Predstavljanje Rudnika Miodraga Majića

Petak, 15. mart 2024, 19 sati

Predstavljanje romana Rudnik Miodraga Majića, autora romana Deca zla i Ostrvo pelikana, kao i zbirke priča U ime naroda.

U svom trećem romanu Majić nam predstavlja „čudnog“ i melanholičnog advokata Bogdana, koji svoju priču, poslednje svoje vlasništvo, pripoveda iz tzv. duševne bolnice, u koji su ga, možda stvarni a možda i samo umišljeni, nezvanični događaji o kojima govori, nekoliko godina ranije i doveli. Provokativan kao i prethodni, i kao i prethodni uzbudljiv i angažovan istovremeno, ovaj roman ne samo što prikazuje rudnik i rudarenjе, doslovne i manje doslovne, već i sam predstavlja rudnik bitnih etičkih, političkih, antropoloških pitanja i opomena,

Dobro došli!

Жути прозор у свет

Часопис NATIONAL GEOGRAPHIC SRBIJA од јануара 2024. године неће излазити у Србији. Издавач часописа Wireless Meida Group обавестио је медије и читалачку јавност о престанку излажења, а као разлог је наведено то да је истекла издавачка лиценца. Пре Србије, лиценца је истекла и у Хрватској. Престанак изласка часописа таквог реномеа, толике историје, културне и цивилизацијске вредности још једна је у низу лоших вести у нашој култури.

Нађа и „медузе“

Петак, 9. фебруар, 18 сати

Представљамо роман Медузе живе заувек: док их не ухвате (Геопоетика, 2023) Нађе Петровић, младе драматуршкиње, сценаристкиње, редитељке и књижевнице, чија су остварења и у филмском и у књижевном медију привукла заслужену пажњу и награде на филмским фестивалима.

Нађа Петровић је завршила драматургију и мастер из филмске и ТВ режије на Факултету драмских уметности у Београду. Са шеснаест година освојила је треће место на конкурсу Млади књижевни суперталенти и тад јој је објављен роман То је то. Приче су јој објављиване и у збиркама Приче са градских ћошкова, Студентске приче и Мокри(н) чвор. У роману Медузе живе заувек… (ужи избор за НИН-ову награду) Нађа у контексту препознатљивих адолесцентских криза, несигурности, жеља и искушења тематизује суочавање са болешћу, губицима вољених особа, смрћу у различитим видовима, страхом од смрти и страхом од живота. Притом је језик њене приповести, проткане сновима, визијама, сањаријама, жив и савремен и успешно комуницира широки спектар емоција, утисака и афеката младе јунакиње склоне интроспекцији, преиспитивању сопствених чинова и одлука, колико и емпатији и бризи за другог.

Медијска писменост и критичко мишљење поводом Дана библиотеке

Петак, 26. јануар 2024, 18 сати

Разговор о књизи Медијска писменост и критичко мишљење Виолете Кецман. Књигу ће представити ауторка и уредник ИК Clio Зоран Хамовић.

Поводом Дана библиотеке, 27. јануара (Свети Сава) разговараћемо о медијској писмености становништва, нарочито деце и младих у Србији, о могућностима за њено унапређење кроз наставу и ваннаставне активности, како ју је могуће проценити, шта све ова врста писмености подразумева и због чега je она данас неопходна за развој критичког мишљења.

У међувремену, можете прочитати интервју Срђана Јокановића са Виолетом Кецман и Зораном Хамовићем у вези с наведеном публикацијом:

Виолета Кецман, теоретичарка драмских уметности, медија и културе, професорка српског језика и књижевности. Као наставник, аутор и стручни консултант у националним и међународним пројектима из области образовања и медија, више од две деценије бави се образовањем адолесцената и стручним усавршавањем наставника. Ауторка је већег броја уџбеника, приручника и монографија у областима методике наставе српског језика и књижевности, медијске педагогије и театрологије. Добитница је награде УНЕСКА за употребу ИКТ алата и иновативну методику наставе, као и Светосавске награде за допринос развоју образовања и васпитања у Србији.

Зоран Хамовић, оснивач, директор и уредник издавачке куће Клио, препознатљиве и по јединственој едицији Multimedia, у којој је објављена и књига Медијска писменост и критичко мишљење. Хамовић је такође и аутор или учесник бројних пројеката или телa у области медијске и информационе писмености.

Након разговора, директорица Народне библиотеке Бор Весна Тешовић уручиће награде сарадницима и најревноснијим корисницима библиотеке у току претходне године.

Добро дошли!

О народном градитељству у слици и речи

Четвртак, 25. јануар 2024, 18 сати

Отварање изложбе „Народни неимари Србије: руком по мери“ уметничког фотографа Станка Костића и предавање архитекте др Тихомира Обрадовића о народном градитељству. Гости су као једни од оснивача удружења „Српске куће“, врсни познаваоци традиционалног градитељства у Србији. Поред њих, о изложби ће на отварању говорити и архивски саветник и директор Историјског архива у Неготину Ненад Војиновић.

Добро дошли!

Власта Ценић за децу

Четвртак, 21. децембар 2023. у 18 сати

Дружење са писцем за децу!

Гост Народне библиотеке Бор:  ВЛАСТА  ЦЕНИЋ

Власта Ценић, песник из села Кочана, у којем и данас живи, представља своју поезију обојену мотивима из српске народне традиције и испевану на призренско-тимочком дијалекту.

Ценић је објавио десетак песничких, драмских и прозник књига за децу, од који је најпознатија збирка песама Бате ће се жени; заступљен је у двадесетак антологија стваралаштва за децу и добитник наших најзначајнијих награда за дечју књижевност, покретач књижевно-просветних манифестација и аматерски глумац. У Народној библиотеци Бор представиће своју најновију књигу, збирку Чуваркућа.

Добро дошли!

Индустријски пејзажи Бора

Среда 13. 12. 2023, 18 сати

Представљање новог издања Народне библиотеке Бор Индустријски пејзажи Бора

О књизи ће говорити аутор Драган Стојменовић (Завичајно одељење Народне библиотеке Бор) и рецензенти др Марија Брујић и др Драган Булатовић.

Као и у претходној публикацији О Фото-документацији Француског друштва Борских рудника, Драган Стојменовић се и у овој књизи, уз мноштво илустрација из фондова Завичајног одељења, бави разноврсном визуелном грађом насталом у Бору и околини, као и ширим културноисторијским, медијским и друштвено-економским контекстима њеног настајања, тумачења и актуелизовања током протеклих стотинак година. У фокусу су индустријски пејзажи као просторне целине и као визуелне (фотографске, сликарске, филмске и друге) представе индустријски измењених предела, истовремено.

Др Марија Брујић је ванредна професорка на Одељењу за етнологију и антропологију Филозофског факултета у Београду и виша научна сарадница Института за етнологију и антропологију.

Др Драган Булатовић је историчар уметности и професор музеологије и херитологије у пензији. Радио је на Филозофском факултету у Београду, где је руководио и Центром за музеологију и херитологију.

С обзиром на теме и приступе заступљене у Индустријским пејзажима Бора, представљање књиге биће повод и за разговор о појмовима и праксама наслеђ(ивањ)а, препознавања и(ли) конструисања (не)материјалних наслеђа у различитим периодима, памћења на различитим нивоима, документ(овањ)а и очувања колективних искустава.

Добро дошли!