Отварање фото-изложбе Милутина Трујића Испод коже: Шарбановац-Бор
Рендгентски техничар и фото-аматер кога су радо позивали да фотографише свадбе и друге важне породичне догађаје, као и појединце, Милутин Трујић (1937-2006) за собом је оставио велики број негатива насталих крајем шездесетих и током седамдесетих година 20. века у Бору и околини, а које је прикупила његова унука, историчарка уметности Катарина Костандиновић. За ову изложбу, коју је у сарадњи с Катарином приредило Завичајно одељење НБ Бор, издвојени су негативи фотографија снимљених у селу Шарбановцу.
Отварање треће ревије словеначког филма у организацији словеначког културног друштва „Драго Чех“ у Бору
На програму су три кратка филма, снимљена 2024. године, приказивана на бројним фестивалима широм Европе: један документарни и два анимирана фима млађих словеначких уметница.
У тихој долини: кратки документарни филм режисера Владимира Шојата (20 минута), у којем ћете упознати Цвету, која је као беба возом донета из Словеније у Војводину у кориту за мешење хлеба;
Мачак пред вратима: кратки анимирани филм Ане Чигон (10 мин), у којем се међународни односи приказују на сатиричан начин, кроз причу о мачкама и њиховим територијама;
Три птичице: кратки анимирани филм Зарје Менарт (8 минута), у којем птице из наслова једну девојку воде у пределе њеног унутрашњег света.
Ревија филмова наставља се дугометражним играним и документарним филмовима сваког понедељка до краја октобра, а закључно са 10. 11. 2025.
Od 17. do 19. oktobra 2025. u Narodnoj biblioteci Bor odvija se drugo izdanje festivala OK/no. Gosti festivala biće: Selvedin Avdić (Zenica), Rumena Bužarovska (Skoplje), Radmila Petrović (Beograd), Mihaela Šumić (Banjaluka), Goran Vojnović (Ljubljana).
Selvedin Avdić je pisac i urednik portala Žurnal, za koji vodi i podkast Radićeva 2. Objavio je zbirku priča Podstanari i drugi fantomi, „intimnu monografiju“ o zeničkoj Željezari (i samoj Zenici) pod naslovom Moja fabrika, romane Sedam strahova i Kap veselje, prevedene na više evropskih jezika, dve knjige zapisa Autobusne bilješke i Mali smakovi. Među „fantomima“ na koje možete naići u njegovim knjigama, pored nekadašnjeg jugoslovnskog industrijskog i privrednog giganta u rudarskom gradu, jesu i rudarski duh perkman kao i hotel Metalurg. Adaptacijom njegovih knjiga Moja fabrika i Sedam strahova nastale su višestruko nagrađivane pozorišne predstave. U okviru festivala, imaćemo prilike da čujemo odlomke Moje fabrike, koja je u Srbiji gotovo nedostupna, kao i da s Avdićem porazgovaramo o njegovim zagonetnim, začudnim romanima i beleškama.
Rumena Bužarovska je profesorica američke književnosti na Filološkom fakultetu u Skoplju, prevoditeljka sa engleskog jezika, književnica, organizatorka ženskih pripovedačkih večeri pod nazivom PičPrič, jedna od voditeljki podkasta Radio Mileva i kolumnistkinja Velikih priča. Posle četiri zbirke priča, od kojih su tri prevedene na srpski (Osmica, Moj muž i Nikuda ne idem), koje su privukle veliku pažnju svojom odmerenom duhovitošću, efektnom konciznošću i životnim likovima, Bužarovska je objavila koautorski Dnevnik 2020., zbirku putopisnih eseja na engleskom jeziku, takođe prevedenu na srpski, pod naslovom Nakon Boga, Amerika i svoj prvi roman Toni, koji ćemo posebno predstaviti nakon neformalnog ćaskanja kluba čitateljki s autorkom, a koji je nedavno uvršten u regionalni književni izbor „Štefica Cvek“ Pobunjenih čitateljki.
Radmila Petrović je ekonomistkinja i pesnikinja koja odnedavno vodi svoju izdavačku kuću Šmeker-devojka, nazvanu po lirskom subjektu njene treće zbirke pesama Moja mama zna šta se dešava u gradovima, koja je privukla neuobičajenu (medijsku) pažnju i publiku svojim svežim, naizgled neposrednim i neretko oštrim i oporim jezikom, osobenom slikovitošću i novim načinom prikazivanja odnosa između ruralnog i urbanog, patrijahalnog i liberalnog, porodičnog i individualnog. Svoju pripovest o odrastanju, sazrevanju, suočavanju sa sobom i drugima u savremenom društvenom i radnom okruženju, o ljubavi i napuštanju, Radmila nastavlja u poemi Nisam znala šta nosim u sebi. U okviru festivala, Radmila će održati pesničku radionicu i sa nama razgovarati o svojoj poeziji.
Mihaela Šumić je prevoditeljka i književnica. Svaka njena knjiga formalno i žanrovski je drugačija od prethodne. Posle zbirke pesama Nekoliko sitnih uboda, inspirisane naslovom slike Fride Kalo i kontekstom njenog nastanka, Šumić je objavila zbirku priča Herbarijum svete smrti, u kojoj se pripoveda o usudu žena i devojaka u različitim kulturama i epohama, ali i o njihovom otporu ili njihovoj solidarnosti, pri čemu je i svaka priča drugačija po načinu pripovedanja i komponovanja. Za zbirku pesama u prozi Imenik Laure Karvalo, Šumić je izgradila uverljivi okvir: fikcionalnu profesoricu Lauru, autorku nekoliko knjiga, čiji je imenik dugo bio deo policijskog dosijea o njenom tajanstvenom nestanku. Jednako fikcionalno selo Selvanto, u fikcionalnoj državi nastaloj raspadom neke druge države, u romanu Čovjek vuk funkcioniše i kao alegorija balkanskih društava „prepoznatljivih“ po korupciji i zataškavanju zločina i odgovornosti moćnika. Nakon prevodilačke radionice, predstavljamo i roman Čovjek vuk, koji je bio u izboru za Evropsku nagradu za književnost.
Goran Vojnović je reditelj, scenarista, književnik i kolumnista. Scenario pretočen u omladinski roman Južnjaci, marš, koji je kasnije – ipak – ekranizovan, doneo mi je dve najznačajnije slovenačke nagrade – Prešernovu i nagradu Kresnik, kojom su potom nagrađena i njegova dva naredna romana Jugoslavija, moja dežela i Smokva. Iako pisani u potpuno različitim tonalitetima, „sočni“, provokativni, politički nekorektni Južnjaci, marš i nastavak Đorđić se vraća, kao i „teške“ porodične drame Jugoslavija, moja dežela i Smokva, kroz iskušenja, pogrešne odluke, osujećenja, gubitke i nedaće s kojima se suočavaju njihovi pripovedači i kroz njihove razgranate porodične priče, tematizuje identitetske i emotivne krize i lomove, izdaje ljubavi, poverenja, uverenja i samih sebe nastale tokom decenija sastavljanja i rastavljanja Jugoslavije i nakon njenog raspada. S Vojnovićem geldamo film Nekad su bili ljudi, čiji je on koscenarista i režiser, a koji se bavi sudbinama nekadašnjih i današnjih migranata i izbeglica, i razgovaramo o povratku Đorđića i temama kojima se u svojim delima iznova i sam vraća.
У оквиру другог издања фестивала OK/no (17–19. 10. 2025), гошће библиотеке биће и песникиња Радмила Петровић, македонска књижевница Румена Бужаровска и књижевница и преводитељка Михаела Шумић из Бањалуке, с којима ћемо у суботу и недељу реализовати пратеће фестивалске програме за које је број места ограничен. Можете се пријавити за један или више програма.
Predstavljanje zbirke fantastičnih i distopijskih kratkih priča Na bazenu Divne Vuksanović i razgovor s autorkom o književnosti i (drugim) medijima u kontekstu neslućene/preteće ekspanzije veštačke inteligencije.
Divna Vuksanović je diplomirala na Fakultetu dramskih umetnosti i na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Magistrirala je teatrologiju na FDU, a doktorirala na Filozofskom fakultetu. Bavi se kritičkom teorijom i filozofijom medija, estetikom, posebno estetikom medija. Objavila je trotomnu Filozofiju medija, Filozofiju zabave (u koautorstvu), na desetine naučnih i stručnih radova, ali petnaestak književnih dela: zbirki pesama, kratkih i mikro priča, knjiga poetske proze, jedan „romanoid“, kao i nekoliko knjiga za decu. Književna dela Divne Vuksanović prepoznatljiva su koliko po svojoj žanrovskoj neodređenosti, eksperimentalnim oblicima izražavanja i pripovedanja, jezgrovitosti, liričnosti, toliko i po svojoj filozofskoj orijentaciji, okrenutosti ka preispitivanju savremenih kulturnih, političkih i medijskih fenomena i njihovih efekata na život, svest, identitete… ljudi.
Kada su knjige nestale iz upotrebe, civilizacija je odahnula… Plivanje u mastilu predstavljalo je novu modu…
Dvadeset tri kratke priče vezane za neku vrstu bazena, u kojima se ili oko kojih odvijaju bizarni ili groteskni, na momente jezivi, zagonetni događaji, čine knjigu Na bazenu (KOV, 2024), za koju je autorka dobila Nagradu „Moma Dimić“ Biblioteke grada Beograda. Priče sadrže i koriste elemente fantastike i naučne fantastike, distopijskih situacija i preokreta, a zajednički grade uznemirujući sliku nadolazećeg vremena tehnokapitalističkog sveta.
Отварање изложбе дрвореза Тамо где теку бакар и злато Јована Петровића, инспирисана уметничким делом Ђ. А. Куна, односно његовом мапом графика Крваво злато(техника дрвореза), као и публицистиком Рајка Чукића, од којег је преузет наслов.
Јован Петровић рођен је у Бору, 2000. године, док је уметничке школе изучио у Нишу, а потом и на Академији уметности „Иља Рјепин“ у Санкт Петербургу. Ово му је четврта самостална изложба, а учествовао је и на више од 40 колективних изложби. Његова се дела већ могу наћи у неколико руских музеја.
Из штампе је недавно изашао нови број часописа Бележница, у којем можете читати о новопокренутом фестивалу ОК/но, чије друго издање Народна библиотека Бор припрема за октобар 2025, о индустријској баштини на тлу бивше Југославије, о романима Ерика Вијара, о збирци песама Страно тело завичајне песникиње Јелене Радовановић, која је управо добила Награду „Васко Попа“, као и o новим делима наших суграђана Ненада Митровића и Татјане Радуљцић Васиљевић. Стогодишњицу надреализма обележавамо и у овом броју, текстовима о утицају ратних искустава на надреалистичку перцепцију света и о изложби „Активитет: 100 година надреализма” у Музеју савремене уметности у Београду. Подсећамо на боравак значајног балнеолога и лекара др Драгутина Живадиновића, оца још чувенијег уметника Вана Бора, у Бору, као и на контроверзе око Борских рудника као радних логора у доба нацистичке окупације града и државе.
Аутори прилога су библиотекари и библиотекарке запослени у НБ Бор, као и драги сарадници: Јелена Радовановић, песникиња и преводитељка с немачког, Ђура Рех, суграђанин посвећен истраживању прошлости града и његових становника, Радиша Драгићевић, књижевник и публициста, Тања Петровић са Института за студије културе и сећања Научноистраживачког центра Словеначке академије наука и уметности и Александра Мирчић, историчарка уметности и библиотекарка Музеја савремене уметности у Београду.
На крају, у „Летопису“ сумирамо сва дешавања у библиотеци од почетка октобра 2024. до краја априла 2025.
Позивамо ауторе и ауторке који пишу о Бору и Бораниима, који истражују историјске и савремене прилике и неприлике Бора и околине, као и завичајне писце и списатељице да нам своје прилоге за наредни број Бележнице пошаљу до краја септембра 2025. године.
Последњи програм у оквиру овогодишњих Дана књиге у Народној библиотеци Бор посвећен је музици – сликом и речју.
У петак, 13. јуна, од 18 сати представља се монографија Бјесови, чији је аутор, уједно и гост библиотеке, фронтмен те групе, мултимедијални уметник Зоран Маринковић. С аутором разговара фотограф из Зајечара Микица Андрејић, један од тринаесторо фотографа из региона чије концертне, рок фотографије чине изложбу Bor(n) to be wilde, која се у Народној библиотеци Бор отвара у 19 сати.
12. јун, 19 часова: Процес 2 – сопство пред судом савести – други програм у серији разговора о Кафкином Процесу из перспективе различитих хуманистичких дисциплина и њихових могућих виђења и тумачења овог романа у савременом контексту. Наша саговорница биће проф. др Тамара Џамоња Игњатовић.
Са Тамаром ћемо Кафкин роман и причу о Јозефу К. читати као причу о егзистенцијалној и психолошкој кризи која води ка психози, о унутрашњим судијама, законима и „Уставу“ савести, о осећајима и стањима као што су кривица, прогоњеност, отуђеност од света и других људи, немоћ и стид.
Тамара Џамоња Игњатовић је редовна професорка на Одељењу за психологију Филозофског факултета Универзитета у Београду, где предаје курсеве из области клиничке психологије и менталног здравља. Поред доктората из клиничке психологије на Филозофском факултету у Београду, завршила је и специјализацију из медицинске психологије на Медицинском факултету у Београду. Уредница је психолошке едиције Имаго ИК Клио. Добитница је Награде „Живорад Жижа Васић“ 2019. године за популаризацију психологије и – два пута – Награде „Љубомир Љуба Стојић“ за допринос раду и развоју струковног удружења психолога, које додељује Друштво психолога Србије, чија је председница од 2021. Феминистички културни центар БеФем доделио јој је признање За феминистичку етику бриге 2024.
Петак, 6. јун, 19 часова: представљање романа Рт Саше Илића
Саша Илић је аутор неколико веома запажених прозних књига, као што су романи Пад Колумбије, Берлинско окно, Пас и контрабас, или збирке прича Душановац. Пошта и Лов на јежеве. За роман Пас и контрабас (2019) добио је НИН-ову награду. За роман Берлинско окно (2005) – Стипендију „Борислав Пекић“. Са редакцијом књижевног подлистка Бетон у Данасу (2006–2013) добитник је Награде „Душан Богавац“ за новинарску етику и храброст (НУНС, 2007). Са Јетоном Незирајем, покренуо је и уређивао књижевни фестивал Полип у Приштини 2010–2023. Пише колумне за Пешчаник и Радар.
Речима аутора:
„Рт је роман о расцепу између природе и друштва, односно о борби једног дела друштва да се та изгубљена веза поново успостави. Да бих могао да опишем тај прилично драматичан феномен, морао сам да одустанем од линеарне приче и једног јунака, односно да напустим територију очекиваног и пробам да испричам причу о судбини једне планине, у овом случају Ртња, која се налази у средишту ове борбе. Зато сам искористио драмско јединство места које сажима три времена – три ратна лета 1942, 1992. и 2022. Тиме сам интензивирао драмски потенцијал радње која доноси причу о овој неравноправној борби у сваком од тих временских токова. Додатну динамику доноси и породица Буквић, чији чланови постају актери драме нашег времена, које је обележено походом корпоративних компанија на критичне минералне сировине.“
