Четвртак, 17. новембар 2022, 18 сати
наша суграђанка Данијела Добершек представиће свој интимни, лирски роман Усамљени сањар.


КИОСК и Народна библиотека Бор
Шта је данас демократија, шта подразумева и које су идеје у њу уписане? Да ли је демократија могућа и да ли има алтернативу? Који облик демократије је оптималан? Ова питања представљају основу уметничког пројекта Извођење демократије, а друштвена игра – прилику да о њима разговарамо у динамичном формату који не подразумева предзнање већ отвореност и машту. Током игре имаћемо прилику и да се упознамо са неким од ставова великог броја саговорника који су до сада учествовали у пројекту.
Све учеснике очекују изненађења, придружите нам се!
Програм Извођење демократије: друштвена игра у Бору организовао је и припремио КИОСК (Београд), у сарадњи са Народном библиотеком Бор
Тим реализације пројекта у Бору: Ана Адамовић и Милица Пекић (КИОСК), Драган Стојменовић (Народна библиотека Бор), Катарина Пејовић (драмтуршкиња), уз посебну захвалност Јелени Милетић на доприносу реализацији пројекта у Бору
Извођење демократије: друштвена игра у Бору реализује се у оквиру фестивала На сопствени погон
Реализацију пројекта подржала је Асоцијација Независна културна сцена Србије, у оквиру фестивала На сопствени погон.
Аутори пројекта: Киоск, у сарадњи са организацијама Контрапункт (Скопље) и Докуфест (Призрен).
Уреднички тим: Ана Адамовић,Eroll Bilibani, Iskra Geshoska, Veton Nurkollari, Милица Пекић, Artan Sadiku.
Драматуршкиња: Катарина Пејовић.
Камера: Ана Адамовић (Србија), Elmedina Arapi (Косово), Gjorgje Jovanovik (Северна Македонија).
Звук: Ана Адамовић (Србија), Alba Çakalli, Vigan Bytyqi, Zana Arapi, Eroll Bilibani, Buron Karahoda (Косово), Gjorgje Jovanovik (Северна Македонија).
Видео постпродукција: Владан Обрадовић.
Дизајн и постпродукција звука: Срђан Бајски, Бојана Рувидић.
Транскрипција: Ана Адамовић, Милица Пекић, Zana Arapi, Nora Fetoshi, Dren Shporta, Fjolla Fetollari, Eroll Bilibani, Marija Jones.
Превод: Горан Кричковић, Милица Пекић, Ана Адамовић, Fjolla Fetollari, Eroll Bilibani, Marija Jones.
Веб-дизајн: Војислав Илић.
Дизајн: Исидора Николић.
Пројекат подржали: Балкански фонд за демократију, пројекат Немачког Маршаловог фонда САД и Америчка агенција за међународни развој (USAID); Allianz Kulturstiftung; Фондација за отворено друштво, Србија и Европски Фонд за Балкан.
Целокупан материјал пројекта доступан је на www.kioskngo.net.
Урош Петровић, писац-пустолов, аутор бројних загонетних прича, фантастичних романа и других приповедних главоломки и мозгалица, као и неких иновативних метода учења, биће гост Народне библиотеке Бор.
У четвртак, 3.11. 2022, Урош ће се у кривељској основној школи, од 12 сати дружити и с децом и младима из Кривеља.
Петак, 21. 10. 2022, 19 сати
Ана Ристовић и Дејан Алексић
Разговарамо о Аниној Књизи нестајања, збирци лирских есеја и фотографија о стварима које се више никако или веома ретко користе, које је „прегазило време“, те о Дејановим новим књигама, роману Петља, у којем пратимо „запетљане“ мисли, сећања, дела и недела филозофкиње „с петљом“ Дине, оболеле од празнине, и збирци песама Уради сам, из које је насловни стих.
Део програма биће и „кутак за приче“, па вас позивамо да са собом понесете „нешто много старо“ (Д. Алексић, „Три варијације на тему Лишће„, бр. 3) – предмет у нестајању – не као експонат, већ као повод за причу.
Међу Аниним „ситнијим“ примерима таквих ствари јесу: писма, разгледнице и честитке; полароид фотографије и фото-апарат типа „идиот“; укоснице и папилотне; тзв. „куварице“ и свеске с ручно записаним рецептима“; напртстак, миље; пејџер, вокмен, грамофонска плоча, жипон…, а ви можете понети и нешто друго, некада једнако популарно и свеприсутно, данас једнако занемарено, затурено или одбачено.
Добро дошли!
С гошћама библиотеке, песникињама Мајом Солар и Иваном Максић разговарамо о ангажованој, критички настројеној и експерименталној поезији, о поетикама побуне и отпора (у име) друштвено скрајнутих, ућутканих, експлоатисаних, понижених…, о женском писму у поезији, о поезији која се не стиди идеологије, поезији прожетој теоријом (марксистичком, феминистичком, постструктуралистичком), али и о паници и несаници, о инфраструктурама неравноправности, обесправљивања и мржње, о реторикама и праксама искључивања и тлачења, о трци са и за временом, о сневању и љубави.
Добро дошли!
Маја Солар (1980) – песникиња, преводитељка, теоретичарка, докторка филозофије из Новог Сада, чланица неколико друштвенокритичких, поетско-политичких, перформеских колектива (Герусија, регионални портал Слободни Филозофски, ЛИЛИТирање: извођење поезије песникиња, Пуна уста поезије итд.)
Ивана Максић (1984) – песникиња, преводитељка, књижевна критичарка и теоретичарка из Крагујевца, уредница зборника социјалне односно ангажоване поезије До зуба у времену и РЕЗ.

Кроз неколико десетина кратких, анегдотских поглавља, писаних у виду размене колико препознатљивих, свакодневних, толико и изненађујућих, вицкастих реплика између оца и сина, на духовит и луцидан начин преиспитују се породични односи и улоге, одрастање у савременом свету и многе друге теме, док се читалац с осмехом на лицу непрестано пита ко кога у тим причама васпитава и подучава.
Добро дошли!
У понедељак 19. 9. 2022, последњег дана Борских сусрета, на програму су четврта шетња неочигледне историје Јелице Јовановић, коју овог пута води др Виша Тасић (Институт за рударство и металургију Бор) и представљање Завичајног одељења Народне библиотекем Бор.
Шетња почиње у 14 сати; окупљање је на платоу испред библиотеке неколико минута раније. Представљање Завичајног одељења биће у библиотеци, од 17 сати.

Добро дошли!
У оквиру Борких сусрета, у суботу 17. 9. 2022, можете учествовати у другој шетњи неочигледне историје, програму који архитекткиња Јелица Јовановић организује у сарадњи са Боранима. Водич друге шетње биће Катица Радојковић, која производи и на борској пијаци продаје сир. Шетња почиње у 12 сати (не у 15, како је првобитно објављено), а окупљање је у Народној библиотеци Бор.
Од 17 сати можете присуствовати представљању публикације у којој су објављени истраживачки и уметнички радови учесника пројекта Новим путевима у нову будућност. О зборнику ће говорити Биљана Ћирић, иницијаторка пројекта и уредница зборника, Робел Темесген и Синкне Ешету из Етиопије, Ајгерим Капар из Казахстана.
Од 19 сати је вечера коју припремају уметник Ху Јун и кувар Ћу за суграђане који су се благовремено пријавили.
У петак 16. 9. 2022, у оквиру Борских сусрета, представљамо Приче између зидова Џефи Џенг, уметничко дело у форми својеврсне архиве приватних записа различитих жанрова које су уметници и установама у Јапану, Кини, Аустралији и Србији с којима је сарађивала, на њен отворени позив, слали људи из читавог света, да би са њом, а сада и са нама, поделили своја искуства, доживљаје, мисли, осећања, теорије и идеје везане за пандемију ковида 19, записе настале током колективне и(ли) личне изолације, тј. тзв. локдауна. Дело је резултат истоименог дугорочног пројекта, чија реализација је почела с првим закључавањима читавих региона и градова у Кини, почетком 2020. Као дело које се може материјализовати у различитим медијима и физички обликовати на различите начине, чији су обим и садржина променљиви, Приче између зидова су већ излагане у музејима у Кини, Јапану и Аустралији, док ће у Народној библиотеци једна од његових могућих варијанти бити трајно похрањена као део библиотечке грађе, на Одељењу за књижевност и језик, међу књигама које, као и Приче између зидова, садрже књижевне и мемоарско-исповедне текстове већег броја аутора и ауторки, оригинално писане на различитим језицима.
Трајну поставку Прича између зидова у Народној библиотеци Бор иницирало је и подржало удружење Шта би кустосирање могло / требало да буде, кроз свој истраживачки пројекат Новим путевима у нову будућност. О Причама ће у петак говорити Биљана Ћирић, кустоскиња и иницијаторка платформе и програма, и библиотекарка Виолета Стојменовић.
Представљање дела укључује и јавна читања прилога на разним језицима, као и видео-рад Џесфи Џенг, који је пратећи део поставке Прича у библиотеци.
Међу Причама између зидова, можете пронаћи песме различите врсте, па и љубавне, кратке приче, анегдоте, дневничке записе, коментаре, опаске о пандемији, болести и боловању, јавноздравстевним и политичко-економски мерама писане из перспективе медицинских радника, али и антрополога, социолога, психолога, затим есеје, извештаје, белешке. Текстови су писани на различитим језицима, мада кинески и енглески доминирају. Сваки аутор, без обзира на то да ли је његов прилог једна реченица односно страница текста или је послао више, па и неколико десетина прилога, писаних током више дана, недеља, месеци, добио је своју фасциклу, док су у једној фасцикли сабрани скенови рукописних прилога из Адис Абебе, где се пројекат реализовао на нешто другачији начин. Неколико стотина људи из Кине, Јапана, САД, Канаде, Аустралије, Србије, земаља ЕУ, Етиопије, па и понеко из Русије, Индије, Сирије, Перуа, Бразила, Мексика и других земаља пожелело је да подели свој рад, своје бриге, страхове или преокупације у датом моменту и на тај начин омогући да се оствари концепција Џесфи Џенг, која у физичкој реализацији једне могуће верзије свог дела није директно учествовала, већ је њоме само донекле управљала из Шангаја.
Џесфи Џенг, која живи и ради на релацији између САД и Кине, интердисциплинарна је уметница чији радови у последње време истражују неизбежан неуспех комуникације на међуљудском и колективном нивоу. Користећи уметничке формате као што су инсталације, ненајављени перформанси, извајани предмети и уметничке књиге, Џенг конструише ситуације које представљају јавне интервенције подизања свести о нашим друштвеним и културним окружењима.