У сарадњи са Независном уметничком асоцијацијом Ремонт, Народна библиотека Бор организује изложбу Поглед уназад: енергија 1992/1993 – ангажована уметност у јавном простору и представљање Ремонтових публикација везаних за неке од уметника заступљених на изложби: Збогом андерграунд: Саша Марковић Микроб, Ненад Џони Рацковић и Миомир Грујић Флека: јавни илегалац.
Отварање изложбе и јавно вођење кроз изложбу – 14. 6. 2022. у 18 часова. Кустоскиња изложбе је историчарка уметности Дарка Радосављевић Васиљевић, која ће публику кроз изложбу провести причом о друштвено-политички ангажованој уметности с почетка деведесетих година 20. века и јавним уметничким интервенцијама / провокацијама група „Шкарт“, „Фиа“, „Лед арт“ и појединаца као што су Микроб и Флека. Изложба траје до 1. јула 2022.
Представљање монографија о Микробу, Џонију Рацковићу и Флеки у издању Ремонта – 15. 6. у 18 часова.
На изложби су представљени радови:
САША МАРКОВИЋ МИКРОБ: CROSSOVER, колажи, мај 1992 – фебруар 1993.
ГРУПА ФИА: Плакат „(Не)МОГУЋЕ-ДОСТА!“, део антиратне кампање реализоване у оквиру студентског протеста у јулу 1992; ПРОМОЦИЈА првог календара ПУБЛИКУМ 19. јануара 1993.
ГРУПА ШКАРТ: ПЛАКАТИ: 1991/1992; ТУГЕ, децембар 1992 – август 1993.
МИОМИР ГРУЈИЋ ФЛЕКА: ШИШМИШ ЗА ПОЧЕТНИКЕ, почетак 1993; УРБАЗОНА, јун 1993.
ГРУПА ЛЕД АРТ: ЗАМРЗНУТА УМЕТНОСТ, 15. мај 1993; ПОТОП, 16. октобар 1993.
Изложба „Поглед уназад: ЕНЕРГИЈА 1992/1993 – АНГАЖОВАНА УМЕТНОСТ У ЈАВНОМ ПРОСТОРУ“ бави се феноменом 1992–1993. године, првим и веома интензивним акцијама које су
иницирали визуелни уметници и које су увеле савремену српску уметност у поље друштвеног деловања. Ове уметничке иницијативе, настале у изузетно турбулентном друштвенополитичком окружењу, изместиле су устаљене репрезентације уметничке праксе и из галерија изашле у јавни
простор улица, тргова, пијаца… Рефлектујући друштвене проблеме, постављајући уметника и уметнички рад у нове околности, алармирајући ширу јавност, истовремено су кохезирале и активирале ширу уметничку заједницу и поставиле темеље за даљи развој комуникације на релацији уметник-уметност-јавност-публика. Настали у специфичном друштвеном контексту, изабрани радови су карактеристични по новом приступу и уметничком чињењу које настаје интегрисањем уметничког дела у јавни простор путем интеракције с јавношћу. Поред визуелних уметника, у активностима су равноправно учествовали и уметници других вокација, јавне личности и сви остали заинтересовани грађани. Управо тај модел уметник + уметничко дело + акција у јавном простору + учешће публике формирао је аутохтону праксу јавног друштвено ангажованог деловања уметника карактеристичну за период деведесетих.
