Представљање Лексикона здравствене културе Тимочке Крајине др Петра Пауновића, епидемиолога у пензији, учитеља здравља и оснивача Рајачке школе здравља и аутора великог броја стручних и популарних публикација у области заштите здравља, здравственог просвећивања, историје медицине и здравствене културе, народне, конвенционалне и превентивне медицине.
Добро дошли!
Да ли ће тинејџери превазићи поделе и супарништва зарад спасења једног игралишта од корпорацијске логике организације простора?
Филм је освојио већи број награда на фестивалима у региону, али и у Швајцарској и Катару, а у мултиетничкој глумачкој екипи игра и Тихомир Станић.
Добро дошли!
Goran Vojnović je romanopisac, scenarista, režiser i dramaturg, kolumnista većeg broja slovenačkih i regionalnih medija. Objavio je četiri romana (Južnjaci, marš; Jugoslavija moja dežela; Smokva, Đorđić se vraća), od kojih su tri nagrađena nagradom Kresnik za najbolji slovenački roman, kao i dve knjige eseja (Kada Džimi Ču sretne Fidela Kastra i Skupljač strahova). U svojim delima bavi se porodičnim i istorijskim nasleđem, pitanjima individualnog i kolektivnih identiteta, krize identiteta, krivice i odgovornosti, migracija, kao i načinima na koje se kroz priče osmišljavaju i povezuju traumatična iskustva.
Toni je prvi roman spisateljice prepoznate širom regiona kao autorke izvanrednih kratkih priča objavljenih u četiri zbirke: Žvrljotine, Osmica, Moj muže i Nikuda ne idem. Na svoj istančani ali i duhovit i vispren način, Bužarovska i u ovom romanu, ispričanom iz vizure egocentričnog i umišljenog Tonija, nudi niz upečatljivih likova i situacija koje osvetljavaju način na koji savremeni patrijarhat iskrivljuje pogled na svet i svoje mesto u svetu, međuljudske odnose na svim nivoima i ljudsku osećajnost.
Dobro došli!
Petak, 17. oktobar, 19 sati
Otvaranje festivala OK/no: pogled u regionalnu književnost.
O oknu (u) književnosti razgovaramo sa Selvedinom Avdićem, Rumenom Bužarovskom, Radmilom Petrović, Mihaelom Šumić i Goranom Vojnovićem, našim ovogodišnjim gostima.
Dobro došli!
Рендгентски техничар и фото-аматер кога су радо позивали да фотографише свадбе и друге важне породичне догађаје, као и појединце, Милутин Трујић (1937-2006) за собом је оставио велики број негатива насталих крајем шездесетих и током седамдесетих година 20. века у Бору и околини, а које је прикупила његова унука, историчарка уметности Катарина Костандиновић. За ову изложбу, коју је у сарадњи с Катарином приредило Завичајно одељење НБ Бор, издвојени су негативи фотографија снимљених у селу Шарбановцу.
Фотографије можете погледати овде.
На програму су три кратка филма, снимљена 2024. године, приказивана на бројним фестивалима широм Европе: један документарни и два анимирана фима млађих словеначких уметница.
Ревија филмова наставља се дугометражним играним и документарним филмовима сваког понедељка до краја октобра, а закључно са 10. 11. 2025.
Добро дошли!
Selvedin Avdić je pisac i urednik portala Žurnal, za koji vodi i podkast Radićeva 2. Objavio je zbirku priča Podstanari i drugi fantomi, „intimnu monografiju“ o zeničkoj Željezari (i samoj Zenici) pod naslovom Moja fabrika, romane Sedam strahova i Kap veselje, prevedene na više evropskih jezika, dve knjige zapisa Autobusne bilješke i Mali smakovi. Među „fantomima“ na koje možete naići u njegovim knjigama, pored nekadašnjeg jugoslovnskog industrijskog i privrednog giganta u rudarskom gradu, jesu i rudarski duh perkman kao i hotel Metalurg. Adaptacijom njegovih knjiga Moja fabrika i Sedam strahova nastale su višestruko nagrađivane pozorišne predstave. U okviru festivala, imaćemo prilike da čujemo odlomke Moje fabrike, koja je u Srbiji gotovo nedostupna, kao i da s Avdićem porazgovaramo o njegovim zagonetnim, začudnim romanima i beleškama.
Rumena Bužarovska je profesorica američke književnosti na Filološkom fakultetu u Skoplju, prevoditeljka sa engleskog jezika, književnica, organizatorka ženskih pripovedačkih večeri pod nazivom PičPrič, jedna od voditeljki podkasta Radio Mileva i kolumnistkinja Velikih priča. Posle četiri zbirke priča, od kojih su tri prevedene na srpski (Osmica, Moj muž i Nikuda ne idem), koje su privukle veliku pažnju svojom odmerenom duhovitošću, efektnom konciznošću i životnim likovima, Bužarovska je objavila koautorski Dnevnik 2020., zbirku putopisnih eseja na engleskom jeziku, takođe prevedenu na srpski, pod naslovom Nakon Boga, Amerika i svoj prvi roman Toni, koji ćemo posebno predstaviti nakon neformalnog ćaskanja kluba čitateljki s autorkom, a koji je nedavno uvršten u regionalni književni izbor „Štefica Cvek“ Pobunjenih čitateljki.
Radmila Petrović je ekonomistkinja i pesnikinja koja odnedavno vodi svoju izdavačku kuću Šmeker-devojka, nazvanu po lirskom subjektu njene treće zbirke pesama Moja mama zna šta se dešava u gradovima, koja je privukla neuobičajenu (medijsku) pažnju i publiku svojim svežim, naizgled neposrednim i neretko oštrim i oporim jezikom, osobenom slikovitošću i novim načinom prikazivanja odnosa između ruralnog i urbanog, patrijahalnog i liberalnog, porodičnog i individualnog. Svoju pripovest o odrastanju, sazrevanju, suočavanju sa sobom i drugima u savremenom društvenom i radnom okruženju, o ljubavi i napuštanju, Radmila nastavlja u poemi Nisam znala šta nosim u sebi. U okviru festivala, Radmila će održati pesničku radionicu i sa nama razgovarati o svojoj poeziji.
Mihaela Šumić je prevoditeljka i književnica. Svaka njena knjiga formalno i žanrovski je drugačija od prethodne. Posle zbirke pesama Nekoliko sitnih uboda, inspirisane naslovom slike Fride Kalo i kontekstom njenog nastanka, Šumić je objavila zbirku priča Herbarijum svete smrti, u kojoj se pripoveda o usudu žena i devojaka u različitim kulturama i epohama, ali i o njihovom otporu ili njihovoj solidarnosti, pri čemu je i svaka priča drugačija po načinu pripovedanja i komponovanja. Za zbirku pesama u prozi Imenik Laure Karvalo, Šumić je izgradila uverljivi okvir: fikcionalnu profesoricu Lauru, autorku nekoliko knjiga, čiji je imenik dugo bio deo policijskog dosijea o njenom tajanstvenom nestanku. Jednako fikcionalno selo Selvanto, u fikcionalnoj državi nastaloj raspadom neke druge države, u romanu Čovjek vuk funkcioniše i kao alegorija balkanskih društava „prepoznatljivih“ po korupciji i zataškavanju zločina i odgovornosti moćnika. Nakon prevodilačke radionice, predstavljamo i roman Čovjek vuk, koji je bio u izboru za Evropsku nagradu za književnost.
Goran Vojnović je reditelj, scenarista, književnik i kolumnista. Scenario pretočen u omladinski roman Južnjaci, marš, koji je kasnije – ipak – ekranizovan, doneo mi je dve najznačajnije slovenačke nagrade – Prešernovu i nagradu Kresnik, kojom su potom nagrađena i njegova dva naredna romana Jugoslavija, moja dežela i Smokva. Iako pisani u potpuno različitim tonalitetima, „sočni“, provokativni, politički nekorektni Južnjaci, marš i nastavak Đorđić se vraća, kao i „teške“ porodične drame Jugoslavija, moja dežela i Smokva, kroz iskušenja, pogrešne odluke, osujećenja, gubitke i nedaće s kojima se suočavaju njihovi pripovedači i kroz njihove razgranate porodične priče, tematizuje identitetske i emotivne krize i lomove, izdaje ljubavi, poverenja, uverenja i samih sebe nastale tokom decenija sastavljanja i rastavljanja Jugoslavije i nakon njenog raspada. S Vojnovićem geldamo film Nekad su bili ljudi, čiji je on koscenarista i režiser, a koji se bavi sudbinama nekadašnjih i današnjih migranata i izbeglica, i razgovaramo o povratku Đorđića i temama kojima se u svojim delima iznova i sam vraća.
Године 1985, у току само једног викенда кренуло је из Бора ка Истамбулу, у организацији „Путника“ и борске „Ласте“, 28 аутобуса, пуних углавном женама, са циљем да се у древном граду шопингује. Процењено је, од стране појединаца, да такво понашање штети моралу и јачању идејне свести.
Екипа стручњака Медицинског центра у Бору утврдила је да у Бору има 1,47% „шећераша“, да ће после испитивања та бројка порасти на 2% регистрованих, а да има око 4% оних који имају предиспозиције да постану дијабетичари.
Држављанин Ирака, са станом у Улици 7. јула 30/6, у огласу је тражио намештен стан са грејањем.
Народна библиотека Бор добила је Октобарску награду.
У априлу месецу у Биоскопу „Звезда“ приказиван је филм ГРАДИЋ ПЕЈТОН (1959) са Ланом Тарнер у главној улози.
До краја 1985. године, мајданпечка „Златара“ планирала је отварање два консигнациона складишта златног накита у Њујорку и Лонг Бичу.
Возач Ластиног аутобуса регистарског броја ЗА 922-39 одбио је да прими раднике који су завршили ноћну смену; када их је, коначно, под притиском примио, стао је на раскрсници према Болничкој улици, угасио је грејање и пустио издувне гасове у унутрашњот аутобуса; после читавог часа преговарања, аутобус је кренуо, али је стао код општине, а љути радници отишли су у рано зимско јутро право у председништво да се жале.
Од 15. октобра цена грејања и воде порасла је за 20%.
Народна библиотека Бор отворила је Одељење за информатику, са штампом, часописима, актуелном публицистиком, гласилима оргаизација удруженог рада и месних заједница и књигама у функцији опште и елементарне културе и образовања (енциклопедија, лексикони, речници).
У мају 1985. године вођени су завршни и званични разговори кинеских привредника и представника РТБ Бор о изради студије економске оправданости формирања мешовитог предузећа са циљем отварања рудника бакра у кинеској провинцији Сечуан.
