Од 1. септембра 2025. године, сви активни корисници Народне библиотеке Бор (чланови са важећим чланством) могу бесплатно да преслушају неколико десетина аудио-књига, међу којима су и дела класика (Орвел, Достојевски, Макијавели итд.), као и дела савремених аутора (Деца зла судије Мајића, на пример). Члановима су на располагању и домаћа и преведена књижевна дела различитих жанрова, али и публицистика, популарна наука или психологија, као и низ наслова за децу.
За преузимање аудио-књига, потребнио је да чланови библиотеке преузму апликацију Storia audio knjige и да се у њој пријаве преко свог чланског броја у Народној библиотеци Бор, коју ће наћи на списку библиотека у оквиру профила који су креирали приликом регистрације у самој апликацији. Чланови који желе да ову услугу искористе а немају профил у оквиру сервиса COBISS/mCOBISS, потребно је да у библиотеци затраже доделу шифре. Приликом пријаве, уносе се број чланске карте (0100015 или 0201523, нпр.) и шифра за профил у Кобису.
Из ове онлајн библиотеке, за чије делимично коришћење библиотека плаћа лиценцу, сваки члан може истовремено да позајми до пет наслова.
Отварање изложбе слика и цртежа (у пастелу и тушу) суграђанке Весне Котоленко Гоч, који су настали као илустрације за три књиге Бранислава Банета Димитријевића, чија ће најновија књига, збирка песама Познавање природе и душтва, бити представљена 22. јануара 2026, у 18 сати.
Otvaranje izložbe radova u okviru zadružne aukcije umetničkih dela, koju Zadruga vizuelnih umetnika organizuje u saradnji s Narodnom biliotekom Bor. Aukcija umetničkih radova funkcioniše po principu ponude i razmene.
Od 9. do 26. decembra u Narodnoj biblioteci Bor posetioci će moći da licitiraju za umetnička dela ne samo novcem, već i znanjem, veštinama, materijalima ili uslugama.
Pet časova auto-škole za serigrafiju A3 formata, dvanaest šišanja za skulpturu, manikir i popravljanje česme za komad umetničke keramike – samo su neki od primera kako zamišljamo ovu razmenu. Na svakom radu biće ostavljen prostor da posetioci upišu šta nude zauzvrat. Može se ostaviti i više predloga. Nakon zatvaranja aukcije, umetnici će razmotriti ponude i odabrati onu koja im najviše odgovara, a zatim kontaktirati ponuđače radi dogovora i razmene.
Na izložbi će biti ponuđeni radovi većeg broja umetnica i umetnika ne samo iz Bora već iz cele Srbije. Učestvuju: Dragiša Trujkić Paff, Dejan Vasilić, Filip Jovanović, Jovan Petrović, Nikola Pavlićević, Anastasija Simić, Elena Vasileva, Bojan Zavišin, Taisija Filatova, Marina Milev, Milan Stošić, Sara Savić, Lidija Kljakić, Boško Šabazović, Ada Vera Petković, Jelena Stević, Anastasija Maletaškić, Emilija Dojčinović, Natalija Jović, Gordana Radošević Cvetković, Jelena Bokić, Teodora Nešković, Ksenija Bogdanović, KP radionica & Natalia Byrdina, Dunja Branovački, Danijel Babić, Milica Komlenić Vukić, Dejan Kostandinović, Nebojša Milikić, Emilija Estrada Jović.
Zadruga vizuelnih umetnika sa sedištem u Srbiji deo je šire međunarodne inicijative Shared Visions, kao solidarno preduzeće u vlasništvu umetnika i kulturnih radnika. Umesto maksimiranja profita, sve što privređuje Zadruga će investirati u zajedničke potrebe zadrugara, poput ateljea, pravne podrške, penzionih fondova i drugih oblika uzajamne pomoći. Time se gradi infrastruktura koja umetnicima omogućava da rade i žive dostojanstveno, oslobođeni tržišnih i institucionalnih pritisaka, dok se istovremeno jačaju veze s lokalnim zajednicama oko njih.
Ova aukcija je pokušaj da umetnost bude dostupna, živa i uključena u društvene odnose razmene i solidarnosti. Pozivamo publiku iz Bora i okoline da se pridruže i učestvuju – da ponude, razmene i ponesu umetničko delo sa aukcije.
Narodna biblioteka Bor, petak, 5. decembar 2025, 18 sati
PER.ART – umetnički triptih
Per.Art je novosadska organizacija koja već dve decenije deluje u oblasti izvođačkih umetnostiiinkluzije u kulturi a okuplja umetnike i umetnice, uključujući i one sa intelektualnim invaliditetom, kao i profesionalne umetnike iz oblasti pozorišne, plesne i vizuelne umetnosti, druge stručnjake i volontere.
Borskoj publici Per.Art će prikazati tri rada iz svoje produkcije – triptih sačinjen od
izvedbenog predavanja Nešto veoma posebno Dalibora Šandora,
zvučne predstave Dis Giselle (inspirisane baletskom predstavom Žizela na muziku Adolfa Adama), koju potpisuju Jelena Stefanoska i Saša Asentić, i
video rada Rad u mrklom mraku Natalije Vladisavljević, u kojem pored autorke takođe učestvuje više članova organizacije.
Nešto veoma posebno i Rad u mrklom mraku deo su projekta DIS_Lecture, serije izvedbenih predavanja koju je osmislio koreograf Saša Asentić, s ciljem da se i osobe s invaliditetom uključe u oblasti plesa i performansa, iz kojih su tradicionalno bile potpuno isključene.
Performans predavanje Nešto veoma posebno i Dis Giselle publika će moći da pogleda/posluša u Sali Narodne biblioteke Bor, 5. decembra sa početkom u 18h, odnosno, nakon pauze, od 19h. Oba rada su pristupačna za slepe i slabovide osobe. Rad u mrklom mraku, koji je u video-formatu, osim 5. decembra, prikazujemo i od 8. do 12. decembra u čitaonici biblioteke.
Gostovanje triptiha u Boru realizuje se u okviru projekta Fuzija, koji nastaje u saradnji Francuskog instituta u Srbiji sa šest lokalnih partnera (FEP, Pokretnica, Per.Art, Ludifico, Kreativni pogon i Cirkusfera). Cilj projekta je jačanje nezavisne umetničke scene, promocija savremenog plesa, kao i podsticanje inkluzivnije i dostupnije kulturne prakse, uključujući i decentralizaciju kulturnih sadržaja.
Ponedeljak, 27. oktobar, 18 sati projekcija komedije To je pljačka Gregora Andolšeka, u okviru Revije slovenačkog filma, koju organizuje SKS „Drago Čeh“ u Boru.
Premijerno prikazan 2024. godine, kriminalistički film i komedija To je pljačka! prvi je dugometražni igrani film slovenačkog reditelja Gregora Andolšeka, autora brojnih kratkih i niskobudžetnih filmova, koji je režiju diplomirao u Parizu. U ovom filmu reč je o pokušaju pojedinca da se izbori sa birokratijom i neumitnim sistemskim greškama. Slučajno kidnapovanje generalnog direktora osiguravajuće kuće uvodi komični obrt.
Представљање Лексикона здравствене културе Тимочке Крајине др Петра Пауновића, епидемиолога у пензији, учитеља здравља и оснивача Рајачке школе здравља и аутора великог броја стручних и популарних публикација у области заштите здравља, здравственог просвећивања, историје медицине и здравствене културе, народне, конвенционалне и превентивне медицине.
Пројекција породичног, омладинског филма Не дамо игралиште словеначког редитеља Клемена Дворника у оквиру Ревије словеначког филма, у организацији СДК „Драго Чех“ у Бору.
Да ли ће тинејџери превазићи поделе и супарништва зарад спасења једног игралишта од корпорацијске логике организације простора?
Филм је освојио већи број награда на фестивалима у региону, али и у Швајцарској и Катару, а у мултиетничкој глумачкој екипи игра и Тихомир Станић.
18 sati: O strahu i(li) veselju sa Selvedinom Avdićem (razgovor o romanima Sedam strahova i Kap veselja)
19 sati: Šta (ne) zna Radmila Petrović (predstavljanje knjiga Moja mama zna šta se dešava u gradovima i Nisam znala šta nosim u sebi razgovor s pesnikinjom vodi Sanja Tomić)
20 sati Čovek (je čoveku) vuk: Mihaela Šumić (predstavljanje romana Čovjek vuk Mihaele Šumić)
17 sati: Projekcija filma Nekad su bili ljudi slovenačkog pisca i reditelja Gorana Vojnovića i razgovor s autorom o filmu i književnosti.
Goran Vojnović je romanopisac, scenarista, režiser i dramaturg, kolumnista većeg broja slovenačkih i regionalnih medija. Objavio je četiri romana (Južnjaci, marš; Jugoslavija moja dežela; Smokva, Đorđić se vraća), od kojih su tri nagrađena nagradom Kresnik za najbolji slovenački roman, kao i dve knjige eseja (Kada Džimi Ču sretne Fidela Kastra i Skupljač strahova). U svojim delima bavi se porodičnim i istorijskim nasleđem, pitanjima individualnog i kolektivnih identiteta, krize identiteta, krivice i odgovornosti, migracija, kao i načinima na koje se kroz priče osmišljavaju i povezuju traumatična iskustva.
20:30: Predstavljanje romana Toni makedonske književnice Rumene Bužarovske
Toni je prvi roman spisateljice prepoznate širom regiona kao autorke izvanrednih kratkih priča objavljenih u četiri zbirke: Žvrljotine, Osmica, Moj muže i Nikuda ne idem. Na svoj istančani ali i duhovit i vispren način, Bužarovska i u ovom romanu, ispričanom iz vizure egocentričnog i umišljenog Tonija, nudi niz upečatljivih likova i situacija koje osvetljavaju način na koji savremeni patrijarhat iskrivljuje pogled na svet i svoje mesto u svetu, međuljudske odnose na svim nivoima i ljudsku osećajnost.
O oknu (u) književnosti razgovaramo sa Selvedinom Avdićem, Rumenom Bužarovskom, Radmilom Petrović, Mihaelom Šumić i Goranom Vojnovićem, našim ovogodišnjim gostima.
