Отварање Прича између зидова

У петак 16. 9. 2022, у оквиру Борских сусрета, представљамо Приче између зидова Џефи Џенг, уметничко дело у форми својеврсне архиве приватних записа различитих жанрова које су уметници и установама у Јапану, Кини, Аустралији и Србији с којима је сарађивала, на њен отворени позив, слали људи из читавог света, да би са њом, а сада и са нама, поделили своја искуства, доживљаје, мисли, осећања, теорије и идеје везане за пандемију ковида 19, записе настале током колективне и(ли) личне изолације, тј. тзв. локдауна. Дело је резултат истоименог дугорочног пројекта, чија реализација је почела с првим закључавањима читавих региона и градова у Кини, почетком 2020. Као дело које се може материјализовати у различитим медијима и физички обликовати на различите начине, чији су обим и садржина променљиви, Приче између зидова су већ излагане у музејима у Кини, Јапану и Аустралији, док ће у Народној библиотеци једна од његових могућих варијанти бити трајно похрањена као део библиотечке грађе, на Одељењу за књижевност и језик, међу књигама које, као и Приче између зидова, садрже књижевне и мемоарско-исповедне текстове већег броја аутора и ауторки, оригинално писане на различитим језицима.

Трајну поставку Прича између зидова у Народној библиотеци Бор иницирало је и подржало удружење Шта би кустосирање могло / требало да буде, кроз свој истраживачки пројекат Новим путевима у нову будућност. О Причама ће у петак говорити Биљана Ћирић, кустоскиња и иницијаторка платформе и програма, и библиотекарка Виолета Стојменовић.

Представљање дела укључује и јавна читања прилога на разним језицима, као и видео-рад Џесфи Џенг, који је пратећи део поставке Прича у библиотеци.

Међу Причама између зидова, можете пронаћи песме различите врсте, па и љубавне, кратке приче, анегдоте, дневничке записе, коментаре, опаске о пандемији, болести и боловању, јавноздравстевним и политичко-економски мерама писане из перспективе медицинских радника, али и антрополога, социолога, психолога, затим есеје, извештаје, белешке. Текстови су писани на различитим језицима, мада кинески и енглески доминирају. Сваки аутор, без обзира на то да ли је његов прилог једна реченица односно страница текста или је послао више, па и неколико десетина прилога, писаних током више дана, недеља, месеци, добио је своју фасциклу, док су у једној фасцикли сабрани скенови рукописних прилога из Адис Абебе, где се пројекат реализовао на нешто другачији начин. Неколико стотина људи из Кине, Јапана, САД, Канаде, Аустралије, Србије, земаља ЕУ, Етиопије, па и понеко из Русије, Индије, Сирије, Перуа, Бразила, Мексика и других земаља пожелело је да подели свој рад, своје бриге, страхове или преокупације у датом моменту и на тај начин омогући да се оствари концепција Џесфи Џенг, која у физичкој реализацији једне могуће верзије свог дела није директно учествовала, већ је њоме само донекле управљала из Шангаја.

Џесфи Џенг, која живи и ради на релацији између САД и Кине, интердисциплинарна је уметница чији радови у последње време истражују неизбежан неуспех комуникације на међуљудском и колективном нивоу. Користећи уметничке формате као што су инсталације, ненајављени перформанси, извајани предмети и уметничке књиге, Џенг конструише ситуације које представљају јавне интервенције подизања свести о нашим друштвеним и културним окружењима.

Промоција романа Летице Елиане Миловановић

Овај роман о одрастању и храбрости да се пронађе сопствени пут и истрајности да се стигне до жељеног циља добио је подршку на Конкурсу града Бора за финансирање или суфинансирање пројеката од јавног интереса у области културе за 2022. годину.

Кулинарски сусрети Хуа Јуна и шефа Ћуа

У оквиру Борских сусрета, од петка до недеље (16, 17. и 18. септембра), грађани и посетиоци Бора имаће прилику да уживају у кулинарско-уметничком програму кинеског уметника Хуа Јуна и главног кувара у кантини за кинеске раднике у Бору Ћуа, тј. у бесплатним заједничким вечерама. С обзиром на то да је број места ограничен, заинтересовани треба да се пријаве на имејл oziqpizo@gmail.com, до 12. 9. 2022. У пријави треба навести име и презиме, датум вечере за коју се пријављујете и број телефона.


Са куваром Ћуом, шефом кухиње у кантини подизвођача рударске компаније Циђин у Бору, који
без престанка, сваког дана спрема све оброке за запослене Кинезе, развијам пројекат као и везу, фокусирајући се на на његову актуелну животну и радну ситуацију. Радујем се што ће шеф Ћу
напокон остварити свој сан и отворити кинески ресторан у Бору, где ће нам служити укусну храну.
Кључни елемент наше сарадње биће припрема хране и послуживање запослених и учесника пројекта Новим путевима у нову будућност током окупљања у Бору. Без обзира на место, храна се одувек сматрала најважнијом, а вероватно и једином добробити/забавом коју су прекоморске кинеске компаније спремне да инвестирају, па гајим снажно убеђење да би за човека дељење хране/културе исхране могло да буде први корак комуникације. Изволите, придружите нам се на три вечере које ћу нам припремити са шефом Ћуом и које ћемо сви поделити. Оброци су бесплатни и сви су добродошли. Пошто се програм у библиотеци заврши, отићи ћемо до места где ће се служити вечера. Једва чекам да се окупимо око стола.

Термини вечера су у програму.

Могуће састајалише за могуће размене, фото: Ху Јун, Бор, 2022.

Тачка пресека: Ана Ђусић и Владимир Павлов, планинари

Петак 9. септембар, 19 часова

Сала Народне библиотеке Бор

КЊИЖЕВНО ВЕЧЕ И ПРОМОЦИЈА КЊИГЕ „ПУЖОПИС И УПОРНОСТ СЕЋАЊА“ АНЕ ЂУСИЋ

Учествују: Ана Ђусић и Владимир Павлов

Књига је објављена 2022. године и представља својеврстан дневник планинарско-алпинистичких авантура које су двоје планинара, из Крагујевца и Бора, започели 2014. године.

Програм води Горан Миленковић

Добро дошли!

Борски сусрети: Јелица Јовановић

У оквиру Борских сусрета, које Народна библиотека Бор организује у сарадњи са платформом Шта би кустосирање требало/могло да буде, а у склопу пројекта Новим путевима у нову будућност, архитекткиња Јелица Јовановић реализоваће два програма.

У четвртак 15. 9. 2022, од 18 сати, у оквиру отварања манифестације, Јелица ће представити своје истраживање на тему Инфраструктурирање региона: материјалност и неопипљивост Новог пута свиле у Србији.

Од када је Иницијатива Појас и пут формално уобличена 2012, путем “Иницијативе 16+1”, чији је циљ сарадња Кине са централноевропским и источноевропским државама, Србија се полако али сигурно појављује као водећи кинески партнер у тим иницијативама, а у стопу је прати Мађарска. Разноврсни пројекти, реализовани као концесије или путем билатералних уговора везаних за инфраструктурни развој, искрсли су захваљујући великодушним позајмицама кинеске владе, као и директним инвестицијама у производне погоне у Србији, а нарочито захваљујући здравственој и вакциналној дипломатији – све су то манифестације Иницијативе у Републици Србији. Ово истраживање бави се врло различитим пројектима кинеских компанија у Србији, али је нагласак на индустријским гигантима и великим инфраструктурним пројектима, у контексту српске економије, који су се у претходних 30 година нападно занемаривали, да би се сада чудесно обновили, захваљујући
пробитачним међународним споразумима и билатералној сарадњи. Истраживање помно прати случај борског РТБ-а, који је од 2018. у већинском власништву Циђина, као и реконструкцију српског дела железничког Паневропског коридора Е75, коју је омогућила кинеска компанија за путеве и мостове – примере обнове и поновне изградње робусних инфраструктурних објеката. Оба пројекта хватају се у коштац са проблемима које стварају огромни оронули објекти у склопу тих инфраструктура, материјализујући нови однос између двеју земаља, док истовремено задиру у процесе потирања друштвених темеља у
својој околини, укрштајући се са њима, антиципирајући дистопије као могуће будућности, у којима ће ове нове капиталне инфраструктуре остати напуштене у испражњеним, расељеним и често врло загађеним пејзажима. Ово истраживање проучава дуготрајне процесе који су на крају довели до описане ситуације и споменутих пројеката и историјске компоненте тих процеса, те износи претпоставке о њиховим могућим будућностима засноване на познатим сценаријима из околних земаља, као и на прошлости саме Србије.

Од петка 16. 9. 2022. до понедељка 19. 9. 2022, сваког поподнева Јелица организује Четири шетње неочигледне локалне историје у сарадњи са др Висом Тасићем (инжењер електротехнике), Милошем Божићем (члан Месне заједнице Кривељ), Катицом Радојковић (која се бави производњом и продајом сира) и Немањом Стефановићем (студент).

Четворо локалних приповедача, разних занимања, старосних група и родова, из Бора и околних села, водиће групу посетилаца у обилазак града и његове околине и причати о његовој историји и садашњости из сопствене перспективе. Циљ шетњи је да се сагледају и освесте локална сећања и приче и да се размотре различите релације према екстрактивној економији око које је град настао. Кроз град и села посетиоце ће водити локални инжењер, продавачица са пијаце, радник басена који је уједно мештанин
једног од села угрожених ископавањем и студент. Шетње ће бити документоване кроз разноврсни милтимедијални материјал.

За прву шетњу (кроз Кривељ), због ограниченог броја места у аутобусу, потребно је пријављивање, до 12. 9. 2022, на jelica.jovanovic.011@gmail.com.

Термини шетњи су наведени у програму.

Јелица Јовановић (1983) – архитекткиња и студенткиња докторских студија на Технолошком универзитету у Бечу, независна истраживачица. Дипломирала је на Архитектонском факултету Универзитета у Београду. Оснивачица је и чланица НВО Група архитеката, с којом ради на неколико пројеката: Летња школа архитектуре у Бачу и Рогљеву, од 2010; (Не)примерени споменици, од 2015; Подизање завесе, 2014–2016, изложено на Бијеналу у Венецији 2014.

Програм Борских сусрета

Борски сусрети / Новим путевима у нову будућност

15–19. 9. 2022.

Програм

Четвртак, 15. 9. 2022.

18–19 сати: отварање Борских сусрета у Народној библиотеци Бор

Упознавање са истраживањем и програмом Борских сусрета; говоре Драган Стојменовић и Биљана Ћирић; следи излагање Јелице Јовановић „Инфраструктурирање региона. Материјалност и неопипљивост Новог пута свиле у Србији”.

Петак, 16. 9. 2022.

14:00 Посета Кривељу коју води Милош Божић –  Прва стаза неочигледне локалне историје Јелице Јовановић. Окупљање је на платоу испред Дома културе, 10–15 мин. пре поласка. Број места у аутобусу за Кривељ ограничен је; заинтересовани треба да се пријаве Јелици Јовановић до 12. 9. 2022: jelica.jovanovic.011@gmail.com.

17:30 Отварање архиве „Приче између зидова” уметнице Џесфи Џенг и заједничко читање у библиотеци; „Приче између зидова” представиће Виолета Стојменовић и Биљана Ћирић.

19:00 Кулинарски сусрети Хуа Јуна и шефа Ћуа – заједничка вечера. Оброци су бесплатни и сви су добродошли, али је број места ограничен. Заинтересовани треба да пошаљу пријаву Хуу Јуну, до 12. 9. 2022: oziqpizo@gmail.com.

Субота, 17. 9. 2022.

15:00 Друга стаза неочигледне локалне историје Јелице Јовановић; састанак је испред Дома културе 15 мин. пре поласка.

17:00 Јавно представљање пројекта Новим путевима у нову будућност и истоименог зборника у Народној библиотеци Бор. Учествују сарадници односно представници партнерских ћелија: Ларис Фрожје, директор Музеја Рокбанд у Шангају; Ајгерим Капар, платформа Артком, Астана/Алмати; Робел Темесген, уметник, Адис Абеба/Осло; Синкне Ешету, писац, Адис Абеба; Драган Стојменовић, библиотекар, НБ Бор; Биљана Ћирић, оснивачица Шта би кустосирање требало / могло да буде и иницијаторка овог истраживања. Представљање ће бити на енглеском језику, с преводом на српски језик.

19:30 Кулинарски сусрети Хуа Јуна и шефа Ћуа (пријаве на имејл, до 12. 9. 2022)

Недеља, 18. 9. 2022.

15:00 Трећа стаза неочигледне локалне историје Јелице Јовановић; окупљање је испред Дома културе, 15 мин пре поласка.

17:30 Жалбени перформанс Робела Темесгена у Народној библиотеци Бор.

19:00 Кулинарски сусрети Хуа Јуна и шефа Ћуа (пријаве на имејл, до 12. 9. 2022)

Понедељак, 19. 9. 2022.

14:00 Четврта стаза неочигледне локалне историје Јелице Јовановић; окупљање је испред Дома културе, 15 мин пре поласка.

17:30 Упознавање са Завичајним одељењем Народне библиотеке Бор; госте води Драган Стојменовић.

Борски сусрети у септембру

У оквиру сарадње са организацијом Шта би кустосирање требало/могло да буде, на пројекту Новим путевима у нову будућност, Народна библиотека Бор биће домаћин „Борских сусрета“, током којих ће се окупити неки од учесника овог међународног пројекта, да би, у сарадњи са библиотеком и локалним становништвом, реализовали низ програма проистеклих из индивидуалних истраживања и пракси учесника. Гости Бора и библиотеке долазе из Аустралије, Кине, Казахстана, Етиопије, Француске…

  • Сусрети ће се одржати од 15. до 19. септембра, а обухватиће:
  • Упознавање са истраживањем Новим путевима у нову будућност и програмом Борских сусрета (Драган Стојменовић, НБ Бор и Биљана Ћирић, оснивачица платформе Шта би кустосирање требало/могло да буде и иницијаторка пројекта);
  • Излагање архитекткиње Јелице Јовановић: Инфраструктурирање региона. Материјалност и неопипљивост Новог пута свиле у Србији;
  • Приче између зидова Џесфи Џенг – архива приватних записа које су људи из читавог света, на разним језицима и писмима, слали кинеској уметници, на њен отворени позив, како би поделили своја пандемијска искуства; архива ће бити отворена за јавност као јединствени артефакт у склопу некњижне грађе НБ Бор;
  • Четири стазе неочигледне локалне историје Јелице Јовановић у сарадњи са др Висом Тасићем (инжењер електротехнике), Милошем Божићем (члан Месне заједнице Кривељ), Катицом Радојковић (која се бави производњом и продајом сира) и Немањом Стефановићем (студент);
  • Представљање зборника радова учесника пројекта As you go…
  • Кулинарске сусрете кинеског уметника Хуа Јуна и шефа Ћуа (кинеског кувара који спрема оброке за кинеске раднике у Бору);
  • Жалбени перформанс Робела Темесгена, уметника родом из Адис Абебе, тренутно настањеног у Ослу, који ће организовати радионицу посвећену телесним техникама жаловања.

Добро дошли!

Kassowitz: Deca Vrangela

Evo predloga za čitanje koji se odnosi na strip, ali domaći. Priča dolazi iz pera Predraga Đurića, a crtao je Luka Cakić. Radnja je smeštena u Novi Sad, pred početak Drugog svetskog rata, u 1939. godinu i prati avanturu najpoznatijeg gradskog privatnog detektiva i njegovog brbljivog pratioca Arnolda. To su vreme i grad u kojima se lako prepliću kriminal, tajna društva, ruska emigracija, fašisti u naletu, Jevreji, komunisti, mnogi svima razumljivi jezici, i poezija (Majakovski, Puškin). Priča počinje kada detektiva Kasovica kneginja Nataša Dolnozemskaja uposli da pronađe jednu njoj dragu knjigu, OBLAK U PANTALONAMA Majakovskoga, i to prvo izdanje iz 1915. godine… Do kraja, Novi sad se pokaže ne kao olinjali, ćutljiv i dosadan grad, kako tvrdi narator ove priče, već kao pozornica za velike, opore, opasne igre… Izdavač knjige je Moro/System Comics, 2021 godine.

Фредов Мали циркус

Објављен у облику албума 1973. године, МАЛИ ЦИРКУС Фредерика Фреда Аристидеса може вам донети у врелим данима лета осећај хладне и бизарне комике. Изванредна Фредова графика прати судбину трочлане циркуске трупице која се креће кроз свет који је мешавина надреалног, меланхоличног и црнохуморног. Три лика, мушкарац Леонид, жена Кармен, која на рукама вуче једна олињала запрежна кола и дете, у ситним геговима стално се налазе у окружју неочекиваног, али дубоко постављеног у срж осећања.

Представљање Ремонтових издања

Среда 15. 6. 2022, 18 сати

У оквиру изложбе Поглед уназад, Дарка Радосављевић Васиљевић, историчарка уметности и кустоскиња изложбе, представља Ремонтове публикације о Микробу, Флеки и Џонију Рацковићу.

Посебан сегмент издавачке делатности Ремонта чине монографска издања које се баве аутохтоним и ангажованим индивидуалним уметничким праксама које су обележиле деведесете године 20. века у Србији. Кроз представљање карактеристичних појава, ова издања анализирају културне феномене и друштвене околности деведесетих и прве деценије 21. века у Србији. Ремонтове публикације о којима ће бити речи јесу: Saša Marković Mikrob: Zbogom andergraund (2013), Nenad Johny Racković (2017), Miomir Grujić – Fleka: Javni ilegalac (2021).

Саша Марковић Микроб (1959–2010)


од ране младости се бавио разноразним пословима и око себе окупљао велики број људи различитих генерација, професија и социјалног статуса. Интензивно је учествовао у јавном животу, ангажујући се у разним опозиционим политичким партијама, као графички уредник у листу Студент, члан пратеће групе Рамба Амадеуса, водитељ на Радију Б92 и оснивач „Лепог ритма срца“, чак и као један од кустоса Октобарског салона – у души уметник. Живећи своју уметност и презентујући је у различитим формама (перформанс, изложбе, уличне акције, радио-емисије, видео-радови, музички спотови, текстови, графички дизајн, омоти музичких компакт-дискова, предавања о историји и феноменима рокенрола, интензивне расправе и монолози у приватном окружењу), Марковић је на самосвојан начин активно коментарисао друштвену ситуацију у Србији последњих деценија 20. и прве деценије 21. века, визуелно и наративно бележећи време, догађаје и саучеснике.

Ненад Џони Рацковић (1967)


– визуелни уметник, перформер, писац, глумац, радијски водитељ, скејтер, клабер, само су неке од одредница за сагледавање више него атипичне каријере и видова друштвених присутности овог уметника. Од првих изложби у Студентском културном центру 80-их, преко филмова, позоришних представа и легендарних перформанса током 90-их, акција након 2000, до континуиране књижевне продукције, Рацковићева деловања у различитим медијским областима остају препозната по снажном ауторском изразу и исказу. Велики изазов у конципирању ове књиге сумира питање: на који начин представити, резимирати и дефинисати сву сложеност и јединственост Рацковићеве вишедеценијске уметничке праксе, дубоко прожете уметниковом одлуком да се живот радикално конзумира са свим ризицима које таква одлука може да носи? „Феномен Рацковић” јесте вероватно и једини могући одговор у представљању његове несвакидашње уметничке личности, без обзира на то да ли је реч о визуелним и извођачким уметностима, књижевности или свакодневним наступима у јавном простору.

Миомир Грујић Флека (1954–2003)


јесте феномен који је обележио урбану културу осамдесетих и деведесетих у Србији, померивши многе границе перцепције уметничког стваралаштва. Као сликар, новинар, медијски уметник, пропагатор, провокатор, деловао је као специфичан предводник и проводник урбане уметничке сцене стваране на рубовима друштва осамдесетих и деведесетих година 20. века. Покренуо је више иницајтива које су снажно утицале на развој урбане културе, од којих су најзначајније: клуб Академија, Радио „Шишмиш“ и пројекат Урбазона. У часописе и новине са којима је сарађивао или их уређивао уносио је провокативне, ангажоване текстуалне и графичке садржаје. Као визуелни уметник деловао је од средине до краја осамдесетих, уневши на тадашњу уметничку сцену другачији сензибилитет и однос према уметничком стваралаштву. Крајем осамдесетих, услед оштећења вида, започиње нову перформативну и друштвено ангажовану фазу, првенствено реализовану кроз аутентични аудио формат Радија „Шишмиш“ и покрета Урбазона.