Сви чланци од Виолета Стојменовић

Новогодишња одлука

4. јануар 2017. Виолета Стојменовић

Нови ценовник услуга Народне библиотеке Бор

Како би наши ресурси и услуге били доступнији што већем броју суграђана, одлучили смо да у 2017. снизимо цене чланарина.

За одрасле: појединачна годишња чланарина 400 дин.

За децу: појединачна годишња чланарина 300 дин.

За све узрасте: полугодишња чланарина 200 дин.

За све узрасте: дневна чланарина 100 дин.

Двојна чланарина (коришћење фондова и у сеоском огранку и у граду) и за одрасле и за децу 300 дин.

Породична чланарина (сви чланови једне уже породице ): 600 дин.

За студенте годишња чланарина износи 300 дин.

За ову врсту чланарине неопходно је донети фотокопију важећег индекса.

Колективно годишње учлањење: група од најмање 10 особа може се учланити по појединачној цени од 250 дин.(односи се и на одрасле и на децу).

Представник групе треба да достави одговарајуће податке (име, презиме и име једног родитеља; бр. личне карте (сопствене или једног од родитеља), адреса и број телефона) за сваког члана.

kolektivno-uclanjenje-u-narodnu-biblioteku-bor

Бесплатне категорије корисника су:

сва деца до поласка у други разред основне школе;
незапослени са евиденције Националне службе за запошљавање;
добровољни даваоци крви (тј. они који су дали крв у текућој и претходној години);
донори органа;
труднице и породиље;
учесници манифестацује Златна свадба;
штићеници клуба „Мозаик“ и
сарадници НБ Бор.

Чланарина обухвата:

информације о фондовима Народне библиотеке Бор, литератури на одређену тему, појединачним насловима и сл;
позајмљивање књига (ван библиотеке);
резервацију књига и друге грађе, уколико је тренутно заузета;
коришћење новина, недељника, часописа, аудио-књига, дискова и друге грађе која се не издаје у читаоницама библиотеке;
коришћење рачунара (и интернета) на Информативном и Одељењу посебних фондова;
претраживање на захтев или помоћ у претраживању узајамног и/или локалног електронског каталога, као и других онлајн извора информација (EBSCOhost, SCIndeks, дигиталне библиотеке разних институција и организација итд.)
У цену чланарине нису укључени трошкови фотокопирања, штампања и скенирања грађе. Цена умножавања креће се од 10 до 20 дин. по страни.

Улаз на програме Народне библиотеке Бор (изложбе, предавања, књижевне вечери, трибине, радионице и сл.) бесплатан је за све, без обзира на то да ли су чланови библиотеке.

Народне библиотека Бор својим члановима не наплаћује међубиблиотечку позајмицу (позајмицу публикација, фотокопија или скенова грађе из других српских библиотека). Корисници плаћају поштанске трошкове и, евентуално, услуге библиотеке од које се грађа позајмљује, уколико је ценовником те библиотека плаћање предвиђено.

ПРОГРАМИ

Деиндустријализација Бора?

15. новембар 2016. Виолета Стојменовић 1 коментар

У петак 18. новембра 2016. године гост Народне библиотеке Бор биће Група за студије ангажованости Института за филозофију и друштвену теорију Универзитета у Београду, која ће у оквиру свог програма „Отворени разговори Србија“ организовати трибину „Деиндустријализација вашег града: анализа искуства и потенцијалних алтернатива“.

Модератор трибине биће социолог Срђан Продановић.

Трибина почиње у 18 сати.

Током дискусије биће речи и о теоријским (филозофским, социолошким итд.) оквирима промишљања деиндустријализације код нас и иначе, а може бити речи и о процесима и (не)успесима (де)индустријализације Бора, тј. у Бору; судбини радника и радништва, али и појединих индустријских објеката током ових процеса; о њиховим ефектима на свакодневни живот, локалну привреду и економију, али и културу и културне делатности; о еколошким и урбанистичким последицама (де)индустријализације; о улози коју у овим процесима, реструктурирањима, реформатирањима… локалне индустрије имају, или би могли да имају, или је требало да имају а нису различити друштвени и политички актери; о томе да ли је Бор и даље и да ли треба да остане доминантно индустријски град, без алтернативе.

Отворени разговори Србија представљају неформални форум где би се критички расправљало о регионалним и локалним специфичностима проблема кроз које као друштво пролазимо. Желимо да отворимо простор где би се сусрели активисти/киње, интелектуалци/ке и сви остали појединци који, упркос околностима, препознају значај друштвеног ангажмана. Основна идеја је дакле размена и поређење различитих практичних искустава и теоријских увида како бисмо на конкретним примерима кроз критичку расправу – која не би била унапред идеолошки ушанчена – остварили дубљи увид у друштвену стварност Србије.

ПРОГРАМИ

Представљање „Смрти на Косову пољу“ Ивана Чоловића

8. новембар 2016. Виолета Стојменовић

14. новембар 2016, 18 сати

Политички антрополог, оснивач и уредник изузетно значајне „Библиотеке XX век“, др Иван Чоловић представиће своју нову књигу Смрт на Косову пољу: историја косовског мита, у којој прати и анализира историју писања и употребе различитих наратива – у облику сведочанстава, писама, извештаја, летописа, родослова, историјских, књижевноуметничких и других текстова – који обликују и нуде, или намећу, своје, током историје све бројније верзије битке на Косову 1389, услова под којима се одиграла, непосредних повода, кључних актера и њихових мотива, односно карактера итд. Анализирајући богат корпус текстова у којима се сећање на ову битку оживљава или промовише, Чоловић посебно анализира мотиве и циљеве аутора ових верзија, појединаца и/или колектива, историјске околности које прате њихове евокације, њихову потребу да своју верзију боја на Косову пољу и њој приписане по(р)уке обзнане и њихову употребу овог историјског догађаја у сопственој савремености. Притом, Чоловић не узима у обзир само улоге које је (под)сећање на Косовски бој играло или и даље игра у политичком и/или верском животу Срба, већ се бави и (ре)визијама битке на Косову код других, пре свега балканских народа. Чоловићева педантна, темељна, али и врло занимљива студија, надовезујући се на истраживања бројних домаћих и страних историчара, фолклориста, историчара књижевности и уметности, антрополога и других стручњака, разоткрива многобројна значења, често и несагласна или противуречна, и бројне дивергентне идеолошке функције и политичке поруке које су се, током више од шест векова препричавања, преиспитивања и преисписивања, тумачења, (зло)употребе…, везале за тзв. косовски бој и представе о њему.

ПРОГРАМИ

Представљање часописа Буктиња

27. септембар 2016. Виолета Стојменовић

У петак 7. октобра 2016, од 18 сати, гости Народне библиотеке Бор биће чланови редакције неготинске Буктиње: часописа за књижевност, уметност и културу, који издаје Крајински књижевни клуб.

Миљан Ристић (главни уредник), Радојка Плавшић Ранковић и Саша Скалушевић представиће 47. и 48. број овог часописа, заједно са ауторима Буктиње из Бора заступљеним у последња два броја Иваном Вучковићем, проф. филозофије и Маријом Вучковић, проф. српског језика и књижевности.

Часопис Буктиња покренут је 1954. године као лист средњошколских литерарних дружина. Године 1955. постаје часопис за уметност и културу, и излази до 1956.
Буктиња је обновљена 1985. године као часопис за књижевност, уметност и културу и објављивана је у издању Књижевне омладине општине Неготин (КООН).

https://krajinskiknjizevniklub.wordpress.com/o-buktinji/

Од 2008. године Буктиња излази у издању Крајинског књижевног клуба из Неготина као часопис за књижевност, уметност и културу.

ПРОГРАМИ

Зајечарска рапсодија у Бору

27. септембар 2016. Виолета Стојменовић

Уторак 4. октобар 2016, 19 сати: представљање монографије Зајечарска рапсодија: историја Зајечара кроз урбану музику: 1940-2010. Зорана Алексића Алексе.

У овој исцрпној, богато илустрованој и луксузно опремљеној књизи представљени су сви зајечарски музичари, оркестри и бендови из наведеног периода, али и клубови, локалне радио-емисије посвећене музици и сл. у контексту општег друштвеног и културног живота града. Стога ће и током промоције бити речи не само о самим музичарима, већ и о утицајима разних музичких форми и жанрова на живот и опредељења младих, о односу разних друштвених институција према музици и локалним музичарима.

ИНФОРМАЦИЈЕ

Семинар о ауторском праву

6. септембар 2016. Виолета Стојменовић

У оквиру семинара „Ауторско право у библиотечко-информационој делатности“, који је акредитовала Народна библиотека Србије, колегинице др Татјана Брзуловић Станисављевић и др Драгана Столић (Универзитетска библиотека «Светозар Марковић» Београд) одржале су низ предавања из области ауторског и сродних права. Полазници семинара, поред библиотекара запослених у Народној библиотеци Бор, били су и библиотекари из борских специјалних библиотека (факултетске и библиотеке Института), мајданпечке и неготинске јавне библиотеке и други.

Ауторке семинара су материју обрадиле темељно, исцрпно али и систематично, свеобухватно, те су, на тај начин, своје колеге успешно упутиле у све појмове, законске оквире и процедуре, међународне конвенције и праксе везане за ауторско право, посебно истичући новине и проблеме које је донео развој свеприсутног интернета, условивши и појаву нових облика како повреде тако и заштите ауторског права.

ИНФОРМАЦИЈЕ

(Не)писменост(и) данас

Слика 5. септембар 2016. Виолета Стојменовић

Догодило се...

Кинески језик и култура за децу

14. јул 2016. Виолета Стојменовић

У периоду од 4. до 8. јула корисници Дечјег одељења НБ Бор узраста од 8 до 11 година имали су прилику да похађају радионице кинеског језика и културе које је организовао Александар Богдановић, проф. кинеској језика. Током пет дана, деца су се упознала са основним карактеристикама кинеског језика и писма, испробала писање и калиграфско цртање неколико једноставнијих знакова, вежбала изговор кинеског језика, пробала кинески чај припремљен на традиционалан начин, научила правила кинеског шаха, сазнала многе интересантне детаље, обичаје и чињенице из историје Кине и савременог живота у Кини.