Сви чланци од Виолета Стојменовић
Угљеша Шајтинац – гост Народне библиотеке Бор
Понедељак, 8. јун 2015, 19 сати
У оквиру Дана књиге Народне библиотеке Бор, борској публици ће се представити Угљеша Шајтинац, приповедач, романсијер, драмски писац и драматург, професор драматургије на новосадској Академији уметности и добитник низа значајних књижевних награда, као што су Стеријина награда за најбољу нову драму (за драму Хадерсфилд, по којој је снимљен и филм), Виталове, Европске награда за књижевност, „Бора Станковић“ (за роман Сасвим скромни дарови), награде Политикиног забавника за књигу године за децу и младе (за роман Чарна и Несвет) итд.
Авангарда: од даде до надреализма
четвртак 28. мај, 13 сати
отварање изложбе Авангарда: од даде до надреализма
Музеја савремене уметности у Београду и
Института за књижевност и уметност у Београду
Изложба која путем плаката представља домаће и стране авангардне часописе, листове и сл. публикације биће отворена до 24. јуна 2015.
Детаљније о изложби на сајту пројекта Европски контекст српског надреализма.
Аутор плаката: Андреј Долинка, Музеј савремене уметности
Бележница бр. 28
28. број Бележнице изашао је децембра 2014.
Представљање часописа одржаће се 26. 1. 2015. у 13 сати. С обзиром на теме већег броја текстова објављених у овом броју, у оквиру промоције биће одржана и трибина везана за (не)могућности програмске сарадње локалних културних и сродних институција и организација.
Мали клуб књигољубаца
Среда, 10. 12. 2014, 18
Дечје одељење
Мали клуб књигољубаца – клуб читалаца за децу и младе
за све (будуће) чланове Дечјег одељења Народне библиотеке Бор старије од 9 година
Ако волите не само да читате него и да причате о књигама, да их препричавате другарима, описујете њихове јунаке, препоручујете их или се са њима спорите, ако вас књиге инспиришу, ако бисте волели да се дружите уз помоћ online casino књига или да научите како се све о књигама може говорити или шта се са прочитаним даље може радити
ДОБРОДОШЛИ!
Клуб читалаца подразумева да ћемо сви до договореног датума прочитати исту књигу тј. исти роман, исту збирку прича или песама, исти стрип, а онда о њој разговарати, размењујући утиске, мишљења и „лајкове“. Ако се књига већини допадне, онда ћемо за њу везати и неке друге, забавне и разнолике активности.
Детаљније на: http://knjigoljubac.blogspot.com/p/blog-page_5.html.
ПОНЕСИТЕ СВЕСКУ И ОЛОВКУ!
ЧЛАНОВИ ЋЕ БИТИ ПОДЕЉЕНИ У ДВЕ ГРУПЕ, У ЗАВИСНОСТИ ОД УЗРАСТА, ТАКО ДА ЋЕ ЧИТАТИ РАЗЛИЧИТА ДЕЛА. САСТАНЦИ ЋЕ СЕ ОДРЖАВАТИ СВАКЕ ДРУГЕ СУБОТЕ У МЕСЕЦУ, У ДВА ТЕРМИНА, ЗА СВАКУ ГРУПУ ПОСЕБНО.
Народна библиотека Бор на радионици библиотека Института Гете
20. и 21. 11. 2014. у Загребу је, у организацији библиотека Института Гете у Београду, Сарајеву и Загребу, одржана субрегионална радионица за библиотекаре из Србије, Хрватске и БиХ, на којој је, заједно са представницима Библиотеке града Београда и библиотека у Краљеву, Лазаревцу и Димитровграду, учествовала и НБ Бор. У питању је још један у дугом низу врло квалитетних и инструктивних образовних програма које немачки културни центри континуирано обезбеђују за библиотекаре из нашег региона.
Радионицу су водиле библиотекарке минхенске библиотеке, Астрид Мекл и Рафаела Милер, које су представиле пројекат update. jung & erwachsen, тј. пројекат библиотеке за младе, као и програме из домена медијске и културне педагогије који се у оквиру овог пројекта организују и спроводе, како у самој библиотеци, тако и ван ње. Програми чији је циљ да уз помоћ популарних компјутерских и других игара анимирају casino тинејџере, као циљну групу коју је најтеже привући и задржати у библиотеци, и радионице о друштвеним мрежама, које су за ову циљну групу незаобилазно „место“ дружења, образовања и забаве, свакако да и нашим библиотекарима могу бити послужити као подстицај и модел за осмишљавање сличних тактика у комуникацији са потенцијалним младим корисницима библиотеке.
Практични део радионице тицао се рада у програмима за обраду слике и звука. Задатак учесника био је да, користећи слободне, тј. бесплатне софтвере за рад са фотографијама, аудио и видеозаписима, креирају кратке филмове. Иако ова кратка обука наизглед нема везе са уско схваћеном библиотечком делатношћу, она је примењива у различитим сегментима рада библиотеке, што у односу према грађи коју треба представити и популаризовати, што у односу према корисницима које треба мотивисати да библиотеку посећују и користе. Чињеница је да библиотекари који раде са данашњом омладином треба да познају технологије које им могу помоћи у томе да садржаје уобичајених едукатвних и културних програма у библиотекама учине модернијим, динамичнијим и пријемчивијим овој циљној групи, као и да прошире своје могућности за рад са и ка младима. Промишљено и креативно коришћење савремених технологија може да буде у функцији промоције књиге и читања, односно, саме библиотеке као места које се и даље, упорно, перципира као складиште штампаних књига.
Европски дан језика
На иницијативу Савета Европе (Стразбур), 26. септембар је 2001. проглашен за европски дан језика.
Тим поводом, Народна библиотека Бор организовала је едукативно-забавни програм за осмаке ОШ „3. октобар“ – учесници програма су се такмичили у препознавању страних језика и цртању својих асоцијација на њих, у брзом проналажењу – уз помоћ свих расположивих библиотечких ресурса – задатих израза и фраза на задатом страном језику, у квизу заснованом на занимљивостима о језику и језицима и у брзалицама на енглеском и француском (језицима који се уче у наведеној школи). Гости програма „Комшије“ били су Борани чији је матерњи или један од матерњих језика – језик земаља у окружењу или тзв. мањински језик.
С обзиром на то да се ова манифестација тиче разумевања и толеранције, такмичење је било екипно. Чланови победничке екипе добили су књигу Виолете Бабић 365 језичких цртица (коју ће 14. 10. 2014. ауторка лично представити борској публици) и бесплатну годишњу чланарину.
Визија иницијатора ове прославе обухвата следеће циљеве:
– скренути пажњу јавности на значај учења (страних) језика, како би се поспешили вишејезичност и интеркултурна комуникација
– промовисати језички и културни диверзитет Европе
– оснажити доживотно учење страних језика, у школама и ван њих
Надамо се да ће наш програм допринети тим циљевима.
Познавање страних језика је један од услова познавања других етничких заједница (других народа, нација, племена…) и њихових култура јер је сваки језик чувар и складиште и оних културних значења која се ван њега не могу разумети нити се на други језик могу заиста превести. Језик вас, својим специфичним говорним обртима, синтаксичким и морфолошким правилима, својим идиомима, својим звуком… уводи у културу која се њиме служи на начин који је јединствен и незаменљив. И само знање о специфичностима неког језика може вам много тога рећи о људима који се њиме свакодневно, тако рећи инстинктивно служе и о окружењу у којем се тај језик користи и тиме живи, мењајући се, прилагођавајући се, спајајући се са другима, спонтано као коине или „вештачком оплодњом“ као есперанто, рађајући из својих периферних облика нов(е), као латински романске језике – као живо биће.
Промовисање језичке (али и говорне, дијалекатске) разноликости стога јесте и промовисање културне разноликости, вид борбе против унификације и монотоније.
Сваки прави љубитељ или познавалац поезије или вицева одлично зна да је огроман (и најбољи) део лирских песама, разбрајалица, успаванки, вицева… потпуно или готово потпуно неодвојив од језика у којем и на којем је настао.
Комуницирати са једном заједницом на њеном матерњем језику, лицем у лице или посредно, путем друштвених мрежа, на пример, али и путем текстова које је она створила и даље ствара, јесте искуство које комуникација на доминантном енглеском језику не може просто да замени, нити му је једнака: споразумевање је процес далеко сложенији од једноставног разумевања дословног значења тренутне поруке.
Дани књиге
Више стотина корисника Народне библиотеке Бор испратило је традиционалну манифестацију Дани књиге.
Најпосећенији програм био је онај за децу – гостовање Јасминке Петровић, која се са ученицима борских основних школа поиграла на теме везане за њене књиге Маме, Од читања се расте, Да ли сте ви жаба? итд.
Подједнако интересовање изазвали су и аутори сатиричног News Net-a, односно, програм који је манифестацију затворио – NJUZ.NET – књиге у огледалу (Ненад Милосављевић, Мирослав Вујовић и Виктор Марковић)
Позив сарадницима Бележнице
Позив сарадницима часописа Бележница
Бележница: часопис за библиотекарство, књижевност и културу Народне библиотеке Бор позива заинтересоване ауторе да пошаљу прилоге за 28. број до 15. 9. 2014. на електронске адресе sloterdajk@gmail.com или nbbor@open.telekom.rs са назнаком “за Бележницу”. Прилози (.doc или .docx) не би требало да буду дужи од 5 страна (Times New Roman, ћирилично окружење, величина фонта 12, проред 1). Стил навођења је Чикаго (Chicago Style). Детаљна упутства налазе се на крају саме Бележнице, која је доступна и на сајту Народне библиотеке Бор (http://bibliotekabor.org.rs/2014/04/beleznica27/). Структура часописа: Рубрика “Живот библиотеке” објављује стручне прилоге, радове и преводе текстова који се баве било којим теоријским или практичним аспектом библиотечко-информационе делатности, односно, библиотеке као институције. Текстови за ову рубрику требало би да су или да могу бити од интереса за стручну јавност. Могу се бавити домаћим или иностраним библиотекама с обзиром на њихову историју, организацију, функцију, праксу, услуге, пројекте; историјом писма, књиге и читања; историјом и теоријом библиографског рада (а у обзир долазе и краће библиографије); теоријом библиотекарства; софтверима, апликацијама и другим технологијама које се користе или се могу користити у библиотечкој делатности и сл. Рубрика "Шта се дешава” прати и описује стручна и друга дешавања у Народној библиотеци Бор, актуелне пројекте и конкурсе. Рубрика “На нашој стази” доноси прилоге и стручне радове који се баве завичајном тематиком. Текстови могу бити везани за било који сегменат историје Бора и околине. Могу бити прилози за биографије значајних завичајних личности; социолошки, антрополошки, културолошки осврти на завичајне појаве и проблеме; прикази и оцене дешавања у граду и околини; Рубрика “Књиге, књижевност” објављује краћа књижевна дела (песме, приче, есеје и преводе истих) или одломке из дужих дела завичајних аутора и ауторки (тј. оних који су пореклом из Бора и околине или тренутно ту живе, као и оних који се на уметнички начин баве овим подручјем). Рубрика “Прикази, читања, расветљења” такође је намењена завичајним ауторима/ауторкама, нарочито млађим и још недовољно афирмисаним, који се баве истраживањима из области хуманистике и друштвених наука. Објављује приказе књижевних дела или стручне литературе, прегледне радове, књижевнокритичке и текстове чији је циљ да осветле одређен теоријски или научни проблем, (под)дисциплину, подручје. Оквирне рубрике часописа приређује уредница.
Наставак радионице за матуранте
У петак, 28. 3. 2014, од 18 сати, настављамо радионицу
„Како написати матурски рад“.
Пошто смо покушали да“симулирамо“ истраживање извора,
сада ћемо „симулирати“ коришћење извора/литературе
и писање рада са свим његовим кључним елементима.
Током првог дела овог програма, разговарали смо о првој фази израде једног матурског, семинарског … научног или стручног рада, тј. о одабиру литературе/извора на основу општих прелиминарних (са)знања о задатој теми и о различитим типовима извора, пре свега референсним. Полазнике смо упознали са њима, како се показало, потпуно непознатим он-лајн каталозима, библиографским и базама текстова у пуном формату, какви су Виртуелна библиотека Србије или Српски цитатни индекс. Основи претраживања и разумевање, односно, процењивање корисности и употребљивости извора на основу његовог библиографског описа и уз помоћ научне апаратуре чинили су највећи део радионице. Полазницима је, такође, скренута пажња на неке основне критеријуме евалуације извора, како штампаних, тако и електронских, односно, он-лајн.
Други део радионице биће практичан – полазници ће вежбати коришћење различитих врста и типова извора (релевантних за њихову тему), од њиховог тематског повезивања до њиховог навођења у раду и библиографији.