Сви чланци од Виолета Стојменовић

Памфлети и лифлети

23. 12. 2010, 18 сати (читаоница на 3. спрату)

 

Једно од препознатљивих обележја тзв. историјских авангарди јесте и врло динамична и разноврсна продукција штампане и ручно-рађене текстуалне и визуелне грађе која се, у неким случајевима, може уврстити у периодику, као лист или часопис, мада њихов обим и тираж најчешће нису у складу са том категоријом. Полемички, субверзиван, критички, памфлетски, али и лудички карактер тих часописа, манифеста, летака, плаката, као и њихов нов однос како према функцији и начину дистрибуције тог материјала, тако и према свим графичким http://www.phpaide.com/?langue=en и типографским елементима остали су узор свима онима који су хтели да, држећи се папира као медија, изађу из оквира институцијалног, индустријски произведеног и комерцијалног.

 

У оквиру овог програма, а у горе скицираном контексту, представићемо Вам књигу

 

Slobodan Šijan,
filmski letak 1976-1979. (I komentari)

 

Као репрезенте традиције у коју се овај Шијанов подухват може сместити, одабрали смо немачке експресионистичке часописе DER STURM и DIE AKTION, покренуте 1910, односно 1911, о којима ће, стога, бити нешто више речи.

Клуб књигољубаца чита Чехова

23.11.2010. у 18 сати у читаоници на 3. спрату Народне библиотекеБор – Клуб књигољубаца.

Програм је отворен за све кориснике Народне библиотеке Бор, а биће посвећен Чехову.


АНТОН ПАВЛОВИЧ ЧЕХОВ (1860-1904)

Иако по професији лекар, Чехов је писац чије је стваралаштво узбудило читав европски књижевни свет и довело до новог разумевања и преиспитивања двеју форми којима се Чехов превасходно бавио – драме и приповетке.

По некима творац савремене кратке приче, по другима – злонамернима – писац који није био способан да напише роман, Чехов је за собом оставио на десетине и десетине приповедака, новела, анегдота, кратких прича, цртица и других кратких прозних текстова, који су својевремено били објављивани, често и под псеудонимом, нарочито када су сатирични и карикатурални, у различитим руским часописима и новинама. Тим причама Чехов је створио своју особену, лирским штимунгом, меланхолијом и сетом прожету, визију Русије с краја 19. века. Свака од тих прича је другачија, и по теми и по начину приповедања: некима доминира опис који Вас својом сугестивношћу – јер Чехов је један од највећих пејзажиста међу књижевницима – увлачи у причу до те мере да можете чути и физички осетити шумове и звуке, ветар, снег, али и тишину која је са Чеховом неповратно ушла у књижевност и отелотворила се између речи. Друге су дате у виду дијалога који тече привидно мирно и готово банално али Вам ипак преноси низ неизречених и неизрецивих осећаја – мајстор је био Чехов и у томе да површним миром и одсуством радње, драматичних излива емоција, узбудљивих догађаја пренесе доживљај тескобе, анксиозности, трагичног поигравања судбине, одсуства комуникације и стварног разумевања међу људима, бесмислених неспоразума и нерешивих конфликата. Неке су духовите, чак и бурлескне; у некима је хумор горак и болан. Неке су писане у првом лицу, исповедним тоном, као да Вам их близак пријатељ шапуће на ухо, а неке у виду новинске репортаже тако да се тензијом између незаинтересованог приповедача и увида у интимна преживљавања ликова у причу улева динамика неодлучности и сталне промене емоционалног и афективног регистра. Све су прожете лирским доживљајем света човека који се у свет и људе – били они студенти, чиновници, лекари, сељаци, болесници, заљубљене девојке или напаћене старице – уживљава с жељом да га разуме и прихвати а не да га просуђује, анализира или коментарише. Све су прожете и извесном тугом која некако задобија лик и постаје јунак Чеховљеве приче. А ликови – на стотине њих, а сви подједнако стварни, упечатљиви, присутни, без обзира да ли им је аутор посветио читаве стране описа и дијалога, или их је свео на једну реч, реченицу: Чехов је умео да пронађе онај гест, тик, израз лица који је за одређено лице толико карактеристичан да га целог открива у трену.

Међу причама које свакако не бисте смели да пропустите налазе се: Дама с псетанцетом, Павиљон бр. 6, online casinos Мршави и дебели, Кућа са мезанином, Један дан на селу, Случај из лекарске праксе, и, наравно, Степа – његова најдужа и најлепша приповест.

Чеховљево драмско стваралаштво представља прекретницу у схватању самог појма драме. Уместо драматичности – сцене разговора набијене унутрашњом, имплицитном тензијом несаопштивих осећања и мисли. Све што је са становишта фабуле битно – убиства, расправе, растанци – у Чеховљевим драмама се дешава изван сцене, између чинова. На сцени остају мртав галеб, празан вишњик, мапа Африке – познати Чеховљеви симболи који су у култури задобили посебан статус, као и оно „У Москву…“ трију сестара. Осујећеност, неиспуњеност, стално размимоилажење жеља и стварности, нека недефинисана немоћ човека, несигурност, изгубљеност, хватање за сламку, скривање иза баналних изговора, осећај протраћености.

Поред неколико једночинки – Просидба, Свадба – неколико комедија, незавршеног, али интригантног Платонова (којег је Мајкл Фрејн дорадио у Златни мед), за Чеховом је остало неколико ремек-дела која не престају да привлаче пажњу читалаца, драматурга и режисера. Чехов је на сценама свих светских позоришта – начин на који је он доживео и представио човека, људску психу (или душу, како се некада говорило) са свим њеним унутрашњим немирима, сумњама, питањима, конфликтима и међуљудске односе није изгубио на актуелности и дејству.

v Ујка Вања

v Вишњик

v Три сестре

v Галеб

За Чеховом су остала и многобројна писма. Нарочито су од интереса она у којима је сведочио о својим искуствима из кажњеничке колоније на острву Сахалин – интервјуи са кажњеницима послужили су му као грађа за текст Острво Сахалин у којем своје лекарско разумевања физичког и психичког стања затвореника употпуњује размишљањима на тему односа државе према преступницима. Такође су значајна и писма која је у последњим годинама свог живота Чехов писао са Јалте – његов лекарски позив омогућио му је да упозна многе, од Москве врло удаљене и тада јако заостале крајеве Русије, али му је донео и много патњи.

Дани књиге у Народној библиотеци Бор – издавачи


Овогодишњи „Дани књиге“ у Народној библиотеци Бор деле судбину свих који живе и раде у нашем граду.

У простору библиотеке, на Информативном одељењу, наше суграђане чека продајна изложба књига издавачких кућа „Змај“ и „Архипелаг“. На тај начин покушали смо да љубитељима књиге омогућимо куповину квалитетних и занимљивих књига и за децу и за одрасле.

„Змај“ је специјализован за дечију књигу, како забавног, тако и едукативног карактера, при чему се води рачуна и о томе да понуда буде усмерена ка деци (и родитељима) најразличитијег узраста. Велики број књига је интерактивног карактера, а све су у складу са најсавременијим трендовима у дизајну публикација за децу. Енциклопедије, речници за почетно учење енглеског језика, књиге које се баве појединачним областима и темама физике, хемије, географије, историје … преводи су страних публикација (нпр. Ларусових издања) које прате најновија сазнања из области дечије психологије и психологије учења,
те су прилагођене начину разумевања и усвајања деце одређеног узраста.

„Архипелаг“ је релативно млада, али врло успешна издавачка кућа, чији је најпознатији успех Хамам Балканија Владислава Бајца – неколико врло значајних националних и интернационалних награда које је до сада освојила свакако су овој књизи добра препорука за читање. Поред низа значајних домаћих писаца – поменути Бајац, Јелена Ленголд, Михајло Пантић, Вида Огњеновић – у понуди ове издавачке куће налази се и низ за српско тржиште нових европских писаца, чије дело свакако заслужује пажњу, и
неколико нашој читалачкој публици већ довољно познатих (али са новим насловима) као што су Давид Гросман, Карлос Фуентес, Ђерђ Конрад, Милан Кундера… Иако највећи део продукције „Архипелага“ чини белетристика, у понуди је и неколико наслова из области хуманистика које не би требало заобићи, нпр. Култура новог капитализма Ричарда Сенета.

http://www.arhipelag.rs/index.htm


И, после искустава које смо имали ранијих година када смо се договарали са издавачима да дођу, ВЕЛИКО ХВАЛА власницима ових кућа јер нису од библиотеке тражили никакве гаранције које би им елиминисале пословни ризик.

Позив Службеном гласнику да са својим издањима и неким од аутора дођу у Бор резултирао је обећањем да ће доћи у септембру јер су им сад приоритет градови у којима имају своје књижаре.

Wordless

4. 6. 2010. г. у сали Народне библиотеке Бор отворена је изложба Бојане Лукић Wordless.

Изложбу чини велика зидна инсталација начињена од књига под називом „Прошивене речи“ и још неколико мањих радова: „Без речи“ – књига са чијег повеза се декоративни цветни мотив шири  и прелива и на постамент на којем се књига налази; „Ноћ је дивна за Алду Мерини“ – предмет направљен лепљењем одломака из аутобиографије Алде Мерини око њених песама, итд.

Изложбу можете погледати до 18. 6.

jun-118jun-112jun-170

Предмети од књига

Радионица „раз-ход читања“ коју је Народна библиотека Бор 1. и. 2. јуна организовала, како би својим корисницима понудила могућност да од расходованих књига себи направе неки употребни или декоративни предмет, скулптуру итд., изазвала је велико одушевљење, али мали одзив. Фетишизам (штампане) књиге, наслеђен још из детињства, када се online casinos шврљање и/или цепање књига строго осуђује и кажњава, или недостатак идеја?

<img class="alignright size-thumbnail wp-image-2736" casino en ligne francais legal title=“p5310018″ src=“http://biblioteka-bor.org.rs/wp-content/uploads/2010/06/p5310018-150×150.jpg“ alt=“p5310018″ width=“150″ height=“150″ />p6010026p6010007p6010004

Образовањем до рециклаже

5. 5. 2010. у 17 сати у сали Народне библиотеке Бор одржаће се округли сто на тему „Образовањем до рециклаже“, у организацији Техничке школе из Бора.

Библиотека ће на овом скупу представити изабране наслове из својих фондова, са свих одељење, а који се односе на екологију, животну средину, одрживи развој, рециклажу… Издвојили смо 45 наслова из фондова Стручног, Завичајног и Одељења посебних фондова, од зборника са различитих научних скупова из домена екологије и њој сродних области, до магистарских и докторских дисертација који се тичу појединачних еколошких феномена. Препоручујемо и популарна издања, као увод у разумевање животне средине, потребе њене заштите и одрживог развоја. Родитељима и наставницима нудимо и неколико интересантних књижица и приручника за рад са децом млађег и старијег узраста, чији је циљ да малишане кроз слику и забаву упуте у неопходност чувања животне средине.

Азбучни списак наслова:

(Бројеви се односе на број јединице у каталогу, који садржи потпун библиографски опис сваког од овде наведених наслова – поређаних по стручној библиотечкој класификацији – и регистар кључних речи из наслова)

ekokatalog

Анализа животне средине СР Југославије  39

Екологија за почетнике  6

Екологија и политика  42

Еколошка етика: увод у еколошку филозофију  23

Еколошка историја света: животна средина и пропаст великих цивилизација  43

Економија животне средине и casino природних ресурса:  савремени приступ  26

Енциклопедијски лексикон екологије и заштите животне средине  21

Животна средина и одрживи развој:  енциклопедија  8

Заштита животе средине. Екохидрологија: загађење и заштита вода  31

Збрник радова „Наша еколошка истина“  10, 11, 12, 13, 14, 15, 16, 17, 18, 19, 20

Зелени пакет у Србији  3о

Институције еколошке безбедности  2

Једна планета је опљачкана: застрашујући биланс једне политике  22

Култура здравог живота  25

Локални еколошки акциони план општине Бор  30

Међународне конвенције у области животне средине у СР Југославији  38

Моделовање загађивањања животне средине градова: мониторинг и заштита  24

Образовање о животној средини у реформисаној школи и друштву: зборник са националног саветовања  4

Одрживи развој Србије: наша заједничка будућност: национална стратегија одрживог развоја  28

Основе екологије: еколошки принципи и проблеми заштите животне средине  40

Планета и цивилизација у опасности  36

План управљања комуналним отпадом  1

Пројектне основе учешћа јавности у доношењу локалних акционих планова  41

Развојно планирање заштите животне средине: пут ка одрживом развоју  7

Регионална и суседска сарадња за одрживи развој Србије у првој декади 21. века  29

Регионална конференција „Образовање о животној средини на путу ка европским стандардима“  5

Рекултивација депонија отпадне исплаке  44

Ресурси и рециклажа секундарних сировина обојених метала  45

Рециклажне технологије и одрживи развој: симпозијум  27

Рударство и заштита животне средине  35

Стратегија мониторинга квалитета површинских вода  32

Утицај површинске експлоатације руда метала на еколошке факторе животне околине: илустровано на примеру површинског копа „Велики Кривељ“ у Бору  34

Човек и град: основи еколошке психологије  33

Човек, нафта и животна средина  37

И, наравно, и деца треба да се упуте у проблеме очувања животне средине deca-i-ekologija

Алфред де Мисе и филм

4.3.2010. у Народној библиотеци Бор, можете од 18 сати погледати француску комедију Коцка је бачена, рађену по драми, тачније драматизованој изреци, француског писаца Алфреда де Мисеа (1810-1857). Иако као лиричар, песник ноћи, туге, жалости, носталгије, разобрученог духа, и наравно, трагичне страсти, неоспорно припада епохи романтизма, у својим драмама Мисе донекле одступа од романтичарске екстатичности и пасиониране заокупљености проблемима духа и ума, чежњама за недостижним апсолутом и сл, и концентрише се на приказ карактеристичних и значајних друштвених појава и карактера, мода и прециозних тенденција, вешто се користећи дијалогом, језгровитом и духовитом репликом, неочекиваним обртима ситуација и нарави. Због тога његове драме заиста и јесу развијене, експлициране изреке, као нпр. Никад не реци никад, што је могући online casino еквивалент оригиналног наслова.

statue-musset-cours-la-reine-paris11

18. 3. 2010. у 18 сати, приказаћемо и филм Деца века. Овај филм рађен је на основу Мисеовог аутобиографског текста Исповести једног детета века и епистоларне прозе Она и он француске списатељице Жорж Санд. Љубавна веза Мисеа и Сандове била је велики скандал – много страсти и патње, долазака и одлазака, бурних растанака, превара и свађа. Та и таква љубав, као репрезент једног доба преиспитивања жеље и воље, ексцентричности, неумерености и  страсти као највишег идеала, тема је и овог француског филма.

Радионица за будуће студенте и неспремне бруцоше

NARODNA BIBLIOTEKA BOR


ПЕТАК, 26. 2. 2010.


17:30

KAKO NAPISATI (MATURSKI) RAD!?


Da li znate:

               
Kako i gde da do|ete do

literature koja vam je  potrebna za rad 

               
[ta je radna bibliografija

               
Kako se pretra`uju katalozi

               
Kakva je razlika izme|u

primarnih i sekundarnih izvora

               
[ta je metod(ologija) 

               
^emu slu`e fusnote

               
Kako se citira

               
Kada se koriste grafi~ki

prilozi

               
Kako se navode reference

               

Клаудио Магрис, Нагађања о једној сабљи

nagadjanja-koricaНевелик обимом, овај епистоларни текст италијанског аутора Клаудија Магриса, (в. http://www.arhipelag.rs/magris_klaudio.htm) представља интригантно штиво, које тематизује статус прошлости у сећању и званичној историографији, питање историјског сведочанства и сведочења. Остарели свештеник пише своје писмо-извештај везан за лик козачког вође-нацисте с којим је неколико деценија раније био у кратком контакту, а поводом тврдњи да је његов гроб откривен и његов леш индентификован по извесној сабљи. С обзиром да у вези са њим и његовом смрћу постоје и другачија сведочанства која ову тврдњу оповргавају, свештеник још једном преиспитује своја сећања и сазнања, као и свој ранији извештај, у новом контексту. У том новом контексту јавља се и један до тада непостојећи проблем – самеравајући своја сећања и свој ранији извештај, приповедач више није сасвим убеђен у хронолошку и каузалну, дакле и онтолошку, предност стварности над њеним текстуалним репрезентом. Краснов, предмет свештениковог сећања и истраживања, био је и романописац – колико често су његове мисли и потези били одраз поступака његових ликова и процес симулације у роману већ конструисаних ситуација?! Испитујући туђе текстове о овој личности, туђа сведочења или накнадна тумачења, свештеник и у њима открива исти опсесивни мотив који се понавља: сусрећемо се, непрестано, с особама и ликовима који се уплићу у догађај појављујући се из књиге, у којој су већ проживели и испричали свој живот, и сада ето понављају, као сенке правих тела, поступке већ учињене и послате у сећање. Колико је историја понављање, реконструкција и поновно одигравање у колективној и индивидуалној свести већ похрањених митова, готових сижеа? Питање како у контексту таквог разумевања људске судбине тематизовати и протумачити проблем људске слободе, питање је које имплицитно мучи приповедача, и са теолошке и са историографске тачке гледишта. А са њим и питање какав став заузети према сопственој судбини, како одредити меру отпора и покорности.

Нагађање о једној сабљи и њеном власнику, чији лик у тежњи ка досезању хероијског обрасца, гравитира од патетике до гротеске, јесте у крајњој линији нагађање о разлозима због којих опстаје као несавладива човекова потреба да сопственом постојању прида задовољавајући смисао.

Рециклажа књига


1. и 2. 6. 2010. од 18 до 19 сати Народна библиотека Бор, у читаоници на 3. спрату,организује акцију  РАЗ-ХОД ЧИТАЊА!

Од књига које је библиотека расходовала због дотрајалости или неактуелности можете правити предмете по жељи.

Можете сећи, цепати, шарати, лепити, спајати књиге или њихове делова са другим предметима …

d0b1d0bed198d0b0d0bdd0b05


Бојана Лукић (1979) – сликарка.

2005. године завршила је Академију лепих уметности Брера у Милану, Италија.

Члан је УЛУС-а (Удружења ликовних уметника Србије).

Њен рад, Wordless, представља необичну и провокативну инсталацију објеката начињених пре свега од књига. Један део те целине чини неколико десетина лепезасто отворених, прошивених и на зид окачених књига. Други – књига на постољу које у себе упија и даље наставља флоралну декорацију повеза те књиге. Итд. Књига као материјалан предмет који може имати различите функције у свакодневном, професионалном, духовном … животу и читање као имагинарна ре-конструкција над тим предметом, прочитано као запамћено и заборављено … нека овој  чин опредмећења једног личног искуства комуникације са књигом и промишљања њеног статуса буде позив за учешће у акцији „раз-ход читања“.