Сви чланци од Виолета Стојменовић

Слободна зона: Забави је дошао крај

У оквиру 16. турнеје филмског фестивала Слободне зоне, данас је на програму документарни филм Забави је дошао крај редитељке Шенон Велш, који приказује како заиста изгледа рад фриленсера – невидљивих, „аветињских“ радника – које широм света ангажују глобалне платформе.

Пројекција почиње у 18 сати, а улаз је бесплатан.

Филм је приказан на неколико фестивала, а на једном од њих (Forest City) освојио је награду публике.

Слободна зона: Прве 54 године

У оквиру 16. турнеје филмског фестивала Слободне зоне, данас је на програму документарни филм израелског редитеља Авија Мограбија Прве 54 године: скраћени приручник за војну окупацију.

Пројекција почиње у 18 сати, у сали на Информативном одељењу библиотеке.

Улаз је бесплатан.

Филм Прве 54 године бави се израелском окупацијом дела палестинске територије односно сведочанствима израелских војника на основу којих редитељ ствара „приручник“ за окупацију. Филмски критичари из читавог света овом филму посветили су значајну пажњу, истичући иновативан и провокативан приступ редитеља теми и документарном материјалу. Снимљен 2021, филм је приказан на неколико међународних филмских фестивала, укључујући и берлински.

Слободна зона у Народној библиотеци Бор

Од понедељка 11. 4. 2022. до четвртка 21. 4. 2022, у Народној библиотеци Бор можете бесплатно погледати пројекције 9 савремених ангажованих играних и документарних филмова у оквиру турнеје филмског фестивала Слободне зоне.

Филмови се емитују сваког радног дана од 18 сати, изузев последњег (21. 4), који почиње у 16 сати. Улаз је бесплатан.

ПРОГРАМ

11. 4. 2022, 18

Прве 54 године: скраћени приручник за војну окупацију (документарни филм), 2021.

Редитељ: Avi Mograbi; Земље продукције: Израел, Француска, Финска, Немачка; Трајање: 110’

Нови филм великог израелског документаристе Авија Мограбија настао је на основу сведочења израелских војника о окупацији палестинских територија на Западној обали и у Појасу Газе. Критичари кажу да се код режисера хладан бес због теме односно окупације којом се бави тек назире. Неприметан је зато што Мограби, у улози режисера и наратора истовремено, вешто допушта историјским чињеницама и десетинама интервјуа са бившим војницима да прецизно расветле шта је полувековна окупација Западне обале и Појаса Газе урадила обема странама – и Палестинцима и Израелцима. Наслов филма је кључ: Мограби дословно од историјских чињеница конструише иронично интониран приручник о томе како окупирати туђу територију на више од пет деценија.

12. 4. 2022, 18

Забави је дошао крај (документарни филм), 2021.

Редитељка: Shannon Walsh; Земље продукције: Француска, Канада; Трајање: 88’

Гиг економија, ултрасавремен феномен, заправо је тржиште фриленсерске радне снаге чија је вредност на светском тржишту пет билиона долара! Милиони људи раде онлајн у системима који се сматрају најбољим репрезентантима онога што многи социолози називају или описују као „дигитални феудализам”.

Радници Убера, Амазона и многих других платформи износе шта је заправо стварност и колико се она разликује од обећања о независности и контроли над сопственим радним временом и примањима. Рискантни услови рада, плата која се мења без обавештења, неопозива отпуштања услед лоших оцена или отпуштања без најаве деактивирањем налога на платформи за рад, само су део проблема. Описујући људе који су се нашли у оваквим ситуацијама, овај документарац показује да „магија технологије” заправо може да буде само илузија.

13. 4. 2022, 18

Мој тата хот дог (играни филм), 2021.

Редитељка: Anouk Fortunier; Земље продукције: Белгија, Немачка; Трајање: 80’

Комедија о храбрости која је потребна за остварење снова: отац покушава да постане глумац, а једина подршка на том путу му је најмлађа ћерка Зое. Пол оставља досадан али сигуран посао у банци да би коначно испунио свој сан и постао глумац, али ова одлука не наилази на разумевање породице. Док нико није сигуран да ли је у питању „бурноут“ или криза средњих година, Полова најмлађа ћерка Зое је његов ослонац на путу којим је кренуо. Она га једина подржава и једина верује да он у себи носи таленат за глуму, који тек треба да буде откривен. Без обзира на то што се у почетку све чинило смешним планом осуђеним на неуспех, завршава се забавним, узбудљивим и дирљивим путовањем за целу породицу.

14. 4. 2022, 18

Фејт (Faith) и Бранко (документарни филм), 2020.

Редитељка: Catherine Harte; Земље продукције: Србија, Велика Британија; Трајање: 84′

Овај интимни документарац прати културолошке разлике у односу између музичара и партнера Фејт, која из Енглеске путује у Србију да упозна ромску музику и Бранка, виолинисте ромског порекла у којег се Фејт заљубљује. Сниман током седам година, њихов брак приказан је као тест уочавања различитости и схватања да је музика можда једино што им је заједничко.

15. 4. 2022, 18

Најлепши дечак на свету (документарни филм), 2021.

Редитељи: Kristina Lindstorm, Kristian Petri;Земља продукције: Шведска; Трајање: 93’

Током светске премијере филма Смрт у Венецији на Филмском фестивалу у Кану 1971. године, бриљантни италијански режисер Лукино Висконти је глумца тинејџера који игра Тађа прогласио најлепшим дечаком на свету. Када је ово изговорио, није ни помишљао да ће тиме бацити сенку на живот младог глумца Бјорна Андресена, који тумачи ту улогу. Та сенка се над њим надвија и сада, 50 година касније. Андресен је са 15 година, преко ноћи изашао из анонимности, јер је био одабран да глуми тинејџера Тађа из Пољске, у кога се заљубљује главни јунак Смрти у Венецији Фон Ашенбах. Документарац о некадашњем „најлепшем дечаку на свету“ на очаравајући начин развија причу о прошлости и животу Бјорна Андресена, додајући му управо ону магију коју евоцира и оригинална „Смрти у Венецији“ Томаса Мана.

18. 4. 2022, 18

Ја сам Грета (документарни филм), 2020.

Редитељ: Nathan Grossman;

Земље продукције: Шведска, САД, Немачка, Велика Британија ;     

Трајање: 97’

Филм о тренутно најпознатијој еколошкој активисткињи, која је своју борбу за климатске промене започела реченицом „Моје име је Грета и желим да почнете да паничите!“. Да није била директна, вероватно је нико и не би третирао озбиљно јер, како каже њен отац Сванте, који јој је и главни пратилац на путовањима и у активистичким кампањама, она о климатским променама зна више од 97% светских политичара. Грета поседује самоувереност на којој би јој позавидели и одрасли, а нашла је за шта је вредно борити се – за будућност планете.

19. 4. 2022, 18

Први снег (играни филм), 2020.

Редитељ: Hamu Ramezan; Земља продукције: Финска; Трајање: 82’

Тринаестогодишњак Рамин Мехдипоур и његова породица из Ирана живе у избегличком центру у Финској. Тек што Рамин почне да ужива у школском распусту, породица добија вест да им је захтев за азил одбијен. Подносе жалбу апелационом суду и настављају са свакодневним животом упркос претећој опасности од депортације. Рамин тада креће у нови разред и сваки моменат, свако ново пријатељство драгоценије му је него икад пре.

20. 4. 2022, 18

Без кајања (играни филм), 2021.

Редитељ: Shariff Korver; Земље продукције: Холандија, Грчка; Трајање: 90’

Прича прати холандске трупе у мировној мисији на Блиском истоку. После изненадног нестанка команданта, тројица младих војника остају сами да чувају војно возило на напуштеном планинском путу. Због ситуације у којој су се нашли и неподношљиве врућине у пустињи, они све више губе додир са реалношћу. Сусрет са локалним четрнаестогодишњим пастиром чију козу случајно убијају ескалира у борбу која ће заувек обележити њихове животе.

ПОБЕДНИЧКИ ФИЛМ СЛОБОДНЕ ЗОНЕ

21. 4. 2022, 16

Професор Бахман и његови часови (документарни филм), 2021

Редитељка: Maria Speth; Земља продукције: Немачка; Трајање: 217’

Како је једно од главних питања отуђеног модерног света где се то неко осећа (као) код куће, одговор би могао бити – у Штаталендорфу, немачком граду са комплексном историјом досељеника и емиграната, где генијални професор Дитер Бахман пружа својим ученицима осећај дома. Они имају између 12 и 14 година, припадници су дванаест различитих нација и неки од њих још увек нису савладали немачки језик. Бахман их води кроз процес образовања и укључивања у заједницу. Гледајући овај емотивни документарац, какав се снима једном у десет година, човек би помислио да би се сваки конфликт решавао разговором када би сва деца имала тако емотивно интелигентног и стрпљивог професора попут Бахмана. Тада би „Imagine“ Џона Ленона био наша стварност.

Брда речи, реке речи

Радионица је намењена ученицима осмог разреда основне школе и средњошколцима

Од 1999. године, 21. март обележава се као Светски дан поезије, дан када се подстиче бављење поезијом (poiesis – стварање, прављење нечег новог), а песникињама и песницима пружају подршка и видљивост, да њихово дело не остане дословно, како је Васко Попа насловио једну белешку о поезији, „говор у празно“.

У уторак 22. 3. 2022, од 17 сати, играмо се поезијом Васка Попе (стварамо на основу метафора и представа о језичком стваралаштву које Попа својим делом сугерише; правимо калиграме од његових песама, допуњавамо их, преносимо у друге медије…), а пре игре…

42. број Бележнице

Уторак 1. март, 18 сати

представљање новог броја Бележнице, часописа Народне библиотеке Бор. Овај број углавном је посвећен књижевним јубилејима у 2021, као што су двеста година од рођења Бодлера, Достојевског, Флобера, или сто година од покретања авангардног гласила Зенит.

Читајте о зенитискињама, Флоберовом Сентименталном васпитању, Злим дусима Достојевског, Бодлеровом зазору од фотографских техника и фотографије, о библиотечким изложбама посвећеним овим писцима, али и о улози библиотека у култури сећања на Холокауст.

Садржај:

Лидија Дејвис
ДЕСЕТ ПРИЧА ОД ФЛОБЕРА
Песникиње у Зениту
КЛЕР ГОЛ („20. ВЕК”, „ВАШАР У БЕРЛИНУ”), БЕАТРИС ХЕЈСТИНГС („ПОШАСТ”),
СЕЛИН АРНО („ПАТЊЕ ОД ЕМАЈЛА”)
(превеле Јелена Радовановић и Виолета Стојменовић)
Saša Ilić
KO JE BILA ANOUCHKA KOHN: ŽENSKA BIOGRAFIJA IZMEĐU KAPITALIZMA I ANARHIZMA
Владимир Арсенић
ФЛОБЕР И АУТОФИКЦИЈА: ЦРТИЦЕ О СЕНТИМЕНТАЛНОМ ВАСПИТАЊУ
Срђан Срдић
Ф. М. СВИФТ
Антоан Компањон
ПРЕД МРАЧНОМ КОМОРОМ
Вука Јеремић
КЛАСИЦИ СВЕТСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ У УНИВЕРЗИТЕТСКОЈ БИБЛИОТЕЦИ
Наташа Булатовић
ИЗЛОЖБА БИБЛИОТЕКЕ ГРАДА БЕОГРАДА „ДОСТОЈЕВСКИ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ”:
ПОВОДОМ ДВА ВЕКА ОД РОЂЕЊА ДОСТОЈЕВСКОГ
Биљана Албахари, Весна Тријић
УЛОГА БИБЛИОТЕКАРА У НЕГОВАЊУ СЕЋАЊА НА ХОЛОКАУСТ
Наташа Симић
ШЕСТИ АПРИЛ – ДАН ЗА ,,СЕЋАЊА ИЗ ПЕПЕЛА: НАРОДНА БИБЛИОТЕКА СРБИЈЕ 1941–2021”

Штампану Бележницу или њену онлајн верзију можете преузети бесплатно.

На корицама је фотографија Љубомира Маркова са изложбе Цело село, једног дана (Народна библиотека Бор, октобар 2021), снимљена у селу Кривељу у септембру 2021.

Бесплатна чланарина

Управни одбор Народне библиотеке Бор одлучио је да од ове, 2022. године, право на бесплатну чланарину добију сви ученици основних школа, средњошколци и редовни студенти.

За упис у библиотеку и(ли) продужење чланства, потребно је донети копију насловне стране ђачке књижице односно индекса и саму књижицу или индекс на увид.

Незапослени, труднице, породиље, добровољни даваоци крви и(ли) органа, запослени у другим градским устанавама културе такође, као и до сада, имају право на бесплатно учлањење у библиотеку.

Детаљније: https://www.biblioteka-bor.org.rs/2020/05/clanarina/

О утопијама и дистопијама у књижевности

Среда 22. 12. 2021, 19 сати, Зум, https://us02web.zoom.us/j/88157835203?pwd=YktpQ0o5akRhdm5uL3RieldlTjRoQT09

Разговор о књизи Утопије и дистопије у српској прози друге половине двадесетог века Моње Јовић. С ауторком представљамо књижевне текстове засноване на утопијско-дистопијским мотивима и приповедним поступцима и разматрамо карактеристике и значај књижевних утопија, еутопија, антиутопија, дистопија…

https://us02web.zoom.us/j/88157835203?pwd=YktpQ0o5akRhdm5uL3RieldlTjRoQT09

Нада и(ли)страх, град и(ли) врт, ми и(ли) они…

Добро дошли! (Директан пренос програма можете пратити на Јутјубу и ФБ страници Завичајног одељења).

О фабрикама и радницима

Од 1. односно 7. 12. 2021, посетиоци Музеја Југославије и Музеја науке и технике у Београду моћи ће да погледају изложбу Бреде Бизјак посвећену индустријализацији у Србији, чија се историја приказује на примеру пет индустријских комплекса / локалитета, међу којима су и рудници у Бору и Мајданпеку. Стога поставка укључује и низ предмета и публикација са Завичајног одељења Народне библиотеке Бор, које је за изложбу припремио и обрадио Драган Стојменовић, руководилац одељења.

Више о изложби и поставкама: https://www.muzej-jugoslavije.org/exhibition/o-fabrikama-i-radnicima/?fbclid=IwAR3Kj0Y1agVqBLJ8gENf3zgMab2UbG-8KX3Z8kR4hk8APEKUgqTy90jmutE

Јевреји из Бачке и Мађарске у Борским рудницима

Четвртак 2. децембaр у 16 часова, у сали на Информативном одељењу библиотеке одржаће се презентација пројекта и веб-сајта „Јевреји из Бачке и Мађарске у Борским рудницима“, који је реализовао Центар за примењену историју у Београду, уз подршку Савеза јеврејских општина Србије.


Циљ научно-истраживачког пројекта био је да се спроведе историографско истраживање радног логора „Борски рудник“ и мапирање локација логора, зарад прикупљања, дигитализације и трајног очувања архивске грађе о овом логору и његовим жртвама, као и ради ситематизације и омогућавања доступности постојеће грађе.
Пројекат жели да широј јавности приближи историју логора кроз који је прошло преко 30.000 заточеника, међу којима 6.000 Јевреја из Бачке и Мађарске. Презентацију можете да пратите и онлајн, преко платформе Зум: https://us02web.zoom.us/j/83989803353?pwd=ZTBXYjRyRHpXcUl1UXNyRFVoaWxiQT09
(ID meeting: 839 8980 3353. Passcode: 089517) или на ФБ страници Центра за опримењену историју https://www.facebook.com/centarzaprimenjenuistoriju.

Питања из читања 5

Петак 3. 12. 2021, 20 сати, Зум: https://us02web.zoom.us/j/82248608175?pwd=T28xUkp1d3BkN0tHMFhhNGNHTVpyQT09

Разговор о романима Блудни дани куратог Џонија и Подстанар Филипа Грујића, романописца, драматурга и музичара у бенду Цимерке, добитника Стеријина награде за драму не пре 4:30 нити после 5, аутора и водитеља радио-емисије Чудна шума… Са Филипом разговара Јелена Лалатовић (Институт за књижевност и уметност), књижевна критичарка и активисткиња, коауторка (са Христином Цветинчанин Кнежевић) Приручника за употребу родно осетљивог језика...