У петак, 13. јуна, од 18 сати представља се монографија Бјесови, чији је аутор, уједно и гост библиотеке, фронтмен те групе, мултимедијални уметник Зоран Маринковић. С аутором разговара фотограф из Зајечара Микица Андрејић, један од тринаесторо фотографа из региона чије концертне, рок фотографије чине изложбу Bor(n) to be wilde, која се у Народној библиотеци Бор отвара у 19 сати.
12. јун, 19 часова: Процес 2 – сопство пред судом савести – други програм у серији разговора о Кафкином Процесу из перспективе различитих хуманистичких дисциплина и њихових могућих виђења и тумачења овог романа у савременом контексту. Наша саговорница биће проф. др Тамара Џамоња Игњатовић.
Са Тамаром ћемо Кафкин роман и причу о Јозефу К. читати као причу о егзистенцијалној и психолошкој кризи која води ка психози, о унутрашњим судијама, законима и „Уставу“ савести, о осећајима и стањима као што су кривица, прогоњеност, отуђеност од света и других људи, немоћ и стид.
Тамара Џамоња Игњатовић је редовна професорка на Одељењу за психологију Филозофског факултета Универзитета у Београду, где предаје курсеве из области клиничке психологије и менталног здравља. Поред доктората из клиничке психологије на Филозофском факултету у Београду, завршила је и специјализацију из медицинске психологије на Медицинском факултету у Београду. Уредница је психолошке едиције Имаго ИК Клио. Добитница је Награде „Живорад Жижа Васић“ 2019. године за популаризацију психологије и – два пута – Награде „Љубомир Љуба Стојић“ за допринос раду и развоју струковног удружења психолога, које додељује Друштво психолога Србије, чија је председница од 2021. Феминистички културни центар БеФем доделио јој је признање За феминистичку етику бриге 2024.
Добро дошли!
Саша Илић је аутор неколико веома запажених прозних књига, као што су романи Пад Колумбије, Берлинско окно, Пас и контрабас, или збирке прича Душановац. Пошта и Лов на јежеве. За роман Пас и контрабас (2019) добио је НИН-ову награду. За роман Берлинско окно (2005) – Стипендију „Борислав Пекић“. Са редакцијом књижевног подлистка Бетон у Данасу (2006–2013) добитник је Награде „Душан Богавац“ за новинарску етику и храброст (НУНС, 2007). Са Јетоном Незирајем, покренуо је и уређивао књижевни фестивал Полип у Приштини 2010–2023. Пише колумне за Пешчаник и Радар.
Речима аутора:
„Рт је роман о расцепу између природе и друштва, односно о борби једног дела друштва да се та изгубљена веза поново успостави. Да бих могао да опишем тај прилично драматичан феномен, морао сам да одустанем од линеарне приче и једног јунака, односно да напустим територију очекиваног и пробам да испричам причу о судбини једне планине, у овом случају Ртња, која се налази у средишту ове борбе. Зато сам искористио драмско јединство места које сажима три времена – три ратна лета 1942, 1992. и 2022. Тиме сам интензивирао драмски потенцијал радње која доноси причу о овој неравноправној борби у сваком од тих временских токова. Додатну динамику доноси и породица Буквић, чији чланови постају актери драме нашег времена, које је обележено походом корпоративних компанија на критичне минералне сировине.“
Милан Урошевић је научни сарадник на Институту за филозофију и друштвену теорију Универзитета у Београду, координатор Лабораторије за друштвену критику и професор Социологије културе на Факултету музичке уметности у Београду. Докторат из социологије стекао је на Филозофском факултету Универзитета у Београду.
У књизи о којој ћемо с Урошевићем разговарати, реч је о критичкој анализи популарних и свеприсутних приручника за самопомоћ, нарочито оних писаних у оквиру неолибералне парадигме (пре и након финансијске кризе 2008), односно начина на који се у таквим приручницима и помоћу њих, самом концепцијом самопомоћи и конкретним упутствима и саветима гради представа о појединачном сопству и чему таква представа у крајњој линији служи. Коме се или чему заправо потчињавамо уколико је прихватимо као истиниту и свесно или несвесно усвојимо у свом животу? У каквој су вези приручници за самопомоћ с облицима управљања друштвом на различитим плановима? Зашто нам је у 21. веку постало толико важно да будемо флексибилни, отворени за промене, жедни промена, да стално „растемо“ и с презиром гледамо на неупитне навике и извесне рутине свакодневног живота, за којима ипак помало и чезнемо? И да ли чезнемо довољно да опет пригрлимо неку верзију „реда, рада и дисциплине“?
Добро дошли!
Одломак из Заплета
Немања Николић је визуелни уметник и доцент на Факултету ликовних уметности у Београду, али и оснивач уметничког простора U10, у којем се одржавају изложбе и други видови представљања стваралаштва младих уметника.
Поред тога што је добитник неколико престижних награда за цртеж, креативност и слично, својим радовима заступљен је и у бројним домаћим и иностраним приватним и институционалним колекцијама. Објавио је Нацрт за један избрисиви заплет – докторско-уметнички пројекат.
У неколико својих радова и уметничких пројеката, као што је, на пример, Панична књига (Panic Book), у свом разноврсном, вишемедијском стваралаштву, између осталог, користи и књигу, односно конкретне штампане публикације (међу којима је и наш најпознатији дневни лист Политика – за Психополитику) и то на веома различите начине – као инспирацију (макар и само у наслову – Узорци течне књиге), материјал или подлогу за цртеж, нарочито за црно-беле цртеже ликова/глумца и напетих кадрова из познатих, рецимо Хичкокових филмова, а онда и за анимацију и/или видео-инсталацију.
Заплет је рад настао 2017–2021. Састоји се из велике серије црно-белих цртежа и вишеслојних слика различитог формата на различитим подлогама – странице књиге/енциклопедије, мапе, папир, дрво, платно – и кратког играног филма који представља видео-анимацију тих „присвојених“ фрагмената, визуелних цитата из англо-америчких трилера из периода Хладног рата, тушем „утканих“ у фрагменте социјалистичких текстуалних и графичких мапа света.
Поглед на изложбу Будућност из почетка, у оквиру које је приказан и Заплет (Културни центар Београда, 2023, фото: Марија Јанковић)
Један од глобално најчитанијих епско-фантастичних серијала, из којег је проистекло и мноштво других садржаја у другим медијима и форматима, читаоце широм света фасцинира својом динамиком, наративним и дескриптивним умећем аутора, мноштвом „живих“ ликова и фокализатора али, можда и пре свега, борбом за моћ која се у Мартиновом имагинарном свету непрестано одвија, мењајући не само судбине ликова него и њихове карактере. На чему се заправо та фасцинација заснива и какви су јој могући културни и/или психолошки ефекти?
Милан Дамјанац је дипл. филозоф, социјални радник, сертификовани психотерапеут у области конструктивистичке психотерапије и психотерапијски едукатор. Води Центар за конструктивистичку психотерапију и саветовање. Интересују га и у раду практикује психологију личних конструкта, егзистенцијализам, логотерапију, наративну терапију. У оквиру Српског филозофског друштва, активан је у секцији за филозофску психоанализу и терапеутику. Члан је Савеза друштава психотерапеута Србије, Удружења конструктивиста Србије и других националних и међународних удружења. Колумниста је регионалног магазина Велике приче.
21. мај, 19 часова: отварање изложбе мозаика и колажа Mosaic Image – лични универзум Иванa Павићa и Оливерe Гаврић Павић
Оливера и Иван Павић су академски сликари, магистри сликарства. Оливера је, поред тога, и дипл. новинарка која се бави ликовном критиком и историјом мозаичке уметности, док је Иван и песник и конзерватор, запослен у Народном музеју Србије. На изложби се могу видети њихова самостална и заједничка дела: колажи, мозаичке слике, скулптуре и асамблажи.
23. мај, 19 часова: представљање е-књиге Савремени мозаик у Србији Оливере Гаврић Павић
Савремени мозаик у Србији представља допуњену верзију књиге Мозаик у Србији: 1950–2015, коју је УЛПУДУС објавио 2015. Представљање књиге укључује богато илустровано предавање о мозаицима у СФРЈ, с нагласком на мозаичко стваралаштво Маринка Бензона (аутора мозаика „Борска запажања“, Бор, 1960) и Милоша Гвозденовића Гвоздена (аутора мозаика за Дом синдиката у Бору, 1959).
Од 21. маја до 13. јуна 2025.
Манифестација обухвата разговоре с изабраним ауторима чија ћемо дела из различитих области, од књижевности до историје уметности, заједно са њима представити, али и програме током којих ће се о књизи – као предмету и медију – проговорити из перспективе визуелних уметности, и оне током којих ћемо разговарати о могућим читањима старих и нових класика – данас и овде. Манифестацију уоквирују две веома различите, али једнако занимљиве изложбе, од којих је једна уметничка, а друга документарна, једна уроњена у свет изабраних техника ликовног изражавања, а друга у свет рок музике, с којом ћемо манифестацију и затворити.
Позивамо вас да нам се придружите на састанку који се реализује у оквиру уметничког истраживања уметнице Ане Адамовић, током којег ћемо заједно погледати кратки филм настао након претходних сусрета и заједничких читања заборављене опере Ива Тијардовића, организованих у октобру 2024. године са становницима Бора и Кривеља. Након пројекције, заједно ћемо наставити разговор започет пре неколико месеци, а који се данас чини можда још актуелнијим.
Како бисте желели да данас и овде изгледа уметност која говори у ваше име? Шта желите да се чује? Шта ви желите да чујете? Чему могу служити уметност и култура у граду какав је данас Бор? Може ли уметност поново постати средство у борби за достојанствен и праведан живот?
Године 1949. композитор Иво Тијардовић написао је једину оперу која се на овим просторима бавила борбом радника за слободу, права и достојанствен живот. Иако написана пре више од седамдесет година, актуелна је и данас. У њој моћни власници велике фабрике по околним селима откупљују земљу за ситне паре – као и данас. У њој радници тешко задовољавају своја основна права – као и данас. У њој се богати све више богате док и не примећују муке обичних људи – као и данас. Заправо, она звучи као да је Тијардовић још тада знао шта ће се данас дешавати у Кривељу, Бору, широм Србије, и та догађања описао у својој опери.
Добро дошли!
Добро дошли!
