Гошћа библиотеке: књижевница Даница Вукићевић, ауторка десетак збирки песама, поетске прозе, кратких и микро-прича (Као хотел на ветру, 1992; Када сам чула гласове, 1995; На плажама, 1998; Живот је горила, 2000; Шаманка, 2001; Лук и стрела, 2006; Прелазак у једну другу врсту, 2007; Високи фабрички димњаци, 2012; Светлуцавост и милост, 2013; Док је сунца и месеца, 2015; Мајка обрнутих ствари, 2017; Ја, Клаудија, 2018) –актуелна добитница НИН-ове награде за роман
Разговарамо о награђеној књизи Унутрашње море (Футура публикације, 2022), роману сатканом од полифоних односа и преплета жанровски разноликих, кратких хетерогених записа друштвено маргинализоване песникиње која бележи, именује, разматра, коментарише, поетски онеобичава, из мноштва сазнајних, афективно-емотивних и стилско-језичких перспектива осветљава „мале“ и „велике“ појаве и дешавања у свом свакодневном спољашњем и унутрашњем животу, непосредном физичком, медијском и ширем друштвеном окружењу, на тзв. књижевној сцени, као и у савременом свету уопште, с којима се током времена суочава, на које случајно или силом прилика наилази, који је затичу или опседају, о којима размишља или их се сећа.
МИНУТ/СЕКУНД/ВЕК
Док машинерија мишљења ради као подмазана, емоције ускачу и интервенишу, запажања и погледи клизе у свим правцима, утисци и уверења се играју шуге и труле кобиле, партија шаха заказује се и одвија на планинском платоу, разговор тече кроз шуму симбола час као поточић час као бујица, штрикам, хеклам, везем у уму, душа се хлади и греје, развлачи и скупља као мех хармонике све радујући се, срце поскакује, тело се затеже, кожа јежи, чула њуше, сећања откивају и лутају, органски монитор несагледиве величине пројектује лица поруке речи призоре.
наша суграђанка Данијела Добершек представиће свој интимни, лирски роман Усамљени сањар.
Овај романсирани дневник бола и љубави добио је подршку на Конкурсу града Бора за финансирање или суфинансирање пројеката од јавног интереса у области културе за 2022.
Урош Петровић, писац-пустолов, аутор бројних загонетних прича, фантастичних романа и других приповедних главоломки и мозгалица, као и неких иновативних метода учења, биће гост Народне библиотеке Бор.
У четвртак, 3.11. 2022, Урош ће се у кривељској основној школи, од 12 сати дружити и с децом и младима из Кривеља.
Разговарамо о Аниној Књизи нестајања, збирци лирских есеја и фотографија о стварима које се више никако или веома ретко користе, које је „прегазило време“, те о Дејановим новим књигама, роману Петља, у којем пратимо „запетљане“ мисли, сећања, дела и недела филозофкиње „с петљом“ Дине, оболеле од празнине, и збирци песама Уради сам, из које је насловни стих.
Део програма биће и „кутак за приче“, па вас позивамо да са собом понесете „нешто много старо“ (Д. Алексић, „Три варијације на тему Лишће„, бр. 3) – предмет у нестајању – не као експонат, већ као повод за причу.
Међу Аниним „ситнијим“ примерима таквих ствари јесу: писма, разгледнице и честитке; полароид фотографије и фото-апарат типа „идиот“; укоснице и папилотне; тзв. „куварице“ и свеске с ручно записаним рецептима“; напртстак, миље; пејџер, вокмен, грамофонска плоча, жипон…, а ви можете понети и нешто друго, некада једнако популарно и свеприсутно, данас једнако занемарено, затурено или одбачено.
Разговор о књигама А хтела сам Маје Солар и Кћери, зар не видиш да горим Иване Максић.
С гошћама библиотеке, песникињама Мајом Солар и Иваном Максић разговарамо о ангажованој, критички настројеној и експерименталној поезији, о поетикама побуне и отпора (у име) друштвено скрајнутих, ућутканих, експлоатисаних, понижених…, о женском писму у поезији, о поезији која се не стиди идеологије, поезији прожетој теоријом (марксистичком, феминистичком, постструктуралистичком), али и о паници и несаници, о инфраструктурама неравноправности, обесправљивања и мржње, о реторикама и праксама искључивања и тлачења, о трци са и за временом, о сневању и љубави.
Добро дошли!
Маја Солар (1980) – песникиња, преводитељка, теоретичарка, докторка филозофије из Новог Сада, чланица неколико друштвенокритичких, поетско-политичких, перформеских колектива (Герусија, регионални портал Слободни Филозофски, ЛИЛИТирање: извођење поезије песникиња, Пуна уста поезије итд.)
Ивана Максић (1984) – песникиња, преводитељка, књижевна критичарка и теоретичарка из Крагујевца, уредница зборника социјалне односно ангажоване поезије До зуба у времену и РЕЗ.
Срђан Тешин (1971) – романописац, приповедач, уредник неколико антологија кратких прича; његове Мокринске хронике представљају духовито-потресну, сажету, благо носталгичну повест одрастања и сазревања током осамдесетих и деведесетих година 20. века, с мноштвом упечатљивих детаља и необичних ликова, вешто уплетених у добро вођену, иако наизглед распарчану причу.
Лазар Павловић (1993) – својом првом књигом Приче о Адаму, кроз циклус кратких прича о младићу који лута путевима и, чешће, странпутицама сазревања и коначног иако нежељеног преласка у свет одраслих, осветљава савремене муке, апсурде и разочарања позне адолесценције, служећи се једноставним, суздржаним језиком, специфичним младалачким цинизмом, разним приповедним обрасцима и ефектним обртима и расплетима.
У петак 30. 9. 2022. од 18 сати Срђан Тешин представља своју књигу за децу и младе, односно, како се у њеном званичном опису каже – књигу за децу и размажене родитеље Лука каже.
Кроз неколико десетина кратких, анегдотских поглавља, писаних у виду размене колико препознатљивих, свакодневних, толико и изненађујућих, вицкастих реплика између оца и сина, на духовит и луцидан начин преиспитују се породични односи и улоге, одрастање у савременом свету и многе друге теме, док се читалац с осмехом на лицу непрестано пита ко кога у тим причама васпитава и подучава.
У суботу 1. 10. 2022, од 13 сати, Срђан ће посетити и библиотечки огранак у Злоту и тамо се дружити са својим (будућим) читаоцима.
Четвртак 26. 5. 2022. у 18 сати: представљање збирке песама Уникат борске ауторке Гордане Петковић; о књизи говори Јелена Станојев, а стихове рецитују Душица Адамовић и Селена Митић.
Петак 27. 5. 2022. у 18 сати: борски аутор Мирко Ђуришић представља три прозна дела: роман Живот и збирке Истина и друге љубавне приче и Олуја.
Четвртак 2. 6. 2022. у 18 сати: У облачним негвама–представљање нове, унапређене верзије Дигиталног завичаја, дигиталних и дигитализованих колекција Завичајног одељења Народне библиотеке Бор; пројекат, платформу и грађу представљају програмер Виктор Бранковићи библиотекар Драган Стојменовић.
Уторак 7. 6. 2022. у 18 сати: Немања Девић, доктор историјских наука и научни сарадник Института за савремену историју у Београду, представља За Партију и Тита: партизански покрет у Србији 1941–1944; о књизи говоре аутор и уредник издавачке куће Службени гласник Борисав Челиковић, историчар.
Уторак 14. 6. 2022. у 18 сати: отварање изложбе „Поглед уназад: Енергија 1992/1993 – Ангажована уметност у јавном простору“; јавно вођење кроз изложбу реализује историчарка уметности Дарка Радосављевић Васиљевић, кустоскиња изложбе и галерије Ремонт.
Среда 15. 6. 2022. у 18 сати: представљање издања независне уметничке асоцијације Ремонт, тј. монографија Збогом андерграунд: Саша Марковић Микроб, Ненад Џони Рацковић и Миомир Грујић Флека: јавни илегалац.
Петак 13. 5, 18 сати, сала на Информативном одељењу
Гошћа библиотеке биће књижевница за децу и младе и историчарка уметности Ивана Нешић (Ћуприја, 1981), ауторка двају романа о пустоловном дечаку Мики у свету фантастичних, митских бића и искушења Зеленбабини дарови(Награда „Невен“) и Тајна немуштог језика (Награда Змајевих дечјих игара), оба у издању Креативног центра. Поред тога, Ивана је осмислила и својеврсни романескни водич кроз Народни музеј, пустоловину Мисија: музеј, која и јунакињу и читаоце упознаје са неким од најзначајнијих дела српских сликара као што су Шумановић или Јовановић. Уз то, Ивана је ауторка биографских прича обједињених у књизи Приче о пркосним Српкињама: 50 смелих жена Србије (издавач је Urban Reads); неке од њих имају и своју видео-верзију.