Архиве ознака: књижевно вече

Дружење с Урошем Петровићем

Среда 2. 11. 2022, 18 сати

Урош Петровић, писац-пустолов, аутор бројних загонетних прича, фантастичних романа и других приповедних главоломки и мозгалица, као и неких иновативних метода учења, биће гост Народне библиотеке Бор.

У четвртак, 3.11. 2022, Урош ће се у кривељској основној школи, од 12 сати дружити и с децом и младима из Кривеља.

Добро дошли!

„и ми знамо: ништа не може бити изгубљено“

Петак, 21. 10. 2022, 19 сати

Ана Ристовић и Дејан Алексић

Разговарамо о Аниној Књизи нестајања, збирци лирских есеја и фотографија о стварима које се више никако или веома ретко користе, које је „прегазило време“, те о Дејановим новим књигама, роману Петља, у којем пратимо „запетљане“ мисли, сећања, дела и недела филозофкиње „с петљом“ Дине, оболеле од празнине, и збирци песама Уради сам, из које је насловни стих.

Део програма биће и „кутак за приче“, па вас позивамо да са собом понесете „нешто много старо“ (Д. Алексић, „Три варијације на тему Лишће„, бр. 3) – предмет у нестајању – не као експонат, већ као повод за причу.

Међу Аниним „ситнијим“ примерима таквих ствари јесу: писма, разгледнице и честитке; полароид фотографије и фото-апарат типа „идиот“; укоснице и папилотне; тзв. „куварице“ и свеске с ручно записаним рецептима“; напртстак, миље; пејџер, вокмен, грамофонска плоча, жипон…, а ви можете понети и нешто друго, некада једнако популарно и свеприсутно, данас једнако занемарено, затурено или одбачено.

Добро дошли!

Поезија и отпори

Четвртак 13. 10. 2022, 19 сати

Разговор о књигама А хтела сам Маје Солар и Кћери, зар не видиш да горим Иване Максић.

С гошћама библиотеке, песникињама Мајом Солар и Иваном Максић разговарамо о ангажованој, критички настројеној и експерименталној поезији, о поетикама побуне и отпора (у име) друштвено скрајнутих, ућутканих, експлоатисаних, понижених…, о женском писму у поезији, о поезији која се не стиди идеологије, поезији прожетој теоријом (марксистичком, феминистичком, постструктуралистичком), али и о паници и несаници, о инфраструктурама неравноправности, обесправљивања и мржње, о реторикама и праксама искључивања и тлачења, о трци са и за временом, о сневању и љубави.

Добро дошли!

Маја Солар (1980) – песникиња, преводитељка, теоретичарка, докторка филозофије из Новог Сада, чланица неколико друштвенокритичких, поетско-политичких, перформеских колектива (Герусија, регионални портал Слободни Филозофски, ЛИЛИТирање: извођење поезије песникиња, Пуна уста поезије итд.)

Ивана Максић (1984) – песникиња, преводитељка, књижевна критичарка и теоретичарка из Крагујевца, уредница зборника социјалне односно ангажоване поезије До зуба у времену и РЕЗ.

О младости

Субота 1. октобар, 19 сати

Срђан Тешин и Лазар Павловић

Разговарамо о Мокринским хроникама и Причама о Адаму.

Добро дошли!

  1. Срђан Тешин (1971) – романописац, приповедач, уредник неколико антологија кратких прича; његове Мокринске хронике представљају духовито-потресну, сажету, благо носталгичну повест одрастања и сазревања током осамдесетих и деведесетих година 20. века, с мноштвом упечатљивих детаља и необичних ликова, вешто уплетених у добро вођену, иако наизглед распарчану причу.
  2. Лазар Павловић (1993) – својом првом књигом Приче о Адаму, кроз циклус кратких прича о младићу који лута путевима и, чешће, странпутицама сазревања и коначног иако нежељеног преласка у свет одраслих, осветљава савремене муке, апсурде и разочарања позне адолесценције, служећи се једноставним, суздржаним језиком, специфичним младалачким цинизмом, разним приповедним обрасцима и ефектним обртима и расплетима.

Лука каже

У петак 30. 9. 2022. од 18 сати Срђан Тешин представља своју књигу за децу и младе, односно, како се у њеном званичном опису каже – књигу за децу и размажене родитеље Лука каже.

Кроз неколико десетина кратких, анегдотских поглавља, писаних у виду размене колико препознатљивих, свакодневних, толико и изненађујућих, вицкастих реплика између оца и сина, на духовит и луцидан начин преиспитују се породични односи и улоге, одрастање у савременом свету и многе друге теме, док се читалац с осмехом на лицу непрестано пита ко кога у тим причама васпитава и подучава.

У суботу 1. 10. 2022, од 13 сати, Срђан ће посетити и библиотечки огранак у Злоту и тамо се дружити са својим (будућим) читаоцима.

Добро дошли!

Дани књиге

Четвртак 26. 5. 2022. у 18 сати: представљање збирке песама Уникат борске ауторке Гордане Петковић; о књизи говори Јелена Станојев, а стихове рецитују Душица Адамовић и Селена Митић.

Петак 27. 5. 2022. у 18 сати: борски аутор Мирко Ђуришић представља три прозна дела: роман Живот и збирке Истина и друге љубавне приче и Олуја.

Четвртак 2. 6. 2022. у 18 сати: У облачним негвама представљање нове, унапређене верзије Дигиталног завичаја, дигиталних и дигитализованих колекција Завичајног одељења Народне библиотеке Бор; пројекат, платформу и грађу представљају програмер Виктор Бранковић и библиотекар Драган Стојменовић.

Уторак 7. 6. 2022. у 18 сати: Немања Девић, доктор историјских наука и научни сарадник Института за савремену историју у Београду, представља За Партију и Тита: партизански покрет у Србији 19411944; о књизи говоре аутор и уредник издавачке куће Службени гласник Борисав Челиковић, историчар.

Уторак 14. 6. 2022. у 18 сати: отварање изложбе „Поглед уназад: Енергија 1992/1993 – Ангажована уметност у јавном простору“; јавно вођење кроз изложбу реализује историчарка уметности Дарка Радосављевић Васиљевић, кустоскиња изложбе и галерије Ремонт.

Среда 15. 6. 2022. у 18 сати: представљање издања независне уметничке асоцијације Ремонт, тј. монографија Збогом андерграунд: Саша Марковић Микроб, Ненад Џони Рацковић и Миомир Грујић Флека: јавни илегалац.

ДОБРО ДОШЛИ!

Ивана Нешић у Народној библиотеци Бор

Петак 13. 5, 18 сати, сала на Информативном одељењу

Гошћа библиотеке биће књижевница за децу и младе и историчарка уметности Ивана Нешић (Ћуприја, 1981), ауторка двају романа о пустоловном дечаку Мики у свету фантастичних, митских бића и искушења Зеленбабини дарови (Награда „Невен“) и Тајна немуштог језика (Награда Змајевих дечјих игара), оба у издању Креативног центра. Поред тога, Ивана је осмислила и својеврсни романескни водич кроз Народни музеј, пустоловину Мисија: музеј, која и јунакињу и читаоце упознаје са неким од најзначајнијих дела српских сликара као што су Шумановић или Јовановић. Уз то, Ивана је ауторка биографских прича обједињених у књизи Приче о пркосним Српкињама: 50 смелих жена Србије (издавач је Urban Reads); неке од њих имају и своју видео-верзију.

Добро дошли!

Представљање романа Сироче

четвртак, 3. 2. 2022. у 18 h

сала Народне библиотеке Бор

представљање романа „Сироче“ Милице Зорић

о роману говоре Александар Станисављевић и Весна Тешовић

„Иако смо били спремни да чујемо тешку животну причу (…) окрећући последњу страницу нисмо очекивали да је ово роман о сваком од нас, нашим родитељима, нашим познаницима, нашим људима и нашем поднебљу. Роман о колективном несвесном.“ (Александар Станисављевић)

На основу истините приче разрађена је тема љубави и њеног наличја, страсти и бола, смештена у време непосредно после Другог светског рата на простор Неготина, Бора и Земуна.

О утопијама и дистопијама у књижевности

Среда 22. 12. 2021, 19 сати, Зум, https://us02web.zoom.us/j/88157835203?pwd=YktpQ0o5akRhdm5uL3RieldlTjRoQT09

Разговор о књизи Утопије и дистопије у српској прози друге половине двадесетог века Моње Јовић. С ауторком представљамо књижевне текстове засноване на утопијско-дистопијским мотивима и приповедним поступцима и разматрамо карактеристике и значај књижевних утопија, еутопија, антиутопија, дистопија…

https://us02web.zoom.us/j/88157835203?pwd=YktpQ0o5akRhdm5uL3RieldlTjRoQT09

Нада и(ли)страх, град и(ли) врт, ми и(ли) они…

Добро дошли! (Директан пренос програма можете пратити на Јутјубу и ФБ страници Завичајног одељења).

Питања из читања 5

Петак 3. 12. 2021, 20 сати, Зум: https://us02web.zoom.us/j/82248608175?pwd=T28xUkp1d3BkN0tHMFhhNGNHTVpyQT09

Разговор о романима Блудни дани куратог Џонија и Подстанар Филипа Грујића, романописца, драматурга и музичара у бенду Цимерке, добитника Стеријина награде за драму не пре 4:30 нити после 5, аутора и водитеља радио-емисије Чудна шума… Са Филипом разговара Јелена Лалатовић (Институт за књижевност и уметност), књижевна критичарка и активисткиња, коауторка (са Христином Цветинчанин Кнежевић) Приручника за употребу родно осетљивог језика...

https://youtube.com/watch?v=zkEKG1dKpRk