Ponedeljak, 27. oktobar, 18 sati projekcija komedije To je pljačka Gregora Andolšeka, u okviru Revije slovenačkog filma, koju organizuje SKS „Drago Čeh“ u Boru.
Premijerno prikazan 2024. godine, kriminalistički film i komedija To je pljačka! prvi je dugometražni igrani film slovenačkog reditelja Gregora Andolšeka, autora brojnih kratkih i niskobudžetnih filmova, koji je režiju diplomirao u Parizu. U ovom filmu reč je o pokušaju pojedinca da se izbori sa birokratijom i neumitnim sistemskim greškama. Slučajno kidnapovanje generalnog direktora osiguravajuće kuće uvodi komični obrt.
Пројекција италијанског играног филма Увек псотоји сутра, у оквиру 19. турнеје Слободне зоне.
Филм веома познате италијанске глумице Паоле Кортелези, који је освојио бројне награде и изазвао огромну пажњу италијанске публике, представља борбу жене за ослобођење од суровог и понижавајућег патријархата. Драма прожета хумором смештена је у послератни Рим, у којем Делија, мајка и супруга, након примања мистериозног писма, руши традиционалне породичне обрасце у покушају да за своју ћерку обезбеди другачију будућност.
Пројекцијом документарног филма Ми немамо другу земљу, у Народној библиотеци Бор почиње 19. Турнеја филмског фестивала Слободна зона.
Снимљен на окупираној палестинској територији, филм Ми немамо другу земљу сведочи колико о ратном разарању, до потпуног уништења, толико и о компликованом пријатељству између представника зараћених нација, палестинског активисте и једног од четворо аутора овог документарца Басела Адре и израелског новинара Јувала. Сведочи и о племенитој и бескомпромисној борби за правду, која мора и једино и може бити заједничка.
Otvaranje 10. revije slovenačkog filma (12-16. 11. 2024) u organizaciji Slovenačkog kulturnog društva „Drago Čeh“.
U sklopu svečanog otvaranja manifestacije, publika će moći da pogleda tri kratkometražna slovenačka filma:
Ita Rina – diva iz Divače (dokumentarni film), reditelj: Vladimir Šojat, trajanje: 12 minuta (kako se jedna od najzapaženijih glumica u eri nemog filma odrekla holivudske karijere zbog i radi ljubavi);
Modern Kunst (igrani film; komedija), reditelj: Marko Šantić, trajanje: 18 minuta (kako će se član obezbeđenja muzeja savremene umetnosti izboriti s provokativnim umetničkim delom (džinovskim falusom) koje utiče na njegov bračni život);
Granica, dokumentarni film, reditelj: Damjan Kozole, trajanje: 10 minuta (kolona izbeglica i migranata koju policija i vojska sprovode do prihvatnog centra u Brežicama)
U nastavku manifestacije, od srede do subote, u biblioteci će se prikazivati savremeni dugometražni i kratkometražni igrani i dokumentarni filmovi slovenačkih reditelja različitih generacija i filmskih poetika. Svakog dana, na programu je po jedan kratki i jedan dugometražni film.
11:00 sati Šarlatan Manjifiko, dokumentarni film (biografsko-muzički film), reditelj: Maja Pavlin, 84 minuta; Kodeli, igrano-dokumentarni film (dokudrama), reditelj: Miha Čelar, 85 minuta
Пројекција реконструисане верзије немог филма Рударева срећа (1929) Јосипа Новака из поклона Југословенске кинотеке.
У оквиру своје едиције „Пионири филма“, Југословенска кинотека објавила је низ ДВД-ја посвећених првим филмским ствараоцима у Србији/Југославији и њиховим остварењима, које је НБ Бор добила на поклон. Међу њима је и диск који садржи неколико дела Јосипа Новака, југословенског редитеља играних и документарних али и рекламних филмова.
Рударева срећа не само што је један од наших најстаријих играних филмова већ је и веома занимљив из више разлога: као први наручени играни филм, јер је настао тако што је редитељ прихватио наруџбину за рекламни филм о новооснованом руднику угља „Јерма“, определивши се да ипак напише сценарио за играни филм, у којем је искористио и мотиве из легенде о благу цара Радована; као филм у којем се први пут у нашој кинематографији појављују „љубавне сцене“ (загрљаји и пољупци); као филм чије је снимање пратила и стварна љубавна афера, веома драматична и сензационална, што је тадашњу публику додатно мотивисало да се за ово дело заинтересује. У сваком случају, Новак је успешно повезао и испреплетао документарне снимке рудника и железнице у изградњи, мелодарамски љубавни заплет и пропаганду индустријализације и модернизације. Све то овај филм чини и данас актуелним, па вас позивамо да га с нама погледате у сали за програме Народне библиотеке Бор и да о њему, уколико вас на то подстакне, након пројекције и поразговарамо.
Садржај диска можете и самостално погледати на рачунару за кориснике у читаоници библиотеке.
Представљање књиге Живојин Павловић, часописа Кинотека и других издања Југословенске кинотеке у Београду. Гости библиотеке биће Радиша Цветковић, помоћник директора за приказивачку и издавачку делатност и руководилац библиотеке и Јован Марковић, извршни уредник часописа Кинотека и један од уредника филмског програма.
Живојин Павловић (1933-1998) – један од најзначајнијих српских и југословенских редитеља, представник тзв. црног таласа, чији филмови, међу којима је и филм На путу за Катангу, снимљен у Бору, не престају да привлаче пажњу и интересовање регионалних и европских филмских стручњака и филмофила подједнако; вишеструко награђивани романописац, приповедач, есејиста, теоретичар филма. Четврт века након његове смрти, кинотеке у Србији и Словенији удружиле су се ради састављања монографије која осветљава различите аспекте Павловићевог богатог стваралашта.
Осим о монографији, разговараћемо и о месечнику Кинотека, који Југословенска кинотека издаје од 2017, а који ће за филмску уметност заинтересовани корисници Народне библиотеке Бор убудуће моћи да читају и у Бору.
Пројекција филма Црвено небо Кристијана Пецолда (Немачка, 2023), добитника Сребрног медведа на Берлиналу.
Љубавни четвороугао у викендици на Балтичком мору, у сенци шумских пожара и узаврелих емоција.
… чеховљевски „портрет уметника као младог сероње“, немачке шуме као место где Немци одлазе када имају проблеме и шумски пожари који уништавају места на која би могла да буду смештене бајке и о таквим уметницима. (из интервјуа К. Пецолда са Николом Радићем)
Филм је на прошлогодишњем филмском фестивали На Палићу освојио и награду FIPRESCI за најбољи филм и инспирисао низ критичких текстова: https://www.fcs.rs/crveno-nebo-dokolica-u-plamenu/; https://www.danas.rs/kultura/potpuno-jasna-trosmislenost-o-filmu-crveno-nebo-kristijana-pecolda-na-30-festivalu-evropskog-filma-palic/…
16 сати: пројекција канадског филма Соколово језеро
Бастијен и Клои проводе летњи распуст са својим породицама на језеру у Квебеку. Стидљиви тринаестогодишњи Бастијен и његова породица одседају у куц́ици на језеру, где Бастијен упознаје одважну шеснаестогодишњу Клои. Она је љубитељка фолклора и локалних легенди и говори Бастијену да дух опседа оближње језеро. Упркос јазу у годинама, двоје тинејџера стварају чврсту везу и доживљавају низ узбудљивих авантура. Филм траје 100 мин. Редитељка филма је Шарлот ле Бон – канадска глумица, уметница, бивша манекенка и режисерка.
18 сати: пројекција филма Зло не постоји
Такуми са ћерком Ханом живи у селу Мизубики, близу Токија. Као и генерације пре њих, и они живе скромно, у складу са природом и циклусима у њој. Једног дана становници села сазнају за план да се изгради глемпинг близу Такумијеве куће, који би становницима града понудио удобан „бег“ у природу. Када двоје представника компаније из Токија стигну у село да би одржали састанак, постаје јасно да ће та изградња загадити локално извориште воде и то изазива немире међу локалним становништвом. Намере компаније угрожавају еколошки баланс места и начин живота сељана, и остављају дубоке последице на Такумијев живот. Филм траје 106 мин. Редитељ филма је Рјсуке Хамагучи, један од најзначајнијих јапанских редитеља, а филм је добитник шест награда на филмском фестивалу у Венецији, укључујући и Златног и Сребрног лава.
Од 1. до 9. априла 2024, Народна библиотека Бор биће домаћин 18. турнеје филмског фестивала Слободна зона, у оквиру којег организујемо пројекције седам ангажованих играних и документарних филмова. Пројекције ће се одвијати у сали Народне библиотеке Бор (2. априла од 18 сати, а 3, 4, 5, 8. и 9. априла од 19 сати), као и у селима у којима раде библиотечки огранци: Кривељ, Злот и Брестовац.
Као и претходних година, реч је о избору најзанимљивијих филмова са фестивала Слободна зона. Сви филмови се тичу веома битних и актуелних друштвенополитичких, друштвенопсихолошких или егзистенцијалних тема: од екологије до Алцхајмерове болести, од борбе за животну средину до борбе за опстанак индивидуалних или колективних сећања. У фокусу је и личност Џоан Баез, музичарке и активисткиње.
Сви филмови су награђивани на светским фестивалима, а долазе нам из САД, Немачке, Холандије, Канаде, Јапана, Чилеа… Млађој публици (тинејџерима) посебно препоручујемо канадски играни филм Соколово језеро.
Распоред пројекција:
1. април, 18 сати, библиотечки огранак у селу Кривељу: Зло не постоји
2. април, 12 сати, библиотечки огранак у селу Злоту : Соколово језеро
2. април, 18 сати (сала за програме у библиотеци): Соколово језеро
3. април, 19 сати (сала за програме у библиотеци): Драга Фиона
О књизи ће говорити аутор Драган Стојменовић (Завичајно одељење Народне библиотеке Бор) и рецензенти др Марија Брујић и др Драган Булатовић.
Као и у претходној публикацији О Фото-документацији Француског друштва Борских рудника, Драган Стојменовић се и у овој књизи, уз мноштво илустрација из фондова Завичајног одељења, бави разноврсном визуелном грађом насталом у Бору и околини, као и ширим културноисторијским, медијским и друштвено-економским контекстима њеног настајања, тумачења и актуелизовања током протеклих стотинак година. У фокусу су индустријски пејзажи као просторне целине и као визуелне (фотографске, сликарске, филмске и друге) представе индустријски измењених предела, истовремено.
Др Марија Брујић је ванредна професорка на Одељењу за етнологију и антропологију Филозофског факултета у Београду и виша научна сарадница Института за етнологију и антропологију.
Др Драган Булатовић је историчар уметности и професор музеологије и херитологије у пензији. Радио је на Филозофском факултету у Београду, где је руководио и Центром за музеологију и херитологију.
С обзиром на теме и приступе заступљене у Индустријским пејзажима Бора, представљање књиге биће повод и за разговор о појмовима и праксама наслеђ(ивањ)а, препознавања и(ли) конструисања (не)материјалних наслеђа у различитим периодима, памћења на различитим нивоима, документ(овањ)а и очувања колективних искустава.
