Архиве категорија: Програми

ТРИБИНА о имовини изграђеној средствима грађана (самодоприносом)

Народна библиотека Бор

четвртак, 11. април у 18 сати

Трибина:

ИМОВИНА ИЗГРАЂЕНА СРЕДСТВИМА ГРАЂАНА

(САМОДОПРИНОСОМ)

У СВЕТЛУ НОВОГ ЗАКОНА О ЈАВНОЈ СВОЈИНИ

Очекује се долазак стручног лица из

Канцеларије Заштитника грађана

Организатор трибине: Удружење грађана „Група 55“

Socijalizam-i-modernost-u-Muzeju-suvremene-umjetnosti-od-2.-prosinca_ca_large

Добродошли!!!

Мит о Сизифу

9. 4. 2013. у сали Народне библиотеке Бор, проф. филозофије Иван Вучковић одржао је надахнуто и врло динамично предавање о раној Камијевој филозофији, односно о Камијевом Миту о Сизифу у контексту историје филозофије и модерног одбацивања метафизике у корист филозофије овоземаљског живота.

Предавању је присуствовало око четрдесет посетилаца.

v 141

 

v 143

v 138

 

Љубитељи Камијевог дела моћи ће да у понедељак, 15. 4. 2013, од 18 сати, у читаоници на трећем спрату библиотеке, погледају Висконтијеву екранизацију Камијевог романа Странац.

Мит о Сизифу

Уторак, 9. 4. 2013. у 18 сати

Мит о Сизифу Албера Камија

предавање Ивана Вучковића, проф. филозофије

Предавање ће осветлити рану Камијеву филозофију, онако како је она формулисана у Миту о Сизифу, са освртом на роман Странац и међусобну везу ових двају Камијевих текстова.

Иван Вучковић (1987) – дипл. филозофију на mobile casino Филозофском факултету у Нишу. Живи и ради у Бору.

Albert Camus. Photograph: Hulton Archive/Getty

 

 

 

 

 

Представљање књиге БИЛО/БИТИ (Народна библиотека Бор, 2012)

Народна библиотека Бор

Уторак 2. април 2013. године

18 часова

554504_4278028550077_1129302984_n

 

Представљање књиге БИЛО/БИТИ (Народна библиотека Бор, 2012)

 

Говоре:

Горан Миленковић, приређивач књиге

Дивна Вуксановић, ауторка једне од прича, уметница, естетичарка, редовни професор Факултета драмских уметности у Београду

Добродошли.

Сто година од рођења Албера Камија

tumblr_m7b7y9jHh61qai76so1_1280
Ова фотографија Албера Камија – вероватно његов најчувенији портрет – дело је француског фотографа Анрија Картје-Бресона.
А цигарета? Представа о Камију неодвојива је од ње.

 

петак, 29. 3. 2013, 18 сати, читаоница

Сизифов посао живљења (и писања): књижевно дело А. Камија

Да ли је роман вид побуне? Против света, који није по мери човекових жеља и нада, или против бесмисла који сусрет човека и света непрекидно ствара?

Да ли су Камијеви романи „филозофски“?

Зашто је Ками адаптирао Достојевског, Фокнера и драмске писце шпанског барока?

Зашто је наличје пре лица?

 

$. јануара 1960. Албер Ками је погинуо у саобраћајној несрећи. Имао је 47 година. Међутим, његова дела се и даље цене у читавом свету. По његовим романима снимају се филмови, а његове позоришне комаде и даље интерпретирају највећа глумачка имена.
4. јануара 1960. Албер Ками је погинуо у саобраћајној несрећи. Имао је 47 година. Међутим, његова дела се и даље цене у читавом свету. По његовим романима снимају се филмови, а његове позоришне комаде и даље интерпретирају највећа глумачка имена.

 

Албер Ками (1913-1960) – француски филозоф, романописац, драмски писац и драматург, есејиста, невољни представник егзистенцијализма, добитник Нобелове награде за књижевност 1957. године; нашој публици најпознатији по роману Странац. Поред овог, Ками је написао још и романе: Срећна смрт, Куга (више екранизација), Пад; драме: Калигула, Неспоразум, Опсадно стање, итд; есеје: Наличје и лице, Свадбе, Лето; филозофске и филозофско-историјске студије: Мит о Сизифу, Побуњени човек, Хришћанска метафизика и неоплатонизам. Адаптирао је за позорницу Зле духе Достојевског, Фокнеров Реквијем за искушеницу, Један занимљив случај Дина Буцатија, итд. Постхумно објављен, недовршен Први човек може се читати и као роман и као аутобиографија.

„Има места на којима умире дух да би се родила једна истина која је његово сушто порицање.“

БЕЗБЕДАН ИНТЕРНЕТ ЗА ВАШУ ДЕЦУ

НАРОДНА  БИБЛИОТЕКА  БОР  и

Борска интернет организација БИТНО

 

19. и 28. марта и 3. и 10. априла од 18 сати

Циклус предавања на тему

БЕЗБЕДАН ИНТЕРНЕТ ЗА ВАШУ ДЕЦУ

ШКОЛА ЗА РОДИТЕЉЕ

Потражите одговоре на питања: Шта је дигитално насиље?

Како да знате које интернет адресе посећује ваше дете?

Како препознати дигитално насиље над децом?

Како реаговати у проблематичним ситуацијама?

Како спречити дигитално насиље?

 О овим темама говоре:

Бранкица Михајловић Илић и Зоран Милојевић

Како написати рад?!

НАРОДНА БИБЛИОТЕКА БОР

ЧЕТВРТАК 7. 3. 2013.

17:30

 

КАКО НАПИСАТИ (МАТУРСКИ) РАД?!

 

Да ли знате:

 

   Како и где да дођете до литературе која вам је потребна за рад;

   Шта је радна библиографија;

   Како се претражују каталози и базе података;

   Каква је разлика између примарних и секундарних извора;

   Шта је методологија;

   Чему служе фусноте;

   Како се цитира;

   Како се формира списак коришћене литературе?

    …

Током радионице, полазници ће бити у прилици да се упознају са појмовима и процедурама везаним за научно-истраживачки рад, који ће им бити неопходни током каснијег школовања, нараочито зато што тзв. болоњски програми студија подразумевају писање великог броја семинарских радова, реферата, есеја и других производа самосталног истраживања литературе и извора.

Радионица је конципирана тако да се примери истраживања извора заснивају на интересовањима самих полазника, односно на темама које су већ изабрали за своје матурске радове.

Током радионице, полазници вежбају коришћење различитих врста референсне грађе, каталога, индекса, библиографија… – како у папирном, тако и у електронском облику. Радионица укључује и кратак курс претраживања онлајн библиографских система и сервиса, какви су Виртуелна библиотека Србије, Српски цитатни индекс, итд.

Полазници се, такође, упознају и са појмовима везаним за библиографске и библиометријске обраде публикација, који им могу бити од помоћи при евалуацији извора и грађе коју ће користити. На тај начин им се указује на разлику између различитих типова грађе и извора, од приказа до научног рада, и на опсег и квалитет информација које сваки од ових типова извора може да понуди. Полазници се, затим, упознају са критеријумима евалуације извора.

Други део радионице посвећен је изради одговарајућег типа рада и елементима које он треба да садржи, као и општим правилима о садржају и форми компоненти рада. Посебна се пажња посвећује изради библиографије за сопствени рад, јер је логика доследног форматирања библиографских јединица и њиховог навођења у тексту вештина која се, по досадашњем вишегодишњем искуству, показала као најтежа препрека у писању прегледног и уредног рада. Полазници ће, стога, добити сажетке правила цитатних стилова који се код нас најчешће употребљавају тј. сажетке Харвардског, Оксфордског, Чикаго, МЛА и АПА стила.

Добродошли!

 


ИЗМЕЂУ СРЕДИНА ИСТОГ ЦЕНТРА

1.3.2013. у Народној библиотеци Бор отворена је изложба „Између средина истог центра“ Завичајног одељења. Изложене су репродукције фотографија и разгледница које приказују стари центар града и кроз које се може пратити развој градског језгра, архитектонске и урбанистичке промене, од двадесетих- тридесетих година двадесетог до почетка двадесет и првог века и последњег таласа преобликовања центра града. Велики део фотографија сада је по први пут доступан широј јавности јер се међу фотографијама и негативима који су за ову прилику развијени налазе како необјављена дела фотографа РТБ-а и Колектива, тако и примерци из приватних колекција чији су их власници уступили Народној библиотеци Бор на чување и коришћење.

Изложба је конципирана тако да прати мапу градског центра коју је нацртао и библиотеци поклонио наш, сада већ преминули, суграђанин Драгољуб Ђуровић Ћуша, а чију репродукцију, такође, можете видети у оквиру поставке. Његово писано сведочанство о некадашњем изгледу града, детаљно и сликовито, прочитао је Чедомир Васић, тако да изложбу прати и аудио запис – водич кроз некадашње улице и домаћинства.

Изложбу прати и низ додатних активности:

6. 3. 2013. – јавна вођења кроз изложбу: од 12 часова, ваш водич кроз стари Бор биће Момчило Јовановић, а од 18 – Ђура Рех. Овај програм нарочито препоручујемо млађим суграђанима и деци, којима су слике тог и таквог Бора и његови некдашњи важни и утицајни грађани сасвим непознати.

13.3.2013. – 18 часова – трибина ЗАШТИТА КУЛТУРНИХ ДОБАРА И АМБИЈЕНТАЛНИХ ЦЕЛИНА – трибину ће водити историчарке уметности: директорка Музеја Слађана Ђурђекановић и запослене у Музеју, односно Архиву – Ана Стефановић и Неда Ђорђевић. Говориће се, између осталог, и о судбини измештених експоната доскорашњег парк-музеја рударско-металуршке опреме.

20. 3. 2013. – трибина СИМБОЛИЧКИ РЕДОСЛЕД И РАСПОРЕД – трибину воде: историчарка уметности Јелена Милетић, вајар Милан Стошић и антрополошкиња Деана Јовановић. Трибина ће се надовезати на претходну, бавећи се имплицитним значењима распореда одређених типова грађевина, стамбених објеката, паркова, скулптура и других архитектонских и/или скулптуралних целина у простору.

Дешавања у вези са изложбом пратите и коментаришите на блогу Завичајног одељења Народне библиотеке Бор, Дигитални завичај

http://www.kvadratic.com/bibli/blog/

cusina-mapa plakat-izmedju-sredina-novi-mali

 

ДОБРОДОШЛИ!