Народна библиотека Бор
Уторак 19. септембар у 19 сати
представљање књиге
ДЕДА ПЕРА
о књизи говоре аутор Урош Б. Алексић,
проф. Татјана Илић
и Драгослав Манић Форски
Књига је посвећена проф. Петру Алексићу, дугогодишњем лектору Колектива

Народна библиотека Бор
Уторак 19. септембар у 19 сати
представљање књиге
ДЕДА ПЕРА
о књизи говоре аутор Урош Б. Алексић,
проф. Татјана Илић
и Драгослав Манић Форски
Књига је посвећена проф. Петру Алексићу, дугогодишњем лектору Колектива

ДЕБАТА
„Место телевизије у савременом медијском систему“
у организацији ИП Clio и Покрета „Нови оптимизам“
поводом двадесетогодишњице Клиове едиције „Мултимедија“
ГОСТИ:
САГОВОРНИЦЕ ИЗ БОРА:
УВОДНИЧАР: СТАНКО ЦРНОБРЊА – редитељ, продуцент, сценариста, проф. на Факултету за медије и комуникације.
МОДЕРАТОР: Виолета Стојменовић (НБ Бор).
ТЕМЕ:
ДОБРО ДОШЛИ!
Синолог из Бора Александар Богдановић, који је прошле године одржао врло посећено предавање о историји и култури Кине, а затим и још интересантнију петодневну радионицу за децу, поклонивши библиотеци и један калиграфисан свитак, овог лета ће нам Кину и свој доживљај Кине и далеког истока представити кроз изложбу фотографија и предавање о зену, у које сте позвани да се укључите питањима, коментарима итд. (6-7. јул, од 19 сати).

Представљање нове књиге Мирослава Јовановића, која у себи садржи два наслова: сатирични Речник примитивног капитализма, са једне и збирку (песме, записи, кратке приче) Борски блуз, са друге стране.
Музичка пратња: Никола Јовановић.
Добро дошли!
У оквиру програма сталног стручног усавршавања у библиотечко-информационој делатности за 2017. годину, борска библиотека је 5. јуна 2017. организовала семинар за библиотекаре из школских библиотека са подручја матичности.

Аутори програма су др Весна Црногорац (Факултет уметности у Нишу) и др Жељко Вучковић (Педагошки факултет у Сомбору).

Програм семинара је посвећен различитим функцијама школских библиотека: образовној, васпитној, културној и информационој. Темом су обухваћена основна знања о читању у времену интернета и нових медија, о информационом читању, о социопсихолошким аспектима читања у савременом свету и о креативном читању.
Међу полазницима семинара су, осим школских библиотекара, били педагози и наставници из школа у Бору, Неготину, Кладову и Мајданпеку.

Семинар „Функције школских библиотека у развоју креативног читања и разумевања“ акредитовао је Завод за унапређење образовања и васпитања. Министарство културе РС је у оквиру финансирања матичних фунција јавних библиотека подржало реализацију семинара.
П РО Г Р А М

УТОРАК, 30. мај у 18 сати
ПРОГРАМ ЗА МЛАДЕ: Славка Петковић Грујичић представља књиге „Волим да ме воле“ (Bookland, 2015) и „Љубавне релације Фејсбук генерације“ (Bookland, 2014)
Модератор: Весна Јовановић (НББ)
СРЕДА, 31. мај у 19 сати
НИНОВА НАГРАДА: Ивана Димић представља роман
„Арзамас“ (Лагуна, 2016)
Модератор: Ана Јанковић (НББ)
ЧЕТВРТАК, 1. јун у 19 сати
Горан Миленковић (НББ) представља књигу
„О чему говорим кад говорим о трчању“ Харукија Муракамија (Геопоетика, 2017)
ПОНЕДЕЉАК, 5. јун у 19 сати
СТРИП У БИБЛИОТЕЦИ: Саша Ракезић отвара изложбу стрип-табли Александра Зографа и представља стрип „Мала открића“ (Удружење за промоцију стрипа и алтернативне културе Гррр!, 2016)
Модератор: Драган Стојменовић (НББ)
УТОРАК, 6. јун у 19 сати
Проф. др Жарко Требјешанин представља књигу „Невербална комуникација: антрополошко-психолошки приступ“(Завод за уџбенике, 2015)
Модератор: Весна Тешовић (НББ)
У току Дана књиге биће изложене стрип-табле Александра Зографа.
Сви програми су у сали Народне библиотеке Бор.
Улаз слободан.

Проф. др Миодраг Сибиновић (Зајечар, 1937) – добитник награда за животно дело Удружења књижевних преводилаца Србије (2004), Удружења књижевника Србије (2012) и Славистичког друштва Србије (2017); преводилац Пушкина, Блока, Јесењина, Ахматове и многих других руских, белоруских, украјинских песника на српски језик, историчар руске и других словенских књижевности, слависта, компаратиста, теоретичар превођења…, приређивач Антологија руске лирике : X-XXI век.
ВИЗУЕЛНА ТУМАЧЕЊА СЛОВЕНСКОГ ПАНТЕОНА
Колективно сећање у Срба на некада редовно приповедане легенде и веровања, али и обичаје старих Словена, све више бледи, док ликовима тих веровања прети опасност од заборава.
Након прочитане књиге Словенска митологија Ненада Гајића, засноване на чињеницама и мноштву података, представљене разумљивим језиком, богато илустроване, дала сам себи слободу да систематизујем сазнања овог аутора и позабавим се њима са визуелног аспекта, како бих на свој начин протумачила и од заборава сачувала оно што представља основну митолошку структуру словенских народа а то је словенски пантеон богова.
У шта смо веровали пре хришћанства, коме смо се молили и зашто, питања су која млађе генерације ретко кад постављају. Многи од нас нису ни ч
ули за мистична створења из наше митологије а сигурна сам да носе трагове древних страхова и веровања.Да би се растумачили ти
трагови које су за собом
оставили обичаји и веровања старих Словена, треба поћи путем омеђеним чињеницама и маштом, истим оним где о
битавају словенска душа, историја и
митологија.Графички дизајнер Анита Милић