пoвoдoм 200 гoдинa oд oбjaвљивaњa првe збиркe нaрoдних пeсaмa и 150 гoдинa од смрти Вукa Кaрaџићa
Ове године навршава се два века од објављивања прве штампане збирке српских епских песама, Вукове Мале простонародне славеносербске пјеснарице, као и 150 година од смрти Вука Караџића. То је прилика да се подсетимо како је српска епика изгледала у свом најранијем штампаном облику, колико се изменила у каснијим Вуковим и другим збиркама, какав статус и рецепцију је имала онда, а какав данас.
У првом делу предавања, биће речи о релативно ниском статусу народне епике у Вуково доба, поготово међу образованим Србима, као и о његовим раним сакупљачим методама – записивању песама по сећању, предлогу да се оне саставе у један целовит еп, односу према историјској грађи која се налази у њима.
У другом делу нагласићу најзначајније разлике између прве Пјеснарице и Вукових каснијих издања и укратко се осврнути на еволуцију Вукових сакупљачких и издавачких начела – записивању песама директно од певача, поштовању изворног текста и организовању песама у циклусе…
У закључку, биће дат кратак пресек рецепције наше епике у доба Вукових савременика романтичара и оцењено његово место као сакупљача у домаћем и међународном контексту његовог и нашег доба.
Aлeксaндaр Пaвлoвић (Лoзницa, 1976), диплoмирao je и мaгистрирao нa Филoлoшкoм фaкултeту у Бeoгрaду (Oпштa књижeвнoст и тeoриja књижeвнoсти, Нaукa o књижeвнoсти); дoктoрaт нa тeму усмeнe трaдициje Бaлкaнa oдбрaниo je 2012. гoдинe нa Унивeрзитeту у Нoтингeму. Учeствoвao je нa мeђунaрoдним нaучним кoнфeрeнциjaмa и држao прeдaвaњa у Нoтингeму, Кeмбриџу, Глaзгoву, Лoс Aнђeлeсу, Прaгу, Зaгрeбу, Кoрчи, Бaњa Луци и Бeoгрaду. Рaдиo je кao урeдник нa Tрeћeм прoгрaм Рaдиo Бeoгрaдa и кao прeдaвaч нa слaвистичкoj кaтeдри Унивeрзитeтa у Нoтингeму. Oд 2013. гoдинe зaпoслeн je кao дoцeнт зa друштвeнe нaукe нa Фaкултeту зa спoрт Унивeрзитeтa Униoн – Никoлa Teслa у Бeoгрaду. Кooрдинaтoр je и истрaживaч нa прojeкту Фигура непријатеља кojи, уз пoдршку швajцaрскoг фoндa РРПП, спрoвoди бeoгрaдски Институт зa филoзoфиjу и друштвeну тeoриjу. 2014. oбjaвиo је књигу пoд нaслoвoм Eпикa и пoлитикa.
На иницијативу Савета Европе (Стразбур), 26. септембар је 2001. проглашен за европски дан језика.
Боркова и Мишина екипа
Тим поводом, Народна библиотека Бор организовала је едукативно-забавни програм за осмаке ОШ „3. октобар“ – учесници програма су се такмичили у препознавању страних језика и цртању својих асоцијација на њих, у брзом проналажењу – уз помоћ свих расположивих библиотечких ресурса – задатих израза и фраза на задатом страном језику, у квизу заснованом на занимљивостима о језику и језицима и у брзалицама на енглеском и француском (језицима који се уче у наведеној школи). Гости програма „Комшије“ били су Борани чији је матерњи или један од матерњих језика – језик земаља у окружењу или тзв. мањински језик.
С обзиром на то да се ова манифестација тиче разумевања и толеранције, такмичење је било екипно. Чланови победничке екипе добили су књигу Виолете Бабић 365 језичких цртица (коју ће 14. 10. 2014. ауторка лично представити борској публици) и бесплатну годишњу чланарину.
Ко ће пре до Гугловог преводиоца да реши задатак?!
Визија иницијатора ове прославе обухвата следеће циљеве:
– скренути пажњу јавности на значај учења (страних) језика, како би се поспешили вишејезичност и интеркултурна комуникација
– промовисати језички и културни диверзитет Европе
– оснажити доживотно учење страних језика, у школама и ван њих
Надамо се да ће наш програм допринети тим циљевима.
Познавање страних језика је један од услова познавања других етничких заједница (других народа, нација, племена…) и њихових култура јер је сваки језик чувар и складиште и оних културних значења која се ван њега не могу разумети нити се на други језик могу заиста превести. Језик вас, својим специфичним говорним обртима, синтаксичким и морфолошким правилима, својим идиомима, својим звуком… уводи у културу која се њиме служи на начин који је јединствен и незаменљив. И само знање о специфичностима неког језика може вам много тога рећи о људима који се њиме свакодневно, тако рећи инстинктивно служе и о окружењу у којем се тај језик користи и тиме живи, мењајући се, прилагођавајући се, спајајући се са другима, спонтано као коине или „вештачком оплодњом“ као есперанто, рађајући из својих периферних облика нов(е), као латински романске језике – као живо биће.
Промовисање језичке (али и говорне, дијалекатске) разноликости стога јесте и промовисање културне разноликости, вид борбе против унификације и монотоније.
Сваки прави љубитељ или познавалац поезије или вицева одлично зна да је огроман (и најбољи) део лирских песама, разбрајалица, успаванки, вицева… потпуно или готово потпуно неодвојив од језика у којем и на којем је настао.
Комуницирати са једном заједницом на њеном матерњем језику, лицем у лице или посредно, путем друштвених мрежа, на пример, али и путем текстова које је она створила и даље ствара, јесте искуство које комуникација на доминантном енглеском језику не може просто да замени, нити му је једнака: споразумевање је процес далеко сложенији од једноставног разумевања дословног значења тренутне поруке.
Тања је са нама попричала на македонском, а Кадрија нам је рецитовао ромску народну песму, на ромском…
Народна библиотека Бор, 25.септембар, 20 часова Гостовање уметника Марка Шелића Марчела!
Популарни књижевник и репер борској публици представиће свој последњи роман Малтерего (тачније, његов први део: Рубикова столица) који је Албахари описао као „супер урбану прозу“.
У петак, 30. маја2014. године у Народној библиотеци Бор одржан jeсеминар за школске библиотекаре. Програм семинара је одобрен и вреднован са 16 бодоваод стране Завода за унапређивање образовања и васпитања РС (Каталог програма сталног стучног усавршавања наставника, васпитача и стручних сарадника за школску 2012/2013 и 2013/2014, област библиотекарство, под ред. бр. 2).
Аутор програма семинара је секретар Библиотекарског друштва Србије, Весна Црногорац, која је рализовала семинар са Виолетом Стојменовић, вишим библиотекаром НБ Бор.
Тема семинара је Библиотека – место читања, учења и истраживања
Општи циљ семинара је био стицање нових и проширивање постојећих знања за успешно остваривање образовно-васпитне и библиотечко-информационе функције библиотеке у друштву знања.
Специфични циљеви су обавештеност библиотекара и наставника о значају библиотеке и важности информационе писмености као средишног концепта доживотног учења.
Семинар је окупио осим школских библиотекара и учитеље разредне наставе, наставнике и директоре из школа са подручја општина: Бор, Зајечар, Неготин, Мајданпек и Кладово..
Семинар је реализован захваљујући финансијској подршци Министарства културе РС које у оквиру матичних функција финансира континуирано стручно усавршавање библиотекара.
