2. 11. 2013. у Народној библиотеци Бор одржана је радионица чија су тема и фокус биле информациона и медијска писменосту у библиотеци. Радионица је реализована у оквиру програма Едукација едукатора који је пролетос спровела Библиотека Плус, а чији је модератор био проф. Алберт Бекхорст, активни члан секције IFLA за информациону писменост и члан управног одбора ENSIL-а (Европске мреже за школске библиотеке и информациону писменост, Холандија).
Полазници његових радионица добили су задатак да у својим срединама организују исте или сличне програме за релевантне групе учесника – а то су, пре свега, библиотекари, без обзира на тип библиотеке у којој раде, и наставници чије би ангажовање на информационом описмењавању ученика и студената требало да доведе до боље, чешће и темељније сарадње између институција образовног система и библиотека које школама, факултетима, универзитетима стоје на располагању.
Да ли и како библиотека треба да се бави информационим и медијским описмењавањем својих корисника?
За разлику од иницијалних радионица чији је циљ био разматрање могућности заснивања политике информационе писмености у сопственој установи, због чега су се оне у великој мери тицале проблема менаџмента, презентација у Бору била је фокусирана на саме термине и неколике актуелне концепције информационе, односно, медијске писмености и потребу за њиховим повезивањем и развијањем. Циљ програма био је, пре свега, да се, независно од тога како ћемо их назвати и како се терминолошки обрађују у низу сродних дисциплина, размотре проблеми везани за
свест о важности знања, вештина и ресурса потребних да се у датим околностима и контекстима дође до потребних података, информација и знања, који би се успешно евалуирали, повезали и интегрисали у постојеће корпусе знања, а с обзиром на валидност хипотезе по којој је информација најважнији производни капацитет савремених друштава
степен (не)познавања начина, когнитивних и бихевиоралних модела и техничко-технолошких, финансијских и других средстава на које се то може учинити,
знања потребна да се свака добијена информација разуме у контексту специфичних карактеристика медија који ју је произвео/дистрибуирао/дисеминирао и од које она није независна,
свест о опсегну референци појма медиј(и), о ширини њиховог утицаја и њиховој свеприсутности, и сл.
Стога је учешће у радионици подразумевало и упознавања са изабраном литературом везаном за медијску и информациону писменост, односно студије медија, као и израду припремних задатака чији је циљ био да се полазници подстакну на размишљање о темама којима је радионица посвећена. Нажалост, релативно скромно интересовање за наведене теме додатно је опало због ових задатака, тако да је број учесника био испод очекивања, мада је, с друге стране, дискусија у оквиру презентације била и занимљива и подстицајана за даље размишљање.
Предавање ће осветлити рану Камијеву филозофију, онако како је она формулисана у Миту о Сизифу, са освртом на роман Странац и међусобну везу ових двају Камијевих текстова.
Иван Вучковић (1987) – дипл. филозофију на mobile casino Филозофском факултету у Нишу. Живи и ради у Бору.
Ова фотографија Албера Камија – вероватно његов најчувенији портрет – дело је француског фотографа Анрија Картје-Бресона. А цигарета? Представа о Камију неодвојива је од ње.
петак, 29. 3. 2013, 18 сати, читаоница
Сизифов посао живљења (и писања): књижевно дело А. Камија
Да ли је роман вид побуне? Против света, који није по мери човекових жеља и нада, или против бесмисла који сусрет човека и света непрекидно ствара?
Да ли су Камијеви романи „филозофски“?
Зашто је Ками адаптирао Достојевског, Фокнера и драмске писце шпанског барока?
Зашто је наличје пре лица?
4. јануара 1960. Албер Ками је погинуо у саобраћајној несрећи. Имао је 47 година. Међутим, његова дела се и даље цене у читавом свету. По његовим романима снимају се филмови, а његове позоришне комаде и даље интерпретирају највећа глумачка имена.
Албер Ками (1913-1960) – француски филозоф, романописац, драмски писац и драматург, есејиста, невољни представник егзистенцијализма, добитник Нобелове награде за књижевност 1957. године; нашој публици најпознатији по роману Странац. Поред овог, Ками је написао још и романе: Срећна смрт,Куга (више екранизација), Пад; драме: Калигула, Неспоразум, Опсадно стање, итд; есеје: Наличје и лице, Свадбе, Лето; филозофске и филозофско-историјске студије: Мит о Сизифу, Побуњени човек, Хришћанска метафизика и неоплатонизам. Адаптирао је за позорницу Зле духе Достојевског, Фокнеров Реквијем за искушеницу, Један занимљив случај Дина Буцатија, итд. Постхумно објављен, недовршен Први човек може се читати и као роман и као аутобиографија.
„Има места на којима умире дух да би се родила једна истина која је његово сушто порицање.“
Како и где да дођете до литературе која вам је потребна за рад;
Шта је радна библиографија;
Како се претражују каталози и базе података;
Каква је разлика између примарних и секундарних извора;
Шта је методологија;
Чему служе фусноте;
Како се цитира;
Како се формира списак коришћене литературе?
…
Током радионице, полазници ће бити у прилици да се упознају са појмовима и процедурама везаним за научно-истраживачки рад, који ће им бити неопходни током каснијег школовања, нараочито зато што тзв. болоњски програми студија подразумевају писање великог броја семинарских радова, реферата, есеја и других производа самосталног истраживања литературе и извора.
Радионица је конципирана тако да се примери истраживања извора заснивају на интересовањима самих полазника, односно на темама које су већ изабрали за своје матурске радове.
Током радионице, полазници вежбају коришћење различитих врста референсне грађе, каталога, индекса, библиографија… – како у папирном, тако и у електронском облику. Радионица укључује и кратак курс претраживања онлајн библиографских система и сервиса, какви су Виртуелна библиотека Србије, Српски цитатни индекс, итд.
Полазници се, такође, упознају и са појмовима везаним за библиографске и библиометријске обраде публикација, који им могу бити од помоћи при евалуацији извора и грађе коју ће користити. На тај начин им се указује на разлику између различитих типова грађе и извора, од приказа до научног рада, и на опсег и квалитет информација које сваки од ових типова извора може да понуди. Полазници се, затим, упознају са критеријумима евалуације извора.
Други део радионице посвећен је изради одговарајућег типа рада и елементима које он треба да садржи, као и општим правилима о садржају и форми компоненти рада. Посебна се пажња посвећује изради библиографије за сопствени рад, јер је логика доследног форматирања библиографских јединица и њиховог навођења у тексту вештина која се, по досадашњем вишегодишњем искуству, показала као најтежа препрека у писању прегледног и уредног рада. Полазници ће, стога, добити сажетке правила цитатних стилова који се код нас најчешће употребљавају тј. сажетке Харвардског, Оксфордског, Чикаго, МЛА и АПА стила.
Предавање са визуелном пројекцијом поводом три стотине година од рођења Жан Жак Русоа, француског писца, филозофа, теоретичара, композитора… чија је мисао имала великог утицаја на предромантичарску и романтичарску уметност – ликовну, колико и језичку. Испитивање односа природе и духа, пејзаж као слика свести, невиност чисте природе, корумпираност цивилизације, преиспитивање етике уметности и имагинације из новог угла, склоност ка усамљивању и сл, online casino nbso само су неке од карактеристика русооизма.
Четвртак, 27. 10. 2011, читаоница Народне библиотеке Бор
Клуб књигољубаца
Тема сусрета биће стваралаштво француског филозофа, књижевника и есејисте румунског порекла, Емила Сиорана (Чортана).Читамо Сиорана и разговарамо о његовим делима уз кафу или чај Познат по својој радикалној, бескомпромисној, поражавајућој критици свих људских институција и идеја, по интересовању за најмрачније, најтајанственије, најдеструктивније, најсебичније аспекте људске психе и индивидуалног или колективног живота, по страственом демаскирању и демистификацији идеала као илузија, Сиоран је писац који Вас својом склоношћу ка нихилизму, мизантропији и гађењу на живот може одушевити или разгневити, али Вас никада неће оставити равнодушним и смиреним.
У сваком човеку дремуцка пророк, и с његовим буђењем порасте количина зла у свету…
Свака је идеја, сама по себи, неутрална, или би требало да буде таква; човек је, међутим, оживљава, одсликавајући у њој своје страсти и своје махнитости; испрљана, претворена у убеђење, она се ужљебљује у времену, поприма облик збивања: тако се обавља прелазак од логике ка епилепсији … Тако настају идеологије, учења, и крваве лакрдије.
У 17 САТИ – ФИЛМ: АВАНТУРА ИТАЛИЈАНСКОГ РЕДИТЕЉА МИКЕЛАНЂЕЛА АНТОНИОНИА
16. 3.2011.
У 18 САТИ – Сијенски скулптори и сликари 13-14. века –ПРЕДАВАЊЕ ЈЕЛЕНЕ МИЛЕТИЋ, ИСТОРИЧАРКЕ УМЕТНОСТИ, УЗ ВИДЕО-ПРОЈЕКЦИЈУ
Моћи ћете да сазнате нешто о италијанској уметности на преласку из средњег века у ренесансу и да видите мноштво репродукција дела сликара и вајара као што су Дучо, браћа Лоренцети итд.
сијенска катедрала, фото: Јелена Милетић
17.3.2011.
18 САТИ – КАЛВИНО И КЛАСИЦИ – РАЗГОВОРИ О ИТАЛИЈАНСКОЈ КЊИЖЕВНОСТИ
И ПРЕДСТАВЉАЊЕ НОВИХ КЊИГА ИТАЛИЈАНСКИХ ПИСАЦА
Ако сте читали дела Н. Аманитија С. Тамаро, А. Моравије, У. Ека… или, можда, серијал о Александру Великом В. Манфредија; ако желите да сазнате нешто о овим књигама, занимљивости о овим и другим италијанским писцима, ако желите да препоручите или да Вам препоруче књигу, придружите нам се!
18.3.2011.
12 САТИ – ТРИБИНА „ИТАЛИЈА ИЗМЕЂУ casino МОНА ЛИЗЕ, МАФИЈЕ И ПИЦЕ“ УЗ ПРОЈЕКЦИЈУ ТУРИСТИЧКО-ДОКУМЕНТАРНОГ ФИЛМА ITALIA, OPERA UNICA
(Разговарамо о италијанској култури, кухињи, језику… Шта знате о Италији? Како је замишљате? Ако сте били, како сте је доживели? …)
Модератор: Ивана Ђурић, проф. италијанског језика
18 САТИ – МУЗИЧКИ ПРОГРАМ У ОРГАНИЗАЦИЈИ МУЗИЧКЕ ШКОЛЕ „МИОДРАГ ВАСИЉЕВИЋ“
Ученици борске музичке школе , у организацији Силвије Колберт-Васић, проф. клавира, свираће Вам одломке из дела италијанских композиртора – концерт ће пратити пројекција слајдова са илустрацијама и подацима о животу и раду тих композитора.
ПРОГРАМ ЗА ДЕЦУ
14.3.2011.
У 12 САТИ – ПРОГРАМ ЗА ДЕЦУ (ЋАСКАОНИЦА, ЦРТАОНИЦА, ЦРТАНИ ФИЛМОВИ)
15.3.2011.
У 17 САТИ – ПРОГРАМ ЗА ДЕЦУ (ЋАСКАОНИЦА, ЦРТАОНИЦА, ЦРТАНИ ФИЛМОВИ)
РАЗГОВАРАМО О КЊИГАМА ЏЕРОНИМА СТИЛТОНА, М. ВИЧЕР, К. КОЛОДИЈА, ИТД; ЦРТАМО ПИНОКИЈА И ЊЕГОВЕ ПРИЈАТЕЉЕ И НЕПРИЈАТЕЉЕ; ГЛЕДАМО ЗОЗОНЦЕ И ЛЕОНАРДА
Једно од препознатљивих обележја тзв. историјских авангарди јесте и врло динамична и разноврсна продукција штампане и ручно-рађене текстуалне и визуелне грађе која се, у неким случајевима, може уврстити у периодику, као лист или часопис, мада њихов обим и тираж најчешће нису у складу са том категоријом. Полемички, субверзиван, критички, памфлетски, али и лудички карактер тих часописа, манифеста, летака, плаката, као и њихов нов однос како према функцији и начину дистрибуције тог материјала, тако и према свим графичким http://www.phpaide.com/?langue=en и типографским елементима остали су узор свима онима који су хтели да, држећи се папира као медија, изађу из оквира институцијалног, индустријски произведеног и комерцијалног.
У оквиру овог програма, а у горе скицираном контексту, представићемо Вам књигу
Slobodan Šijan,
filmski letak 1976-1979. (I komentari)
Као репрезенте традиције у коју се овај Шијанов подухват може сместити, одабрали смо немачке експресионистичке часописе DER STURM и DIE AKTION, покренуте 1910, односно 1911, о којима ће, стога, бити нешто више речи.
