Представљање поетског првенца наше суграђанке Жељке Здравковић КАТЕТА УСНЕ
О збирци песама говоре ауторка и Весна Тешовић, директорка Народне библиотеке Бор.
Објављивање књиге подржао је Град Бор на овогодишњем конкурсу за финансирање или суфинансирање пројеката у култури.
Радионицу је водио примењени уметник и аутор награђиваних анимација Михајло Драгаш, а полазници и полазнице били су ученици и ученице борских основних и средњих школа. Како су технике и карактеристике манги применили на кратке приче савремених српских писаца или на јуначке народне песме, моћи ћете да погледате/прочитате на изложби у сали Народне библиотеке Бор.
У оквиру овог циклуса програма – „Манге на српском“, полазници радионице и други заинтересовани имали су прилике да испрате и предавање о историји и карактеристикама приказивања тела у јапанским мангама, које је одржала проф. др Ана Дошен.
Поштовани посетиоци, пратите уживо програме у оквиру радионице „Ширење знања, вештина и искустава у очувању нематеријалног културног наслеђа Србије ка институцијама и заједницама ради примене Унескове Конвенције о очувању нематеријалног културног наслеђа“, која се одвија у Народној библиотеци Бор, у организацији Етнолошко-антрополошког друштва Србије, Центра за нематеријално културно наслеђе Србије при Етнографском музеју у Београду и библиотеке.
Придружите нам се на радионици о вештинама, знањима и искуствима потребним за очување нематеријалног наслеђа. Радионица треба да омогући да се на адекватан начин, у складу са међународним конвенцијама и стандардима, чувају и даље промовишу готово заборављена знања и вештине. Циљеви програма су неформална едукација становништва, као и радника у баштинским установама и подизање опште свести о значају очувања нематеријалног наслеђа и локалних културних идентитета.
Уколико сте нестрпљиви да сазнате о чему је реч у новој, двотомној студији и антологији фолклорне грађе везане за култ мртвих у источној Србији, прочитајте предговор др Славољуба Гацовића.
У оквиру програма сталног стручног усавршавања у библиотечко-информационој делатности, 2. новембра 2023. године, у организацији Народне библиотеке Бор реализован је
акредитован семинар Грађанска наука: библиотекари као спона између науке и грађана.
Ауторке програма су др Александра Тртовац и др Наташа Дакић (Универзитетска библиотека «Светозар Марковић» Београд).
Семинар је намењен библиотекарима јавних библиотека са циљем да се детаљније упознају са улогом и значајем отворене науке и грађанске науке у оквиру законске регулативе у Србији и да се представе могуће активности јавних библиотека у домену грађанске науке. Да би се што илустративније презентовало ангажовање грађана у научним истраживањима наведени су примери пројеката грађанске науке код нас и у европским земљама.
Циљ семинара је да библиотекари из јавних библиотека као посредници између научних установа и грађана (корисника библиотеке) подстакну и подрже расположиво знање, оргиналне идеје и корисне активности грађана у интересу науке.
Семинару су присуствовали библиотекари Народне библиотеке Бор, Матичне библиотеке «Светозар Милетић» Зајечар и Народне библиотеке „Доситеј Новаковић“ Неготин. Укупан број учесника био је 21.
Министарство културе РС је у оквиру финансирања матичних фунција јавних библиотека подржало реализацију овог семинара.
Ана Дошен је јапанолошкиња и ванредна професорка Факултета за медије и комуникацију Универзитета Сингидунум у Београду, где, између осталог, предаје о јапанској визуелној култури, укључујући филм, анимацију (аниме), стрип. Бави се теоријом уметности и медија, јапанском књижевношћу и културом.
У међувремену, прочитајте и њен рад „Субверзивне одлике манга културе…“
Предавање је део програма Манге на српском, у оквиру којег је одржана и радионица цртања манги, односно адаптација српских народних и ауторских песама и прича у стилу манги.
Добро дошли!
На основу свог тридесетогодишњег искуства глумице у савременом театру, Маја Митић у форми представе-предавања (едукативне и ангажоване, експерименталне монодраме) разматра везу са женама из прошлости и карактерима женских ликова које је тумачила на сцени или их и данас игра, трагајући за коренима свог „дрвета“ – за заборављеним женама које су допринеле женској солидарности, еманципацији и женским правима. Реч је, пре свега, о уметницама и педагошкињама као што је и она сама, од Јелене Анжујске и Јефимије, преко Драге Дејановић, Катарине Миловук и Јелене Димитријевић до Маге Магазиновић.
