Изложба фотографија, новинских чланака и других докумената и јавно вођење кроз изложбу која сведочи о епидемији тифуса у Србији током Првог светског рата, 1915. и доприносу страних, нарочито америчких здравствених мисија да се она сузбије.
На отварању ће говорити историчар Милован Писари, директор Центра за примењену историју и директор НБ Бор Весна Тешовић.
ВИДЉИВОСТ БИБЛИОТЕКА И БИБЛИОТЕКАРА У ЈАВНОСТИ:
ПИСМЕНОСТ, ПРОМОЦИЈА, ПОРТФОЛИО
У оквиру програма сталног стручног усавршавања у библиотечко-информационој делатности, 29 октобра 2018. у организацији Народне библиотеке Бор, реализован је акредитован семинар Библиотеке Плус.
Аутори програма су Гордана Љубановић (Народна библиотека Будва) и Слађана Галушка (библиотека ОШ "Свети Сава" Београд).
Оквирном темом "Видљивост библиотека и библиотекара у јавности: писменост,промоција, портфолио" обухваћене су следеће подтеме:
1. Библиотеке и библиотекари у дигитално доба
2. Пројекти информационе и медијске писмености као метод заступања и промоције библиотека
3. Видљивост у јавности: промоција рада библиотека и библиотекара
4. Пет корака у изради портфолија библиотекара
5. Вредновање активности и договор о даљојсарадњи
Семинару су присуствовли библиотекари из јавних библиотека из Бора, Неготина и Мајданпека (укупно 31 полазник).
Министарство културе РС је у оквиру финансирања матичних фунција јавних библиотека подржало реализацију семинара.
На иницијативу Асоцијације за развој општине Бор, а под покровитељством компаније Ракита, редакција средњошколског информативног портала ИнФорум се током јула месеца, у оквиру пројекта “Миленијалци пишу – улога младих у развоју рударства у Бору”, бавила истраживањима односа младих Борана према рударству некада и сада.
ЈАСМИНКА ПЕТРОВИЋ представља своју књигу Све је у реду, награђену на Београдском сајму књига 2017. и Наградом Политикиног забавника као најбоља књига за младе у 2017. години.
Књига Све је у реду, чији је издавач Кретивни центар, која кроз исповести, тј. писма средњошколаца говори о (не)решивим психолошким, егзистенцијалним и социјалним проблемима тинејџера изазива велико интересовање младих, али и педагога, психолога, наставника у средњим школама, па је већ и драматизована.
Представљање књиге (Ка)ко смо: студије културе памћења и политике идентитета у Србији Весне Ђукић (Институт за позориште, филм, радио и телевизију и Факултет драмских уметности, Београд, 2017)
О књизи, у којој су обједињење студије и анализе утицаја и ефеката одређених практичних јавних политика и институционализованих облика памћења на културу памћења и национални културни идентитет Срба у бившим Југославијама и садашњој Србији, говоре ауторка, проф. др Весна Ђукић (Факултет драмских уметности) и једна од рецензената, проф. др Дивна Вуксановић.
У фокусу истраживања ауторке је питање идентитета и како се он креира и рекреира с обзиром на памћење, при чему је у рукопису књиге памћење одређено не толико као историјски фактицитет, већ пре као културни феномен, а који се тиче одређене интерпретације, што је увек већ идеолошког карактера. (Дивна Вуксановић)
О књизи ће говорити аутор, историчар др Коста Николић (научни саветник, Институт за савремену историју) и Борисав Челиковић, историчар и уредник едиције „Велике рат“ Службеног гласика, у оквиру које је објављена ова монографија о утицају идеологија на српски национални идентитет од завршетка Првог светског рата до краја двадесетог века.
Од времена Јелене Вукановић, мађарске краљице, жене Беле Другог Слепог,па кроз доба Деспота Стефана Лазаревића и његових ратника, до бурног
седамнаестог и осамнаестог века – Срби су играли једну необичну ролу у такозваној Горњој земљи.
Тај израз користили су наши сународници из Срема, Баната и Бачке, да означе пределе које су њихови земљаци масовно насељавали, на крајњем северу. Беч, Коморан, Сентандреја, Темишвар и многи други градови, вароши и предели били су крајња дестинација бројних сеоба које су се одвијале
вековима. Српских сеоба.
Овај четрдесетоминутни филм показује богат српски културни легат који и данас постоји у Мађарској, упркос томе што у тој земљи данас живи свега
десет хиљада људи нашег порекла.
Аутори филма крећу се кроз живу српску
прошлост, приказујући наше задужбине, споменике, музеје и друге важне грађевине и историјске успомене које се налазе у Будимпешти, Сентандрејии другим српским насеобинама у том делу света.
Наратор је Бојан Жировић, а о људима, сеобама, споменицима и догађајима из овог сегмента историје говоре др Динко Давидов – Српска академија наука и уметности, др Мило Ломпар – Филолошки факултет у Београду, др Бојан Поповић – кустос Галерије фресака и Његова светост патријарх српски господин Иринеј.
Продуцент филма је Милан П. Кићевац, а редитељ Бошко Милосављевић.