Tanja Petrović

Naučna savetnica na Institutu za studije kulture i sećanja ZRC SAZU u Ljubljani Tanja Petrović, filološkinja i antropološkinja, već dve decenije istražuje naknadni život SFRJ: razne upotrebe jugoslovenskih nasleđa u društvima nastalim nakon raspada zajedničke države, sećanja na svakodnevni život, rad i kulturu u bivšoj zemlji, popularnokulturne i muzejske narative koji ta sećanja prenose i oblikuju ili im se suprotstavljaju. Takođe, učestvuje u projektima čiji je cilj da se naučnim i/ili umetničkim putevima stigne do što bogatije, detaljnije, sveobuhvatnije predstave o određenim aspektima života, kulture, ideologije i politike u SFRJ i njihovim odjecima i preradama u savremenim postjugoslovenskim društvima i narativima. Tokom terenskih istraživanja i intervjua s informantima, osim dokumenata, fotografija i drugih artefakta, prikuplja, koristi i analizira i narativna svedočanstva (anegdote, crtice, ispovesti…) koje znalački prenosi kroz svoje naučne radove.

Nena poslednja knjiga Utopija uniforme, originalno objavljena na engleskom jeziku (Duke University Press, Durham, London, 2024), tematizuje živa i, razume se, čas saglasna, čas protivurečna sećanja na služenje vojnog roka u JNA, od početka sedamdesetih godina 20. veka do raspada države (i same JNA). U središtu njenih interesovanja jesu „forme kroz koje je Jugoslovenska narodna armija učestvovala u proizvodnji kolektivne utopije i postavljala njene afektivne temelje.“

Priče iz vojske, anegdote, šale i reference na vojni rok široko su prisutne u postjugoslovenskim društvenim, kulturnim i virtuelnim prostorima i predstavljaju važan oblik društvenog „lepka”, kako među ljudima koji se ne poznaju, tako i među prijateljima. Vojni rok u JNA i dalje je jedno od najprepoznatljivijih zajedničkih iskustava koje povezuje ljude u bivšoj Jugoslaviji uprkos etničkim podelama. Kada se dva muškarca iz različitih delova bivše Jugoslavije, rođena 1972. ili 1973. godine ili ranije, prvi put sretnu, vrlo je verovatno da će, u roku od nekoliko minuta, postaviti jedan drugom pitanje: „Gde si služio vojsku?” Muškarci koji se dobro poznaju često razmenjuju priče iz vojske i anegdote o ljudima i mestima širom bivše države. Reference na vojni rok i epizode iz vojničkog života često su sastavni deo neobaveznih muških razgovora. Može ih pokrenuti mnoštvo geografskih i ličnih imena, predmeta, mirisa ili ukusa.