Награђиване филмске ауторке Карен О’Конор и Мири Наваски, које већ више од 20 година заједно снимају веома узбудљиве и ефектне документарце, и овим филмом успевају да дочарају бурну егзистенцијалну драму и њену везу са ширим друштвеним и идеолошким превирањима и проблемима.
У Музеју филма у Амстердаму Фиона Тан је истраживала неми документарни материјал похрањен тамо пре више од једног века. Импресивни архивски материјали приказују свакодневни живот и напоран рад људи који су живели близу океана. Фиона, пореклом Индонежанка из Аустралије, у Амстердам је дошла на студије 1988. Током тог периода, од оца је добијала писма у којима је описивао живот код куће, свог унука, пса, светску политичку сцену и економску трку. Паралелно ишчитавање ових писама преко архивског материјала је нека врста аудиовизуелног тока свести појачана вештим звучним записом који сугестивно открива суптилну везу између слике и звука, некада и сада, Холандије и Индонезије, трговине и колонијализма, оца и кћерке.
Такуми са ћерком Ханом живи у селу Мизубики, близу Токија. Као и генерације пре њих, и они живе скромно, у складу са природом и циклусима у њој. Једног дана становници села сазнају за план да се изгради глемпинг близу Такумијеве куће, који би становницима града понудио удобан „бег“ у природу. Када двоје представника компаније из Токија стигну у село да би одржали састанак, постаје јасно да ће та изградња загадити локално извориште воде и то изазива немире међу локалним становништвом. Намере компаније угрожавају еколошки баланс места и начин живота сељана, и остављају дубоке последице на Такумијев живот.
Програм турнеје Слободне зоне у Бору (и околини) доступан је на: https://www.biblioteka-bor.org.rs/2024/03/18-turneja-slobodne-zone-u-narodnoj-biblioteci-bor/
Као и претходних година, реч је о избору најзанимљивијих филмова са фестивала Слободна зона. Сви филмови се тичу веома битних и актуелних друштвенополитичких, друштвенопсихолошких или егзистенцијалних тема: од екологије до Алцхајмерове болести, од борбе за животну средину до борбе за опстанак индивидуалних или колективних сећања. У фокусу је и личност Џоан Баез, музичарке и активисткиње.
Сви филмови су награђивани на светским фестивалима, а долазе нам из САД, Немачке, Холандије, Канаде, Јапана, Чилеа… Млађој публици (тинејџерима) посебно препоручујемо канадски играни филм Соколово језеро.
Распоред пројекција:
У Народној библиотеци Бор ће у уторак 26. марта 2024. године бити представљене две књиге ауторке Данијеле Добершек Мијалковић: роман „Заробљена прошлост“ (2023) и књига поезије „Сломљено срце“ (2024). Промоција почиње у 18 часова.
Ауторка је рођена у Бору 1972. године. Објавила је до сада књигу поезије „Додир неба“ (2021) и роман „Усамљени сањар“ (2022).
Заједничка особина књижевног ствaралаштва Данијеле Добершек Мијалковић, без обзира на то да ли је реч о поезији или прози, јесте тематизовање, контекстуализовање и рефлектирање феномена љубави унутар сложених, често променљивих и каткад противречних животних тачака. Тон ових лирских рефлексија у прози је меланхоличнији и наративно компактнији, вероватно захваљјући исповедно-самоиследној боји текста, а у поезији разноликији и са спектром од тешко ухватљивог смисла туге до ведрих раскоши спознаје и открића егзистенцијалног и емоционалног смисла. Неке од песама у збирци „Сломљено срце“ резултат су коауторског рада.
О књизи ће говорити професорка књижевности Весна Тешовић, а гости вечери су још Тамара Глишић и Тамара Нововић.
U svom trećem romanu Majić nam predstavlja „čudnog“ i melanholičnog advokata Bogdana, koji svoju priču, poslednje svoje vlasništvo, pripoveda iz tzv. duševne bolnice, u koji su ga, možda stvarni a možda i samo umišljeni, nezvanični događaji o kojima govori, nekoliko godina ranije i doveli. Provokativan kao i prethodni, i kao i prethodni uzbudljiv i angažovan istovremeno, ovaj roman ne samo što prikazuje rudnik i rudarenjе, doslovne i manje doslovne, već i sam predstavlja rudnik bitnih etičkih, političkih, antropoloških pitanja i opomena,
Часопис NATIONAL GEOGRAPHIC SRBIJA од јануара 2024. године неће излазити у Србији. Издавач часописа Wireless Meida Group обавестио је медије и читалачку јавност о престанку излажења, а као разлог је наведено то да је истекла издавачка лиценца. Пре Србије, лиценца је истекла и у Хрватској. Престанак изласка часописа таквог реномеа, толике историје, културне и цивилизацијске вредности још једна је у низу лоших вести у нашој култури.
