Медијска писменост и критичко мишљење поводом Дана библиотеке
Петак, 26. јануар 2024, 18 сати
Разговор о књизи Медијска писменост и критичко мишљење Виолете Кецман. Књигу ће представити ауторка и уредник ИК Clio Зоран Хамовић.
Поводом Дана библиотеке, 27. јануара (Свети Сава) разговараћемо о медијској писмености становништва, нарочито деце и младих у Србији, о могућностима за њено унапређење кроз наставу и ваннаставне активности, како ју је могуће проценити, шта све ова врста писмености подразумева и због чега je она данас неопходна за развој критичког мишљења.
У међувремену, можете прочитати интервју Срђана Јокановића са Виолетом Кецман и Зораном Хамовићем у вези с наведеном публикацијом:
Виолета Кецман, теоретичарка драмских уметности, медија и културе, професорка српског језика и књижевности. Као наставник, аутор и стручни консултант у националним и међународним пројектима из области образовања и медија, више од две деценије бави се образовањем адолесцената и стручним усавршавањем наставника. Ауторка је већег броја уџбеника, приручника и монографија у областима методике наставе српског језика и књижевности, медијске педагогије и театрологије. Добитница је награде УНЕСКА за употребу ИКТ алата и иновативну методику наставе, као и Светосавске награде за допринос развоју образовања и васпитања у Србији.
Зоран Хамовић, оснивач, директор и уредник издавачке куће Клио, препознатљиве и по јединственој едицији Multimedia, у којој је објављена и књига Медијска писменост и критичко мишљење. Хамовић је такође и аутор или учесник бројних пројеката или телa у области медијске и информационе писмености.
Након разговора, директорица Народне библиотеке Бор Весна Тешовић уручиће награде сарадницима и најревноснијим корисницима библиотеке у току претходне године.
Добро дошли!
О народном градитељству у слици и речи
Четвртак, 25. јануар 2024, 18 сати
Отварање изложбе „Народни неимари Србије: руком по мери“ уметничког фотографа Станка Костића и предавање архитекте др Тихомира Обрадовића о народном градитељству. Гости су као једни од оснивача удружења „Српске куће“, врсни познаваоци традиционалног градитељства у Србији. Поред њих, о изложби ће на отварању говорити и архивски саветник и директор Историјског архива у Неготину Ненад Војиновић.
Добро дошли!
Власта Ценић за децу
Четвртак, 21. децембар 2023. у 18 сати
Дружење са писцем за децу!
Гост Народне библиотеке Бор: ВЛАСТА ЦЕНИЋ
Ценић је објавио десетак песничких, драмских и прозник књига за децу, од који је најпознатија збирка песама Бате ће се жени; заступљен је у двадесетак антологија стваралаштва за децу и добитник наших најзначајнијих награда за дечју књижевност, покретач књижевно-просветних манифестација и аматерски глумац. У Народној библиотеци Бор представиће своју најновију књигу, збирку Чуваркућа.
Добро дошли!
Индустријски пејзажи Бора
Среда 13. 12. 2023, 18 сати
Представљање новог издања Народне библиотеке Бор Индустријски пејзажи Бора
О књизи ће говорити аутор Драган Стојменовић (Завичајно одељење Народне библиотеке Бор) и рецензенти др Марија Брујић и др Драган Булатовић.
Као и у претходној публикацији О Фото-документацији Француског друштва Борских рудника, Драган Стојменовић се и у овој књизи, уз мноштво илустрација из фондова Завичајног одељења, бави разноврсном визуелном грађом насталом у Бору и околини, као и ширим културноисторијским, медијским и друштвено-економским контекстима њеног настајања, тумачења и актуелизовања током протеклих стотинак година. У фокусу су индустријски пејзажи као просторне целине и као визуелне (фотографске, сликарске, филмске и друге) представе индустријски измењених предела, истовремено.
Др Марија Брујић је ванредна професорка на Одељењу за етнологију и антропологију Филозофског факултета у Београду и виша научна сарадница Института за етнологију и антропологију.
Др Драган Булатовић је историчар уметности и професор музеологије и херитологије у пензији. Радио је на Филозофском факултету у Београду, где је руководио и Центром за музеологију и херитологију.
С обзиром на теме и приступе заступљене у Индустријским пејзажима Бора, представљање књиге биће повод и за разговор о појмовима и праксама наслеђ(ивањ)а, препознавања и(ли) конструисања (не)материјалних наслеђа у различитим периодима, памћења на различитим нивоима, документ(овањ)а и очувања колективних искустава.
Добро дошли!
Код Куће с Јеленом Ђорђевић
Нове књиге Бранислава Димитријевића
Петак 8. 12. 2023, 18 сати
Представљање збирке песама Разгледница Бора и збирке прича Ако мислиш да је ово уопште љубав Бранислава Банета Димитријевића.
О књигама ће говорити аутор и Весна Тешовић, директорка библиотеке а учествују и сликарка Весна Котоленко Гоч, чија ће дела, објављена и у Разгледницама Бора, бити изложена у сали библиотеке, песник Иван Илић и чланови драмско-рецитаторске секције Економско-трговинске школе у Бору, који ће говорити стихове из збирке Борска разгледница.
Књига РАЗГЛЕДНИЦА БОРА: ЧУВАРИ ВАТРЕ представља својеврсни омаж који су песник Бане Димитријевић и сликарка Весна Котоленко Гоч приредили своме граду кроз 120 песама и 42 пастела и акварела Бора. Књигу је уз подршку Града Бора објавио Графомед Бор. АКО МИСЛИШ ДА ЈЕ ОВО УОПШТЕ ЉУБАВ (13 љубавних прича и једна срећна, у издању Пресинга у Младеновцу) представља збирку прича у којима аутор Бане Димитријевић приказује и сагледава различите аспекте љубавних веза, мушко-женских односа од првих заљубљивања па до смрти.
Добро дошли!
Код куће
Четвртак 7. 12. 2023, 19 сати
Представљамо стрип-стваралаштво Јелене Ђорђевић
Јелена Ђорђевић (1975), наша дугогодишња суграђанка, данас је позната стрип-ауторка. Поред ауторског серијала Proactive insurance: The Pros, урадила је серију табли за наше издање Уликс Reload (аутор текста проф. др Зоран Пауновић), стрип Прича о Новаку (сценарио Драган Стојменовић) за зборник Уцртавање историје, стрип Сан (сценарио Анђелија Благојевић) за зборник Буђење, а заступљена је и у Антологији кратког стрипа Код куће, која је на последњем Сајму књига добила Награду „Богдан Кршић“ за најлепшу књигу.
Добро дошли!
Чеслав Милош: ПЕСМА О КРАЈУ СВЕТА
На дан краја света,
Пчела кружи око цвета драгољуба,
Рибар блиставу мрежу поправља,
У мору скачу весели делфини,
Врапци чаврљају у детелини
И змија има златну кожу, као што ваља.
На дан краја света
Пољем иду жене са сунцобранима,
На рубу травњака пијанац спава,
На улици виче продавац варива
И чамац са жутим једром острву се приближава
У ваздуху трају звуци виолине
И ноћ се звездана отвара.
А они што чекали су муње и громове
Разочарани су.
А они што чекали су арханђелске трубе и хорове
Не верују да то већ почиње.
Док сунце и месец на небу стоје.
Док бумбари посећују руже своје,
Док се рађају румена деца,
Нико не зна да то већ почиње.
Само седи старац што био би пророк,
Али није пророк јер брижљиво мора радити,
Парадајз привезујући говори:
Другог краја света неће бити,
Другог краја света неће бити.
Превео с пољског Петар Вујичић
(из књиге: Апокалипса: теорија, пракса и естетика пропасти света, приредио Горан Станковић, Службени гласник, Београд, 2013)
Вече сатире
Петак, 1. 12. 2023, 18 сати
Да вам вече посвећено књижевној сатири у њеним разним облицима остане у дугом сећању, побринуће се доајени српског афоризма и сатиричног израза уопште Витомир Теофиловић и Александар Чотрић и једнако признати и награђивани завичајни сатиричари Милен Миливојевић и Рајко Мицин (Радиша Драгићевић).
Витомир Теофиловић је, између осталог, аутор или приређивач десетина публикација које спадају у област хумора, сатире, пародије, чиме се бави и као стваралац, пре свега као афористичар, али и као теоретичар, есејиста и антологичар. Његови афоризми се преводе на више страних језика, а заступљени су и у бројним домаћим афористичким антологијама.
Сем што је политичар, или можда управо због тога, Александар Чотрић је и аутор више књига афоризама и хумористичких односно сатиричних прича. Добитник је свих домаћих награда у области хумора и сатире као и низа награда намењених ствараоцима за децу. И сам антологичар, приређивач неколико тематских антологија афоризма као и антологија афоризама других словенских народа, Чотрић је као аутор незаобилазно име у домаћим али и иностраним антологијама афоризама.
Милен Миливојевић је борски књижевник у чији опус спада и неколико књига афоризама као и збирка сатиричних „носталгичних“ прича. Добитник је бројних награда за хумор и сатиру и заступљен у већини домаћих антологија афоризама.
Књижевник и публициста Радиша Драгићевић сатирична дела објављује под псеудонимом Рајко Мицин. Његове сатиричне песме и афоризми такође су привукли значајну пажњу других сатиричара и љубитеља „оштре“ речи и понели су бројне релевантне награде.
.