Народна библиотека Бор, четвртак, 24.10.2019. у 18 сати
Представљање књиге афоризама МИСЛИ ЗАКРЖЉАЛОГ МОЗГА Зорана (Др) Раденковића
О књизи говоре рецензент Чедомир Васић и Весна Тешовић
Добро дошли!
Народна библиотека Бор, четвртак, 24.10.2019. у 18 сати
Представљање књиге афоризама МИСЛИ ЗАКРЖЉАЛОГ МОЗГА Зорана (Др) Раденковића
О књизи говоре рецензент Чедомир Васић и Весна Тешовић
Добро дошли!
Изложба је део истоименог дугорочног међународног пројекта истраживања, заштите и ревитализације индустријског односно рударског наслеђа на подручју некадашњих Југословенских република (а од 2017. и шире у региону), који спроводи удружење „Рудници културе: регионална сурадничка платформа“ (Лабин, Хрватска), чија је чланица ове године постала и Народна библиотека Бор.
Селектор и аутор концепта изложбе је хрватски ликовни критичар и кустос Бранко Франчески (Branko Franceschi), а аутор поставке је Дамир Стојнић, уметник и професор на Академији примењених уметности у Ријеци, члан удружења Labin Art Express XXI.
Посетиоци изложбе ће у сали и депоу Народне библиотеке Бор, до 18. 10. 2019, моћи да виде (чују, опипају…) скулптуре, инсталације, видео радове, анимиране и документарне филмове, 3Д принтове и друга мултимедијална дела десетак аутора односно уметничких колектива из Србије, Босне и Херцеговине, Словеније, Хрватске, Црне Горе, Румуније, Македоније и Албаније, као што су Лајбах, Желимир Жилник, Аутопсија и други (Потпуни списак аутора и дела је у детаљном саопштењу за медије организатора изложбе и координатора пројекта: Rudnici kulture_Bor)
Досадашње резултате пројекта „Рудници културе“, укључујући и дигитализовану грађу везану за рударско наслеђе, можете погледати на званичном сајту.
У читаоници Народне библиотеке Бор можете погледати и монографију Рудници културе, те њену проширену енглеску верзију, што су, такође, резултати овог пројекта.
О животу и последњим стиховима мађарског песника и борског логораша Миклоша Раднотија, Кишевом преводу тих песама, историјском контексту у којем су настајале и пронађене, о концепцији саме публикације и бројним поводима за њено објављивање говорили су Александар Зограф, аутор стрипа о Раднотијевој борској бележници (објављеног и у Италији и у Јапану), проф. др Зоран Пауновић, аутор есеја о последњем Раднотијевом делу и Кишевом преводу песама које чине тзв. Борску бележницу, и Драган Стојменовић, уредник публикације.
ПОД СЕНКАМА ЈЕСТОНИЈЕ Драгог Тасића
ДНЕВНИК III : ЗАШТО? Јована С. Митровића
Године 1999. Народна библиотека Бор почела је да издаје Бележницу као информативно, едукативно и средство комуникације са корисницима, локалним заједницама, колегама широм Србије и другим заинтересованим лицима. Циљ листа био је да се широј јавности представе сталне и периодичне активности, стручни рад и интереси/интересовања Народне библиотеке Бор, те да се потенцијална публика, а најпре чланови библиотеке, информишу о набавци, актуелним библиотечко-информационим услугама и културно-едукативним програмима.
Лист је покренут на 130. годишњицу оснивања читаонице у селу Злоту, прве читаонице на подручју завичајности Народне библиотеке Бор и прве сеоске читаонице у Србији, која се поклопила са 90. годишњицом Социјалистичке читаонице коју су, такође у Злоту, основали учитељ Милан Поповић и рудар–социјалиста, истакнути члан радничког покрета Петар Радовановић. С обзиром на то да се први број новооснованог гласила припремао у току бомбардовања Србије, покретање листа имало је, макар за раднике библиотеке, чланове редакције и ауторе прилога, сем информативно-комуникативног и комеморативног, и политичко значење, представљајући
се као чин пркоса и отпора културе политици односно агресији и деструкцији. За објављивање текстова у Бележници убрзо су се заинтересовале и колеге из библиотека којима је Народне библиотека Бор матична, а затим и други, тако да се круг сталних и повремених стручних и других сарадника листа, а самим тим и његов тематски опсег, значајно проширио. Од двоброја 20–21 (2009) Бележница, због обима и природе радова објављиваних у њој, постаје часопис. Због тога је од бр. 22 у потпуности редизајнирана: уместо „бележничког“ А4 формата и
грубог, рециклираног папира, од 2010. Бележница се штампа на кунстдруку, са таблама у боји као граничницима између рубрика. Нови формат је квадратни: 20 х 20 cm.
Прва четири броја Бележнице уредила је Јелица Живковић, тадашњи руководилац Матичне службе Народне библиотеке Бор. Бројеве 5, 6 и 7 уредио је библиотекар Горан Миленковић, док је од бр. 8, закључно са бр. 27 главна и одговорна уредница Бележнице Ана Јанковић, руководилац Одељења за набавку и обраду библиотечке грађе.
У овом двоброју можете прочитати и осврте претходних уредника на дводеценијску историју Бележнице. И штампано и онлајн издање бр. 37-38 бесплатно су доступни свим заинтересованим читаоцима.
Фотографије на корицама и таблама овог двоброја Бележнице дело су Стефана Ђорђевића, документарног фотографа, редитеља и сниматеља из Бора.
Пројекат реализује Асоцијација за развој Бора у сарадњи са Народном библиотеком Бор. Програм је отворен за јавност.
Представљање књиге
др Славољуба Гацовића
О књизи ће, поред аутора говорити и ауторка 10. поглавља доц. др Ана Самарџић (Факултет за пољску и класичну филологију Универзитета „Адам Мицкијевич у Познању) и рецензенти: проф. др Лаура Спариосу (Филозофски факултет
Универзитета у Новом Саду), проф. др Чедомир Чупић
(Факултет политичких наука Универзитета у Београду)
Добро дошли!
Програм припрема и води Илија Ђурић, ученик Гимназије „Бора Станковић“.
Пројекат је подржан на конкурсу Града Бора за пројекте од јавног значаја у култури, а реализује га Асоцијација за развој Бора, у сарадњи са Народном библиотеком Бор.