплексност и разноврсне ефекте, стања до којих може да доведе – до којих је њу довела – Ерно представља на изванредно луцидан, али и крајње смирен начин, што текст чини још погоднијим за читање наглас – текст ће вам дозволити да сами одредите тон и ритам изговарања написаних реченица.
Примерак који будемо читали – поклон Љубице Пупезин, власнице ИК Штрик – моћи ћете да користите као свој – слободно подвлачите, обележавајте моменте препознавања (а биће их!) и(ли) спознаје, коментаришите на маргинама. На тај начин ће сама књига постати сведочанство непосредног заједничког искуства и утиска различитог од оног који бисте стекли (или сте га стекли, ако сте књигу већ прочитали) читајући сами за себе, безгласно.
КИОСК и Народна библиотека Бор
Шта је данас демократија, шта подразумева и које су идеје у њу уписане? Да ли је демократија могућа и да ли има алтернативу? Који облик демократије је оптималан? Ова питања представљају основу уметничког пројекта Извођење демократије, а друштвена игра – прилику да о њима разговарамо у динамичном формату који не подразумева предзнање већ отвореност и машту. Током игре имаћемо прилику и да се упознамо са неким од ставова великог броја саговорника који су до сада учествовали у пројекту.
Све учеснике очекују изненађења, придружите нам се!
Програм Извођење демократије: друштвена игра у Бору организовао је и припремио КИОСК (Београд), у сарадњи са Народном библиотеком Бор
Тим реализације пројекта у Бору: Ана Адамовић и Милица Пекић (КИОСК), Драган Стојменовић (Народна библиотека Бор), Катарина Пејовић (драмтуршкиња), уз посебну захвалност Јелени Милетић на доприносу реализацији пројекта у Бору
Извођење демократије: друштвена игра у Бору реализује се у оквиру фестивала На сопствени погон
Реализацију пројекта подржала је Асоцијација Независна културна сцена Србије, у оквиру фестивала На сопствени погон.
Аутори пројекта: Киоск, у сарадњи са организацијама Контрапункт (Скопље) и Докуфест (Призрен).
Уреднички тим: Ана Адамовић,Eroll Bilibani, Iskra Geshoska, Veton Nurkollari, Милица Пекић, Artan Sadiku.
Драматуршкиња: Катарина Пејовић.
Камера: Ана Адамовић (Србија), Elmedina Arapi (Косово), Gjorgje Jovanovik (Северна Македонија).
Звук: Ана Адамовић (Србија), Alba Çakalli, Vigan Bytyqi, Zana Arapi, Eroll Bilibani, Buron Karahoda (Косово), Gjorgje Jovanovik (Северна Македонија).
Видео постпродукција: Владан Обрадовић.
Дизајн и постпродукција звука: Срђан Бајски, Бојана Рувидић.
Транскрипција: Ана Адамовић, Милица Пекић, Zana Arapi, Nora Fetoshi, Dren Shporta, Fjolla Fetollari, Eroll Bilibani, Marija Jones.
Превод: Горан Кричковић, Милица Пекић, Ана Адамовић, Fjolla Fetollari, Eroll Bilibani, Marija Jones.
Веб-дизајн: Војислав Илић.
Дизајн: Исидора Николић.
Пројекат подржали: Балкански фонд за демократију, пројекат Немачког Маршаловог фонда САД и Америчка агенција за међународни развој (USAID); Allianz Kulturstiftung; Фондација за отворено друштво, Србија и Европски Фонд за Балкан.
Целокупан материјал пројекта доступан је на www.kioskngo.net.
Петак, 21. 10. 2022, 19 сати
Ана Ристовић и Дејан Алексић
Разговарамо о Аниној Књизи нестајања, збирци лирских есеја и фотографија о стварима које се више никако или веома ретко користе, које је „прегазило време“, те о Дејановим новим књигама, роману Петља, у којем пратимо „запетљане“ мисли, сећања, дела и недела филозофкиње „с петљом“ Дине, оболеле од празнине, и збирци песама Уради сам, из које је насловни стих.
Део програма биће и „кутак за приче“, па вас позивамо да са собом понесете „нешто много старо“ (Д. Алексић, „Три варијације на тему Лишће„, бр. 3) – предмет у нестајању – не као експонат, већ као повод за причу.
Међу Аниним „ситнијим“ примерима таквих ствари јесу: писма, разгледнице и честитке; полароид фотографије и фото-апарат типа „идиот“; укоснице и папилотне; тзв. „куварице“ и свеске с ручно записаним рецептима“; напртстак, миље; пејџер, вокмен, грамофонска плоча, жипон…, а ви можете понети и нешто друго, некада једнако популарно и свеприсутно, данас једнако занемарено, затурено или одбачено.
Добро дошли!
С гошћама библиотеке, песникињама Мајом Солар и Иваном Максић разговарамо о ангажованој, критички настројеној и експерименталној поезији, о поетикама побуне и отпора (у име) друштвено скрајнутих, ућутканих, експлоатисаних, понижених…, о женском писму у поезији, о поезији која се не стиди идеологије, поезији прожетој теоријом (марксистичком, феминистичком, постструктуралистичком), али и о паници и несаници, о инфраструктурама неравноправности, обесправљивања и мржње, о реторикама и праксама искључивања и тлачења, о трци са и за временом, о сневању и љубави.
Добро дошли!
Маја Солар (1980) – песникиња, преводитељка, теоретичарка, докторка филозофије из Новог Сада, чланица неколико друштвенокритичких, поетско-политичких, перформеских колектива (Герусија, регионални портал Слободни Филозофски, ЛИЛИТирање: извођење поезије песникиња, Пуна уста поезије итд.)
Ивана Максић (1984) – песникиња, преводитељка, књижевна критичарка и теоретичарка из Крагујевца, уредница зборника социјалне односно ангажоване поезије До зуба у времену и РЕЗ.
