Петак, 17. мај 2024, 19 сати: представљање романа Изнад облака Дијане Ђорђевић. С ауторком разговара Ана Јанковић.
Сваки човек готово свакодневно мора да савлада испите (из) лојалности и издаје, савести и нечасти, правде, кукавичлука, пријатељства, одговорности. Ова нас искушења несумњиво терају да донесемо моралне одлуке. Једна од највиших мера људскости и морала јесте испит љубави. Много је примера у књижевности и уметности који уверљиво доказују идеју да је искрна, истинска љубав најважнија вредност у животу. То је и тема романа Изнад облака завичајне ауторке Дијане Ђорђевић, која је пре овог објавила и роман Женска стража.
Представљање збирке песама Серендипити борског писца и мултимедијалног уметника Саше Д. Ловића. Поред аутора, књигу ће представити и уредник ИК Корнет Павле Ћосић.
Оставио сам ме у беди Да ли више умиремо дању или ноћу? Јутро је свануло а ја нисам био ту, било је то је у недељу ујутру, када сам ме оставио. Не, не, ми нисмо имали лепо збогом, и оставио сам ме у беди са питањем на уснама, да ли више умиремо дању или ноћу? Било је увек да, да, да, а то, то, то, никако. То никада није променила. Наша назови љубав, наша назови љубав ме је натерала да живе већ годинама прогоним, да дрхте кад год их упитам да ли више умиремо дању или ноћу? Видим, имам неке мапе, само ће ме одвести назад у своје руке. Не могу да лажем о томе како се осећам, јер да би тај час расејано дочекали, увек остаје са мапа изостављени пут. Још увек се осећам као да, сâм, губим разум. Пођем за собом и дам себи сва своја чула, за одбрану, за тај час, за одговор, да ли више умиремо дању или ноћу? Пођем даље од себе и оставим сва своја чула, ради предаје, ради часа тог, рад одговора, да ли више умиремо дању или ноћу. Знам, знам, у срцу, ово није збуњеност , знам, у срцу, ово није забуњеност, јер нисам могао да останем дан без себе. Још једна ноћ је све што понекад тражим, откад сам се оставио у беди, тражим, ето, тражим је. Ко сам кад нисам цео? Рекао сам ми да волим некога. То је био позив за буђење за мене, али сам знао да је то више него само осећај, нисам ми последња шанса.
Саша Д. Ловић (Бор, 1973) објавио је збирке Веома збуњен у души, Неизрецива радост пута у безумље, Луд је, рекли су им код куће, Цвеће за твој гроб, учествовао је у више изложби и других мултимедијалних уметничких пројеката, као и у реализацији филмова Милене Марковић и Олега Новковића Рударска опера и Бели, бели свет, аматерски се бавио глумом, али и музиком, као члан бенда Дуо тројица са Мирославом Митрашиновићем… У четвртак, 16. маја, у оквиру Дана књига НБ Бор, заједно са Павлом Ћосићем, представиће своју нову збирку песама Серендипити.
Од 16. маја до 18. јуна Народна библиотека Бор, као и сваке године, организује Дане књиге, серију представљања књига односно аутора и ауторки из различитих области књижевности, науке и уметности, укључујући и завичајне ствараоце који су недавно објавили књигу.
Сви програми се реализују у сали на Информативном одељењу библиотеке.
Програм Дана књиге 2024.
16. мај, 19 сати: Представљање збирке песама Серендипити борског песника и уметника Саше Ловића. О књизи ће, поред аутора, говорити и Павле Ћосић, власник ИК Корнет, познати лингвиста, лексикограф, сатиричар…
17. мај, 19 сати: представљање романа Изнад облака завичајне ауторке Дијане Ђорђевић. О књизи ће с ауторком разговарати Ана Јанковић (НБ Бор);
23. мај, 19 сати: Циклус предавања ИДИОМ (16). Ти стварно немаш појма ко сам ја? Презентација/предавање уметнице Милице Ружичић о процесима у стваралачком раду;
27. мај, 19 сати: представљање првих књига младих завичајних песника: Прелепа катастрофаЈелене Трајковић и Поетика хаоса Лазара Беговића;
29. мај, 19 сати: Љубазни књишки мољци и уметност одржавања приче: гост библиотеке биће романописац, стрип-сценариста, писац за децу, преводилац, уредник… Зоран Пеневски (Елегија о белој девојчици: роман о Ксенији Атанасијевић; Поноћ у њеним рукама; коаутор стрипова Љубазни лешеви, Корпоративни пандемонијум, Олга и Филипш: књишки мољци; итд.);
30. мај, 10 сати: Дружење и радионица Зорана Пеневског са децом;
31. мај, 19 сати: Југословенска кинотека „приказује“… Живојин Павловић (пр. Марјан Вујовић, Варја Мочник), месечник Кинотека и друга издања;
4. јун, 19 сати: Представљамо књигу Шта пије крава?: психологија рационалног мишљења проф. др Каје Дамњановић и с ауторком разговарамо о когнитивним пристрасностима, намерном незнању, да ли смо когнитивне штедише и о другим важним и корисним питањима у вези с обликом/облицима нашег мишљења;
6. јун, 19 сати: Завичајни аутори Марина Раичевић и Милен Миливојеић представиће своје нове књиге: збирку сатиричних песама и прича Пловидба кроз гребене односно књигу изабраних афоризама Мајмуне, буди човек!
10. јун, 19 сати: Драган Стојменовић и Виктор Бранковић представљају виртуелну изложбу односно веб-сајт посвећен селу Кривељу;
12. јун, 19 сати: Стрипско стваралаштво Бориса Станића: ауторски графички роман Ја, пацов и збирка стрипских адаптација Божјих људи Боре Станковића;
18. јун, 19 сати: Представљамо роман Књига за Мају: импровизација на душиМарка Томаша, песника и приповедача из Мостара.
Пратећи програми
Од 16. маја до 1. јуна, посетиоци Народне библиотеке Бор моћи ће да погледају изложбу Паул Целан – Међу речима / Paul Celan – Unter den wörternАустријског културног форума;
Од 3. до 18. јуна посетиоци библиотеке моћи ће да погледају изложбу изабраних радова ученика смера за дигиталну графику Техничке школе у Бору; ментор и кустос: Михајло Драгаш, примењени уметник и професор у Техничкој школи у Бору.
Ја, пацов (Б. Станић)
Корпоративни пандемонијум (З. Пеневски и А. Золотић
Представљање збирке песама Мој први лет десетогодишње Маше Мартић, коју је 2023. објавио Дечји центар Зајечар, препознавши Машину изразиту склоност ка поезија и лепоту њених песама..
Пројекција филма Црвено небо Кристијана Пецолда (Немачка, 2023), добитника Сребрног медведа на Берлиналу.
Љубавни четвороугао у викендици на Балтичком мору, у сенци шумских пожара и узаврелих емоција.
… чеховљевски „портрет уметника као младог сероње“, немачке шуме као место где Немци одлазе када имају проблеме и шумски пожари који уништавају места на која би могла да буду смештене бајке и о таквим уметницима. (из интервјуа К. Пецолда са Николом Радићем)
Филм је на прошлогодишњем филмском фестивали На Палићу освојио и награду FIPRESCI за најбољи филм и инспирисао низ критичких текстова: https://www.fcs.rs/crveno-nebo-dokolica-u-plamenu/; https://www.danas.rs/kultura/potpuno-jasna-trosmislenost-o-filmu-crveno-nebo-kristijana-pecolda-na-30-festivalu-evropskog-filma-palic/…
16 сати: пројекција канадског филма Соколово језеро
Бастијен и Клои проводе летњи распуст са својим породицама на језеру у Квебеку. Стидљиви тринаестогодишњи Бастијен и његова породица одседају у куц́ици на језеру, где Бастијен упознаје одважну шеснаестогодишњу Клои. Она је љубитељка фолклора и локалних легенди и говори Бастијену да дух опседа оближње језеро. Упркос јазу у годинама, двоје тинејџера стварају чврсту везу и доживљавају низ узбудљивих авантура. Филм траје 100 мин. Редитељка филма је Шарлот ле Бон – канадска глумица, уметница, бивша манекенка и режисерка.
18 сати: пројекција филма Зло не постоји
Такуми са ћерком Ханом живи у селу Мизубики, близу Токија. Као и генерације пре њих, и они живе скромно, у складу са природом и циклусима у њој. Једног дана становници села сазнају за план да се изгради глемпинг близу Такумијеве куће, који би становницима града понудио удобан „бег“ у природу. Када двоје представника компаније из Токија стигну у село да би одржали састанак, постаје јасно да ће та изградња загадити локално извориште воде и то изазива немире међу локалним становништвом. Намере компаније угрожавају еколошки баланс места и начин живота сељана, и остављају дубоке последице на Такумијев живот. Филм траје 106 мин. Редитељ филма је Рјсуке Хамагучи, један од најзначајнијих јапанских редитеља, а филм је добитник шест награда на филмском фестивалу у Венецији, укључујући и Златног и Сребрног лава.
Легендарна певачица и активисткиња искрено и бескомпромисно се кроз музику и огроман породични архив осврће на 60 година каријере, историјске личности и бурне догађаје али и личне борбе, трауме и дуго скриване породичне тајне.
Награђиване филмске ауторке Карен О’Конор и Мири Наваски, које већ више од 20 година заједно снимају веома узбудљиве и ефектне документарце, и овим филмом успевају да дочарају бурну егзистенцијалну драму и њену везу са ширим друштвеним и идеолошким превирањима и проблемима.
пројекција филма Драга Фиона холандске редитељке Фионе Тан
У Музеју филма у Амстердаму Фиона Тан је истраживала неми документарни материјал похрањен тамо пре више од једног века. Импресивни архивски материјали приказују свакодневни живот и напоран рад људи који су живели близу океана. Фиона, пореклом Индонежанка из Аустралије, у Амстердам је дошла на студије 1988. Током тог периода, од оца је добијала писма у којима је описивао живот код куће, свог унука, пса, светску политичку сцену и економску трку. Паралелно ишчитавање ових писама преко архивског материјала је нека врста аудиовизуелног тока свести појачана вештим звучним записом који сугестивно открива суптилну везу између слике и звука, некада и сада, Холандије и Индонезије, трговине и колонијализма, оца и кћерке.
