Архиве ознака: ремонт

Представљање Ремонтових издања

Среда 15. 6. 2022, 18 сати

У оквиру изложбе Поглед уназад, Дарка Радосављевић Васиљевић, историчарка уметности и кустоскиња изложбе, представља Ремонтове публикације о Микробу, Флеки и Џонију Рацковићу.

Посебан сегмент издавачке делатности Ремонта чине монографска издања које се баве аутохтоним и ангажованим индивидуалним уметничким праксама које су обележиле деведесете године 20. века у Србији. Кроз представљање карактеристичних појава, ова издања анализирају културне феномене и друштвене околности деведесетих и прве деценије 21. века у Србији. Ремонтове публикације о којима ће бити речи јесу: Saša Marković Mikrob: Zbogom andergraund (2013), Nenad Johny Racković (2017), Miomir Grujić – Fleka: Javni ilegalac (2021).

Саша Марковић Микроб (1959–2010)


од ране младости се бавио разноразним пословима и око себе окупљао велики број људи различитих генерација, професија и социјалног статуса. Интензивно је учествовао у јавном животу, ангажујући се у разним опозиционим политичким партијама, као графички уредник у листу Студент, члан пратеће групе Рамба Амадеуса, водитељ на Радију Б92 и оснивач „Лепог ритма срца“, чак и као један од кустоса Октобарског салона – у души уметник. Живећи своју уметност и презентујући је у различитим формама (перформанс, изложбе, уличне акције, радио-емисије, видео-радови, музички спотови, текстови, графички дизајн, омоти музичких компакт-дискова, предавања о историји и феноменима рокенрола, интензивне расправе и монолози у приватном окружењу), Марковић је на самосвојан начин активно коментарисао друштвену ситуацију у Србији последњих деценија 20. и прве деценије 21. века, визуелно и наративно бележећи време, догађаје и саучеснике.

Ненад Џони Рацковић (1967)


– визуелни уметник, перформер, писац, глумац, радијски водитељ, скејтер, клабер, само су неке од одредница за сагледавање више него атипичне каријере и видова друштвених присутности овог уметника. Од првих изложби у Студентском културном центру 80-их, преко филмова, позоришних представа и легендарних перформанса током 90-их, акција након 2000, до континуиране књижевне продукције, Рацковићева деловања у различитим медијским областима остају препозната по снажном ауторском изразу и исказу. Велики изазов у конципирању ове књиге сумира питање: на који начин представити, резимирати и дефинисати сву сложеност и јединственост Рацковићеве вишедеценијске уметничке праксе, дубоко прожете уметниковом одлуком да се живот радикално конзумира са свим ризицима које таква одлука може да носи? „Феномен Рацковић” јесте вероватно и једини могући одговор у представљању његове несвакидашње уметничке личности, без обзира на то да ли је реч о визуелним и извођачким уметностима, књижевности или свакодневним наступима у јавном простору.

Миомир Грујић Флека (1954–2003)


јесте феномен који је обележио урбану културу осамдесетих и деведесетих у Србији, померивши многе границе перцепције уметничког стваралаштва. Као сликар, новинар, медијски уметник, пропагатор, провокатор, деловао је као специфичан предводник и проводник урбане уметничке сцене стваране на рубовима друштва осамдесетих и деведесетих година 20. века. Покренуо је више иницајтива које су снажно утицале на развој урбане културе, од којих су најзначајније: клуб Академија, Радио „Шишмиш“ и пројекат Урбазона. У часописе и новине са којима је сарађивао или их уређивао уносио је провокативне, ангажоване текстуалне и графичке садржаје. Као визуелни уметник деловао је од средине до краја осамдесетих, уневши на тадашњу уметничку сцену другачији сензибилитет и однос према уметничком стваралаштву. Крајем осамдесетих, услед оштећења вида, започиње нову перформативну и друштвено ангажовану фазу, првенствено реализовану кроз аутентични аудио формат Радија „Шишмиш“ и покрета Урбазона.

Поглед уназад

У сарадњи са Независном уметничком асоцијацијом Ремонт, Народна библиотека Бор организује изложбу Поглед уназад: енергија 1992/1993 – ангажована уметност у јавном простору и представљање Ремонтових публикација везаних за неке од уметника заступљених на изложби: Збогом андерграунд: Саша Марковић Микроб, Ненад Џони Рацковић и Миомир Грујић Флека: јавни илегалац.

Отварање изложбе и јавно вођење кроз изложбу – 14. 6. 2022. у 18 часова. Кустоскиња изложбе је историчарка уметности Дарка Радосављевић Васиљевић, која ће публику кроз изложбу провести причом о друштвено-политички ангажованој уметности с почетка деведесетих година 20. века и јавним уметничким интервенцијама / провокацијама група „Шкарт“, „Фиа“, „Лед арт“ и појединаца као што су Микроб и Флека. Изложба траје до 1. јула 2022.
Представљање монографија о Микробу, Џонију Рацковићу и Флеки у издању Ремонта – 15. 6. у 18 часова.

На изложби су представљени радови:

САША МАРКОВИЋ МИКРОБ: CROSSOVER, колажи, мај 1992 – фебруар 1993.

ГРУПА ФИА: Плакат „(Не)МОГУЋЕ-ДОСТА!“, део антиратне кампање реализоване у оквиру студентског протеста у јулу 1992; ПРОМОЦИЈА првог календара ПУБЛИКУМ 19. јануара 1993.

ГРУПА ШКАРТ: ПЛАКАТИ: 1991/1992; ТУГЕ, децембар 1992 – август 1993.

МИОМИР ГРУЈИЋ ФЛЕКА: ШИШМИШ ЗА ПОЧЕТНИКЕ, почетак 1993; УРБАЗОНА, јун 1993.

ГРУПА ЛЕД АРТ: ЗАМРЗНУТА УМЕТНОСТ, 15. мај 1993; ПОТОП, 16. октобар 1993.


Изложба „Поглед уназад: ЕНЕРГИЈА 1992/1993 – АНГАЖОВАНА УМЕТНОСТ У ЈАВНОМ ПРОСТОРУ“ бави се феноменом 1992–1993. године, првим и веома интензивним акцијама које су
иницирали визуелни уметници и које су увеле савремену српску уметност у поље друштвеног деловања. Ове уметничке иницијативе, настале у изузетно турбулентном друштвенополитичком окружењу, изместиле су устаљене репрезентације уметничке праксе и из галерија изашле у јавни
простор улица, тргова, пијаца… Рефлектујући друштвене проблеме, постављајући уметника и уметнички рад у нове околности, алармирајући ширу јавност, истовремено су кохезирале и активирале ширу уметничку заједницу и поставиле темеље за даљи развој комуникације на релацији уметник-уметност-јавност-публика. Настали у специфичном друштвеном контексту, изабрани радови су карактеристични по новом приступу и уметничком чињењу које настаје интегрисањем уметничког дела у јавни простор путем интеракције с јавношћу. Поред визуелних уметника, у активностима су равноправно учествовали и уметници других вокација, јавне личности и сви остали заинтересовани грађани. Управо тај модел уметник + уметничко дело + акција у јавном простору + учешће публике формирао је аутохтону праксу јавног друштвено ангажованог деловања уметника карактеристичну за период деведесетих.