regionalna književnost | Народна библиотека Бор

Petak, 16. oktobar, 19 sati

Otvaramo još jedno OK/no. Upoznajte se s našim ovogodišnjim gošćama i raznovrsnim programom druženja i razgovora o njihovim najnovijim delima i stvaralaštvu, ali i o filmovima, Poljskoj, savremenim sećanjima na život i običaje u SFRJ, ličnim iskustvima koja, zahvaljujući (oknu) književnosti, postaju zajednička… Ujedno otvaramo i prateću izložbu slikarke Marine Milev. I kultura je (iz)BOR.

Subota

Od 11 sati, sa Slađanom Ninom Perković razmenjujemo čitalačke utiske i pitanja o njenom Kuhanju, zbirci priča o ženama (suprugama, majkama, ćerkama, partnerkama; o staricama, devojčicama, devojkama i sredovečnim ženama…) koje povremeno, u nekim pričama, zaista kuvaju, ali se u isto vreme, kao i u međuvremenu, u njima samima kuva i zakuvava još mnogo toga što je u njihovoj sredini teže svarljivo.

Od 12 sati, s polonistkinjom prof. dr Đurđicom Čilić, u filmskom klubu posvećenom filmu teško prevodivog naslova Pokot (Tragom kostiju) poljske rediteljke Agnješke Holand, razgovaramo o poljskoj kulturi i umetnosti, a naročito o poljskoj nobelovki Olgi Tokarčuk, čiji je roman, svojevrsni ekološki triler Vuci svoje ralo po kostima mrtvih bio predložak za Agneškin film, ovenčan Srebrnim medvedom u Berlinu.

Subota popodne

Od 18 sati razgovaramo s hrvatskom književnicom Monikom Herceg o njenom romanu Ovdje počinje šuma, koji je za par meseci od objavljivanja izazvao pravu lavinu reakcija, komentara, osvrta i prikaza. Izrastao iz sredine određene siromaštvom, bezdomnošću/izbeglištvom, nasleđenim i naslednim nasiljem kao načinom komunikacije na različitim nivoima i u svim tipovima odnosa, ratom i detinjom perspektivom na takva iskustva i okruženja, ovaj tekst, fragmentaran i stilsko-jezički oneobičen, udaljava se od konvencionalne strukture romana u potrazi za načinom pripovedanja koji bi mogao da artikuliše i prenese neizrecive traume odrastanja u takvoj sredini.

Nakon Monike, naša sagovornica biće pesnikinja Nadija Rebronja, rodom iz Novog Pazara, čija najnovija knjiga Fantaskop, formalno nalik zbirci pesama, preko ritmova i emocionalno-afektivnih tonova ukršta poeziju i film. Dok imaginarni putnici i putnice u imaginarnom avionu gledaju kultne filmove poput Borilačkog kluba ili Nepodnošljive lakoće postojanja, pesnikinja iz njihovih svesti „izvlači“ lirske odjeke i odraze tih filmova. Tako istovremeno gledamo (u) dve mašte.

Večernji program završavamo „muškom“ temom: vojničkim pričama. Predstavljamo Utopiju uniforme antropološkinje Tanje Petrović, koja je istraživala živa savremena sećanja na služenje vojnog roka u JNA među muškarcima u Srbiji, Hrvatskoj, Sloveniji i drugim državama nastalim raspadom SFRJ. Bogato ilustrovana fotografijama s potpisima i natpisima i drugim memorabilijama iz JNA, kao i pričama iz vojske i o vojsci, ova knjiga nas, između ostalog, podseća na važnost uspomena i sagledavanja njihovih potencijalnih značenja u novim kontekstima, s obzirom na (ne)ostvarenost prošle budućnosti i očekivanja koja su u njih i njihov nastanak upisana.

Nedelja

Od 11 sati, za sve vas koje interesuje rad na tekstu, bilo da ste već objavljivani ili se tek oprobavate, istaknuta i višestruko nagrađena hrvatska pesnikinja Monika Herceg vodi radionicu kreativnog pisanja.

Od 12 sati, s pesnikinjom Nadijom Rebronja, na primeru filma Veronikin dvostruki život čuvenog poljskog reditelja Kšištofa Kješlovskog, razgovaramo o odnosu između filma i poezije, o poetskim filmovima, filmičnoj poeziji i filmu kao nadahnuću.

Nedelja popodne

Od 18 sati, naša sugrađanka, pedagoškinja koja vodi slovenačko kulturno društvo „Drago Čeh“ u Boru izvodi kamišibaj. Poreklom iz Japana, ova tehnika usmenog pripovedanja uz pomoć autentičnih slika, koje se smenju u specijalnom drvenom ramu, poznatom kao butaj, sve je popularnija širom sveta. Nakon obuke u Sloveniji, Nataša nam na primeru iz slovenačke književnosti predstavlja ovu formu izlaganja i izražavanja. Izvešće nam pesmu Drevesa u dolini / Stabla u dolini, avangardnog slovenačkog pesnika, prerano preminulog, a danas više nego aktuelnog Srečka Kosovela.

Nakon toga, predstavljamo roman Lijek protiv melanholije novinarke i književnice Slađane Nine Perković, u kojem autorka još jednu junakinju, imigrantkinju iz Bosne u Francuskoj, dovodi u emotivno i mentalno neizdrživu, životno iscrpljujuću situaciju, koja je primorava na radikalno delanje. Uz dozu sada već prepoznatljivog crnog humora, pratimo Milenu, koja preteranim, iracionalnim i naizgled nemotivisanim reakcijama i postupcima pokušava da se izbori s navalom nezadovoljstva sobom i sredinom u kojoj živi, neusmerenog besa i potisnutih sećanja koje je pokrenuo majčin bizarni postupak: kupovina zajedničke grobnice, o čemu ćerku obaveštava u imejlu.

OK/no završavamo razgovorom s Đurđicom Čilić o njenoj najnovijoj knjizi crtica i zapisa Vidimo se na papiru. Videćemo šta je to novo privuklo pažnju, podstaklo razmišljanje, pokrenulo sećanja ili pobudilo neka tanana osećanja i reakcije autorke poznate po svojim lucidnim zapažanjima u vezi sa svakodnevnim životom, njegovim svetlim i tamnim stranama, porodičnim dinamikama te situacijama koje obično previđamo ili zanemarujemo kao beznačajne i usputne ili pak smatramo isključivo ličnim i nedeljivim. Razgaliće vas neiscrpna dobrodušnost, otvorenost i nežnost Đurđice Čilić prema ljudima, poznatim i nepoznatim, bliskim i dalekim, prema slučajnim prolaznicima i saputnicima, ali i prema životinjama i svetu uopšte.

Od 17. do 19. oktobra 2025. u Narodnoj biblioteci Bor odvija se drugo izdanje festivala OK/no. Gosti festivala biće: Selvedin Avdić (Zenica), Rumena Bužarovska (Skoplje), Radmila Petrović (Beograd), Mihaela Šumić (Banjaluka), Goran Vojnović (Ljubljana).

Selvedin Avdić je pisac i urednik portala Žurnal, za koji vodi i podkast Radićeva 2. Objavio je zbirku priča Podstanari i drugi fantomi, „intimnu monografiju“ o zeničkoj Željezari (i samoj Zenici) pod naslovom Moja fabrika, romane Sedam strahova i Kap veselje, prevedene na više evropskih jezika, dve knjige zapisa Autobusne bilješke i Mali smakovi. Među „fantomima“ na koje možete naići u njegovim knjigama, pored nekadašnjeg jugoslovnskog industrijskog i privrednog giganta u rudarskom gradu, jesu i rudarski duh perkman kao i hotel Metalurg. Adaptacijom njegovih knjiga Moja fabrika i Sedam strahova nastale su višestruko nagrađivane pozorišne predstave. U okviru festivala, imaćemo prilike da čujemo odlomke Moje fabrike, koja je u Srbiji gotovo nedostupna, kao i da s Avdićem porazgovaramo o njegovim zagonetnim, začudnim romanima i beleškama.

Rumena Bužarovska je profesorica američke književnosti na Filološkom fakultetu u Skoplju, prevoditeljka sa engleskog jezika, književnica, organizatorka ženskih pripovedačkih večeri pod nazivom PičPrič, jedna od voditeljki podkasta Radio Mileva i kolumnistkinja Velikih priča. Posle četiri zbirke priča, od kojih su tri prevedene na srpski (Osmica, Moj muž i Nikuda ne idem), koje su privukle veliku pažnju svojom odmerenom duhovitošću, efektnom konciznošću i životnim likovima, Bužarovska je objavila koautorski Dnevnik 2020., zbirku putopisnih eseja na engleskom jeziku, takođe prevedenu na srpski, pod naslovom Nakon Boga, Amerika i svoj prvi roman Toni, koji ćemo posebno predstaviti nakon neformalnog ćaskanja kluba čitateljki s autorkom, a koji je nedavno uvršten u regionalni književni izbor „Štefica Cvek“ Pobunjenih čitateljki.

Radmila Petrović je ekonomistkinja i pesnikinja koja odnedavno vodi svoju izdavačku kuću Šmeker-devojka, nazvanu po lirskom subjektu njene treće zbirke pesama Moja mama zna šta se dešava u gradovima, koja je privukla neuobičajenu (medijsku) pažnju i publiku svojim svežim, naizgled neposrednim i neretko oštrim i oporim jezikom, osobenom slikovitošću i novim načinom prikazivanja odnosa između ruralnog i urbanog, patrijahalnog i liberalnog, porodičnog i individualnog. Svoju pripovest o odrastanju, sazrevanju, suočavanju sa sobom i drugima u savremenom društvenom i radnom okruženju, o ljubavi i napuštanju, Radmila nastavlja u poemi Nisam znala šta nosim u sebi. U okviru festivala, Radmila će održati pesničku radionicu i sa nama razgovarati o svojoj poeziji.

Mihaela Šumić je prevoditeljka i književnica. Svaka njena knjiga formalno i žanrovski je drugačija od prethodne. Posle zbirke pesama Nekoliko sitnih uboda, inspirisane naslovom slike Fride Kalo i kontekstom njenog nastanka, Šumić je objavila zbirku priča Herbarijum svete smrti, u kojoj se pripoveda o usudu žena i devojaka u različitim kulturama i epohama, ali i o njihovom otporu ili njihovoj solidarnosti, pri čemu je i svaka priča drugačija po načinu pripovedanja i komponovanja. Za zbirku pesama u prozi Imenik Laure Karvalo, Šumić je izgradila uverljivi okvir: fikcionalnu profesoricu Lauru, autorku nekoliko knjiga, čiji je imenik dugo bio deo policijskog dosijea o njenom tajanstvenom nestanku. Jednako fikcionalno selo Selvanto, u fikcionalnoj državi nastaloj raspadom neke druge države, u romanu Čovjek vuk funkcioniše i kao alegorija balkanskih društava „prepoznatljivih“ po korupciji i zataškavanju zločina i odgovornosti moćnika. Nakon prevodilačke radionice, predstavljamo i roman Čovjek vuk, koji je bio u izboru za Evropsku nagradu za književnost.

Goran Vojnović je reditelj, scenarista, književnik i kolumnista. Scenario pretočen u omladinski roman Južnjaci, marš, koji je kasnije – ipak – ekranizovan, doneo mi je dve najznačajnije slovenačke nagrade – Prešernovu i nagradu Kresnik, kojom su potom nagrađena i njegova dva naredna romana Jugoslavija, moja dežela i Smokva. Iako pisani u potpuno različitim tonalitetima, „sočni“, provokativni, politički nekorektni Južnjaci, marš i nastavak Đorđić se vraća, kao i „teške“ porodične drame Jugoslavija, moja dežela i Smokva, kroz iskušenja, pogrešne odluke, osujećenja, gubitke i nedaće s kojima se suočavaju njihovi pripovedači i kroz njihove razgranate porodične priče, tematizuje identitetske i emotivne krize i lomove, izdaje ljubavi, poverenja, uverenja i samih sebe nastale tokom decenija sastavljanja i rastavljanja Jugoslavije i nakon njenog raspada. S Vojnovićem geldamo film Nekad su bili ljudi, čiji je on koscenarista i režiser, a koji se bavi sudbinama nekadašnjih i današnjih migranata i izbeglica, i razgovaramo o povratku Đorđića i temama kojima se u svojim delima iznova i sam vraća.