Рудници културе у Бору

Петак 4. 10. 2019, 20 сати

Отварање изложбе „Рудници културе: од индустријске до умјетничке револуције“ (Labin Art Express XXI).

Изложба је део истоименог дугорочног међународног пројекта истраживања, заштите и ревитализације индустријског односно рударског наслеђа на подручју некадашњих Југословенских република (а од 2017. и шире у региону), који спроводи удружење „Рудници културе: регионална сурадничка платформа“ (Лабин, Хрватска), чија је чланица ове године постала и Народна библиотека Бор.

Селектор и аутор концепта изложбе је хрватски ликовни критичар и кустос Бранко Франчески (Branko Franceschi), а аутор поставке је Дамир Стојнић, уметник и професор на Академији примењених уметности у Ријеци, члан удружења Labin Art Express XXI.

Посетиоци изложбе ће у сали и депоу Народне библиотеке Бор, до 18. 10. 2019, моћи да виде (чују, опипају…) скулптуре, инсталације, видео радове, анимиране и документарне филмове, 3Д принтове и друга мултимедијална дела десетак аутора односно уметничких колектива из Србије, Босне и Херцеговине, Словеније, Хрватске, Црне Горе, Румуније, Македоније и Албаније, као што су Лајбах, Желимир Жилник, Аутопсија и други (Потпуни списак аутора и дела је у детаљном саопштењу за медије организатора изложбе и координатора пројекта: Rudnici kulture_Bor)

Досадашње резултате пројекта „Рудници културе“, укључујући и дигитализовану грађу везану за рударско наслеђе, можете погледати на званичном сајту.

У читаоници Народне библиотеке Бор можете погледати и монографију Рудници културе, те њену проширену енглеску верзију, што су, такође, резултати овог пројекта.

Представљање Драгана Соколова

Петак 4. 10. 2019.

19 сати

Читаоница на трећем спрату Народне библиотеке Бор

Представљање књиге Покер асова завичајног аутора Драгана Соколова.

О књизи ће говорити рецензент Владимир Станковић и аутор.

Бележнице у Музеју Војводине

У среду, 25. 9. 2019, у Музеју Војводине у Новом Саду, представљене су, по позиву, Борске бележнице Александра Зографа, Миклоша Раднотија и Зорана Пауновића публикација коју је Народна библиотека Бор објавила ове године.

О животу и последњим стиховима мађарског песника и борског логораша Миклоша Раднотија, Кишевом преводу тих песама, историјском контексту у којем су настајале и пронађене, о концепцији саме публикације и бројним поводима за њено објављивање говорили су Александар Зограф, аутор стрипа о Раднотијевој борској бележници (објављеног и у Италији и у Јапану), проф. др Зоран Пауновић, аутор есеја о последњем Раднотијевом делу и Кишевом преводу песама које чине тзв. Борску бележницу, и Драган Стојменовић, уредник публикације.

[metaslider id=8972]

Завичајни аутори у Народној библиотеци Бор

четвртак, 26.9.2019. у 18 сати

Представљање књига завичајних аутора

 

ПОД СЕНКАМА ЈЕСТОНИЈЕ  Драгог Тасића

ДНЕВНИК III : ЗАШТО?  Јована С. Митровића

Нови двоброј Бележнице

ПОВОДОМ ДВАДЕСЕТОГОДИШЊИЦЕ БЕЛЕЖНИЦЕ

Године 1999. Народна библиотека Бор почела је да издаје Бележницу као информативно, едукативно и средство комуникације са корисницима, локалним заједницама, колегама широм Србије и другим заинтересованим лицима. Циљ листа био је да се широј јавности представе сталне и периодичне активности, стручни рад и интереси/интересовања Народне библиотеке Бор, те да се потенцијална публика, а најпре чланови библиотеке, информишу о набавци, актуелним библиотечко-информационим услугама и културно-едукативним програмима.
Лист је покренут на 130. годишњицу оснивања читаонице у селу Злоту, прве читаонице на подручју завичајности Народне библиотеке Бор и прве сеоске читаонице у Србији, која се поклопила са 90. годишњицом Социјалистичке читаонице коју су, такође у Злоту, основали учитељ Милан Поповић и рудар–социјалиста, истакнути члан радничког покрета Петар Радовановић. С обзиром на то да се први број новооснованог гласила припремао у току бомбардовања Србије, покретање листа имало је, макар за раднике библиотеке, чланове редакције и ауторе прилога, сем информативно-комуникативног и комеморативног, и политичко значење, представљајући
се као чин пркоса и отпора културе политици односно агресији и деструкцији. За објављивање текстова у Бележници убрзо су се заинтересовале и колеге из библиотека којима је Народне библиотека Бор матична, а затим и други, тако да се круг сталних и повремених стручних и других сарадника листа, а самим тим и његов тематски опсег, значајно проширио. Од двоброја 20–21 (2009) Бележница, због обима и природе радова објављиваних у њој, постаје часопис. Због тога је од бр. 22 у потпуности редизајнирана: уместо „бележничког“ А4 формата и
грубог, рециклираног папира, од 2010. Бележница се штампа на кунстдруку, са таблама у боји као граничницима између рубрика. Нови формат је квадратни: 20 х 20 cm.
Прва четири броја Бележнице уредила је Јелица Живковић, тадашњи руководилац Матичне службе Народне библиотеке Бор. Бројеве 5, 6 и 7 уредио је библиотекар Горан Миленковић, док је од бр. 8, закључно са бр. 27 главна и одговорна уредница Бележнице Ана Јанковић, руководилац Одељења за набавку и обраду библиотечке грађе.

У овом двоброју можете прочитати и осврте претходних уредника на дводеценијску историју Бележнице. И штампано и онлајн издање бр. 37-38 бесплатно су доступни свим заинтересованим читаоцима.

Фотографије на корицама и таблама овог двоброја Бележнице дело су Стефана Ђорђевића, документарног фотографа, редитеља и сниматеља из Бора.

 

Океан Маша

23. 9. 2019, 9:55

двориште Гимназије „Бора Станковић“

Публици се представља и са ученицима разговара Маша Сеничић, песникиња (Океан; Повремена попут викенд-насеља), драматуршкиња, сценаристкиња (Инкарнација), уредница портала Before/After, чланица редакције магазина Милица за област уметности, ко-селекторка Храброг Балкана на Фестивалу ауторског филма

Програме у оквиру пројекта „Штиво“ припремају и воде ученици борских основних школа

Пројекат реализује Асоцијација за развој Бора у сарадњи са Народном библиотеком Бор. Програм је отворен за јавност.

Представљање књиге Славољуба Гацовића

Народна библиотека Бор
четвртак, 19.9.2019. у 18 сати

Представљање књиге

ОД ПОВЛАШЕНИХ СРБА ДО ВЛАШКОГ ЈЕЗИКА

др Славољуба Гацовића
О књизи ће, поред аутора говорити и ауторка 10. поглавља доц. др Ана Самарџић (Факултет за пољску и класичну филологију Универзитета „Адам Мицкијевич у Познању) и рецензенти: проф. др Лаура Спариосу (Филозофски факултет
Универзитета у Новом Саду), проф. др Чедомир Чупић
(Факултет политичких наука Универзитета у Београду)

Добро дошли!

Стефан Јањић у пет до десет

Уторак 17. 9. 2019, 9:55, двориште Гимназије „Бора Станковић“ у Бору

Књижевни матине са Стефаном Јањићем, аутором романа Ништа се није десило (2017; 2019), уредником Фејк њуз трагача, координатором Новосадске новинарске школе, асистентом на Одсеку за медијске студије Филозофског факултет у Новом Саду.

Књижевне програме у оквиру пројекта „Штиво: извођење књижевности са младима за младе“ припремају и воде ученици борских средњих школа.

Програм припрема и води Илија Ђурић, ученик Гимназије „Бора Станковић“.

Пројекат је подржан на конкурсу Града Бора за пројекте од јавног значаја у култури, а  реализује га Асоцијација за развој Бора, у сарадњи са Народном библиотеком Бор.

Мухарем Баздуљ у Народној библиотеци Бор

Добро дошли!

 

Романописац и приповедач,  есејиста, преводилац, награђивани новинар и колумниста Времена, Политике…, сарајевског Ослобођења, аутор неизмерне ерудиције и елоквенције, чија вештина асоцирања, стилског уобличавања и онеобичавања сваку тему чини занимљивом до детаља, изванредан познавалац класичне књижевности и популарне културе, ангажовани интелектуалац… са нама разговара о својим књигама, књижевности, медијима и новинарству, о темама којима се у својим текстовима бави, а пре свега о романима Лутка од марципана (2016) и Квадратни корен из живота (2018).