Народна библиотека Бор Фондација ТЕМПУС Четвртак 8. новембар 2018. 11 часова У оквиру пројекта ЕУТЕКА, гости из Фондације ТЕМПУС одржали су презентацију на тему ЕРАЗМУС + ПРОЈЕКТИ ЗА МОБИЛНОСТ И САРАДЊУ ШКОЛА И У ОБЛАСТИ МЛАДИХ Уколико сте заинтересовани за даље информције, молимо Вас да се јавите на адресу info@tempus.ac.rs
ВИДЉИВОСТ БИБЛИОТЕКА И БИБЛИОТЕКАРА У ЈАВНОСТИ: ПИСМЕНОСТ, ПРОМОЦИЈА, ПОРТФОЛИОУ оквиру програма сталног стручног усавршавања у библиотечко-информационој делатности, 29 октобра 2018. у организацији Народне библиотеке Бор, реализован је акредитован семинар Библиотеке Плус. Аутори програма су Гордана Љубановић (Народна библиотека Будва) и Слађана Галушка (библиотека ОШ "Свети Сава" Београд). Оквирном темом "Видљивост библиотека и библиотекара у јавности: писменост,промоција, портфолио" обухваћене су следеће подтеме: 1. Библиотеке и библиотекари у дигитално доба 2. Пројекти информационе и медијске писмености као метод заступања и промоције библиотека 3. Видљивост у јавности: промоција рада библиотека и библиотекара 4. Пет корака у изради портфолија библиотекара 5. Вредновање активности и договор о даљојсарадњи Семинару су присуствовли библиотекари из јавних библиотека из Бора, Неготина и Мајданпека (укупно 31 полазник). Министарство културе РС је у оквиру финансирања матичних фунција јавних библиотека подржало реализацију семинара.
У оквиру програма сталног стручног усавршавања у библиотечко-информационој делатности, 15. октобра 2018, у организацији Народне библиотеке Бор, реализован је акредитовани семинар Дигитални репозоторијуми у библиотечко-информационој делатности.
Аутори програма су др Драгана Столић и Александра Поповић (Универзитетска библиотека «Светозар Марковић» Београд).
Циљ семинара је упознавање са системима и алатима за депоновање и дугорочно архивирање дигиталних и дигитализованих садржаја, њихово чување и коришћење, као и њихову једноставнију размену и већу видљивост. Поред теоријског дела, програм је обухватио и практичан рад и вежбање у неком од дигиталних репозиторијума (PHAIDRA, Zenodo).
Осим полазника из јавних библиотека у Неготину и Бору, обуци су присуствовали и запослени у Музеју рударства и металургије Бор и на Техничком факултету Бор.
Министарство културе РС је у оквиру финансирања матичних фунција јавних библиотека подржало реализацију овог и осталих стручних семинара.
читаоница на 3. спрату Народне библиотеке Бор
Предавање чији су поводи, између осталих:
Сажетак предавања:
У години препуној обележавања најзначајнијих датума европске и светске историје, својим карактером посебно се издваја по много чему симптоматично обележавање двестоте
годишњице рођења Карла Маркса у његовом родном граду Триру у Немачкој маја ове године. Фарсичност овог догађаја огледала се у чињеници да је свечани говор о историјском наслеђу Марксовог дела одржао нико други до Жан-Клод Јункер, актуелни председник Европске комисије, утицајни протагониста политике неолиберализма, заступник интереса
крупног капитала у ЕУ и заговорник диктатуре слободног тржишта. Садржај контроверзног Јункеровог говора и ревизионистички карактер обележавања годишњице Марксовог рођења индикативни су за нашу тему утолико што показују у којој мери је историјски ревизионизам у међувремену учвршћен као владајућа идеологија узнапредовалог процеса контрареволуције.
Управо ово „међувреме“, које се унатраг историјски протеже до пораза револуционарне 1968. године и даље до за нас преломне 1948. (Резолуција Информбироа и први расцеп у тзв. Источном блоку ), затим 1918. (крај Првог рата и рођење Луја Алтисера), преко 1870. и 1848. (Париска комуна и револуција 1848), па све до 1818. (рођење Маркса) – представљаће референтни историјски оквир предавања посвећеног анализи начина идеолошког ревидирања
најважнијих датума у историји мишљења и практиковања универзалистичке политике револуционарне еманципације.
Супротстављајући се ревизионистичким прекрајањима симболичког значаја кључних датума светске историје с циљем симболичког брисања револуционарног потенцијала Марксове мисли, али и криминализацији целокупног историјског наслеђа социјализма уопште, предавањем ћемо
такође настојати да Алтисеров допринос теоријској и практичко-политичкој реартикулацији Марксовог дела представимо у сложеном историјско-политичком контексту друге половине 20. века, и да истовремено Алтисерова разматрања односа између филозофије и политике
истакнемо као незаобилазну теоријску референцу и уједно тачку политичког ослонца у мишљењу теоријских и практичних аспеката могућности револуционарног деловања у подједнако комплексној и деликатној ситуацији историјског актуалитета данашњице, обележеној успоном контрареволуције и хегемонијом идеологије историјског ревизионизма.
С аутором студије о Набокову (Гутачи бледе ватре), књиге есеја Историја, фикција, мит, преводиоцем Тарантуле Боба Дилана, Сакупљања вуне Пети Смит, романа и друге прозе Владимира Набокова (Погледај, Арлекине!, Прозирне ствари…), Џулијана Барнса (Шум времена, Ово личи на крај…), Делила, Курта Вонегата (Хокус покус) и професорем англо-америчке књижевности односно англофоне књижевности 19. и 20. века на факултетима у Београду и Новом Саду разговарамо о ауторима и делима које преводи и о којима је писао у есејима објављеним у новим књигама – Прозор у двориште, посвећена размишљањима о делима Шекспира, Блејка, ДеЛила, Остера, Харвуда, Црњанског, Сретена Марића, Џојса, Набокова и многих других, и Доба хероја, у којој је реч о Морисону, Хендриксу, Лу Риду, Дилану, Вудстоку… односно о везама књижевности и рокенрола у „херојској“ епохи ове (суп)културе.
Posted by Клуб књигољубаца on Среда, 22. август 2018.
