Bor 2015
Cveće za tvoj grob Saše Lovića
Bor 2015
Narodna biblioteka Bor Vas poziva da pošaljete svoju priču na 17. Konkurs za najbolju kratku priču (2015).
Priče možete slati od 15. jula do 15. septembra 2015. godine.
Žiri će svoju odluku saopštiti na konferenciji za štampu 15. oktobra 2015. godine.
Članovi žirija za 2015. godinu biće:
Dragana V. Todoreskov, predsednik žirija (Novi Sad)
Violeta Stojmenović (Bor)
Goran Milenković (Bor)
Prva nagrada, 20.000 dinara
Druga nagrada, 15.000 dinara
Treća nagrada, 10.000 dinara
Naslovi priča koje su po odluci žirija svrstane u uži izbor i imena autora biće objavljeni na sajtu Narodne biblioteke Bor (www.biblioteka-bor.org.rs) 8 . oktobra 2015. godine.
Imena dobitnika prve, druge i treće nagrade žiri će saopštiti 15. oktobra 2015. godine na konferenciji za štampu u Narodnoj biblioteci Bor.
Sve priče iz užeg izbora biće štampane u prvom narednom broju „Beležnice“, časopisu za bibliotekarstvo, književnost i kulturu Narodne biblioteke Bor. Autori objavljenih priča dobiće po jedan primerak „Beležnice“.
Tri nagrađene priče biće objavljene i na sajtu Narodne biblioteke Bor odmah nakon konferencije za štampu.
Uslovi za učestvovanje na konkursu
Detaljnije informacije o konkursu možete dobiti tako što ćete svoja pitanja poslati na adresu
kratkapricabor@gmail.com
Napomena: odgovaraćemo samo na pitanja koja su u vezi sa samim konkursom, ali nećemo odgovarati na pitanja koja su u domenu informatičkog obrazovanja i korišćenja Word-a ili na ono što je već objašnjeno u ovom tekstu.
Detaljno uputstvo za slanje priča preko sajta Narodne biblioteke Bor
– Formirajte dva Word dokumenta (podržani format: .doc) u svom računaru;
– Prvi dokument sačuvajte pod naslovom priče kojom konkurišete;
– Ovaj dokument treba da sadrži: naslov priče, priču i nakon priče, na dnu strane – šifru pod kojom se prijavljujete na konkurs. Šifra bi trebalo da se sastoji od jedne reči koju Vi odabarete i dve bilo koje cifre. Ukupan broj znakova (karaktera) – naslov, priča i šifra – ne sme da pređe 3050 karaktera (sa razmakom).
Primer:
Naslov priče
Tekst priče
Šifra: biblioteka67
– Drugi Word dokument u svom računaru sačuvajte pod šifrom kojom se prijavljujete na konkurs i koju ste napisali na dnu prvog Word dokumenta. Ovaj dokument treba da sadrži Vaše osnovne lične podatke: ime i prezime, adresu, telefon, tačan imejl i šifru pod kojom se prijavljujete na konkurs.
Primer:
Petar Petrović
Adresa
Telefon
Imejl adresa
Šifra: biblioteka67
Nazive dokumenata OBAVEZNO napišite LATINICOM.
Molimo Vas da tekst isključivo bude organizovan na sledeći način:
style: No Spacing
font: Times New Roman (srpsko/hrvatsko okruženje)
veličina slova 12
Forma za prijavu
http://digitalnizavicaj.com/contact.php
Autori su odgovorni za tačnost podataka i (ne)mogućnost da se priča pod šifrom poveže sa osnovnim podacima autora.
Priče koje nisu poslate pod navedenim uslovima, žiri neće vrednovati.
У оквиру Дана књиге Народне библиотеке Бор, борској публици ће се представити Угљеша Шајтинац, приповедач, романсијер, драмски писац и драматург, професор драматургије на новосадској Академији уметности и добитник низа значајних књижевних награда, као што су Стеријина награда за најбољу нову драму (за драму Хадерсфилд, по којој је снимљен и филм), Виталове, Европске награда за књижевност, „Бора Станковић“ (за роман Сасвим скромни дарови), награде Политикиног забавника за књигу године за децу и младе (за роман Чарна и Несвет) итд.
Изложба која путем плаката представља домаће и стране авангардне часописе, листове и сл. публикације биће отворена до 24. јуна 2015.
Детаљније о изложби на сајту пројекта Европски контекст српског надреализма.
Аутор плаката: Андреј Долинка, Музеј савремене уметности
Народна библиотека Бор
четвртак, 7. мај 2015. у 18 часова
представљање романа
ИСЦЕЉЕЊЕ ИЛИ
КАКО ЈЕ ЈЕДАН РАТ
СПАСИО ЈЕДНОГ ЧОВЕКА
Аутор: Страхиња Голубовић
о роману говоре: књижевник Рајко Лукач,
издавач Божидар Андрејић и писац Страхиња Голубовић
Добро дошли!

Народна библиотека Бор среда, 4. март 2015. у 18 часова Отварање изложбе фотографија У ПОТРАЗИ ЗА СВЕТЛОШЋУ аутор: Ђорђе Илић (Зајечар) Пратећи програм: музичке минијатуре у извођењу кларинетисте Александра Николића (2. разред ШОМО „Миодраг Васиљевић“ Бор) Добро дошли!
Народна библиотека Бор и Удружење Словенаца у Бору „Драго Чех“
у петак 20. фебруарa, 18 часова
позивају све заљубљенике у поезију на ПРЕШЕРНОВО ВЕЧЕ
Народна библиотека Бор и Удружење родитеља „Бебиронче“ Бор
понедељак 23. фебруар, 18 часова
СВЕ ШТО СТЕ ЖЕЛЕЛИ ДА ЗНАТЕ О УЧЕЊУ
– како, са лакоћом, положити жавршни испит
– како учити са разумевањем
– како испланирати учење
Трибину води педагог Наташа Џаковић
Народна библиотека Бор и Завичајно удружење „Пчиња“ Бор
уторак 24. фебруар, 19 часова
представљање књиге песама ДВЕ ВАРИЈАЦИЈЕ Радице Арсић
Народна библиотека Бор и Удружење грађана„Група 55“ Бор
среда 25. фебруар, 18 часова
трибина БОРСКО ЈЕЗЕРО КАО ТУРИСТИЧКИ ПОТЕНЦИЈАЛ
Народна библиотека Бор
четвртак 26. фебруар, 18 часова
представљање књиге АФОРИЗМИ И ЈОШ ПОНЕШТО
Аутор: Марина Раичевић
Ако волите не само да читате него и да причате о књигама, да их препричавате другарима, описујете њихове јунаке, препоручујете их или се са њима спорите, ако вас књиге инспиришу, ако бисте волели да се дружите уз помоћ online casino књига или да научите како се све о књигама може говорити или шта се са прочитаним даље може радити
ДОБРОДОШЛИ!
Клуб читалаца подразумева да ћемо сви до договореног датума прочитати исту књигу тј. исти роман, исту збирку прича или песама, исти стрип, а онда о њој разговарати, размењујући утиске, мишљења и „лајкове“. Ако се књига већини допадне, онда ћемо за њу везати и неке друге, забавне и разнолике активности.
Детаљније на: http://knjigoljubac.blogspot.com/p/blog-page_5.html.
ПОНЕСИТЕ СВЕСКУ И ОЛОВКУ!
ЧЛАНОВИ ЋЕ БИТИ ПОДЕЉЕНИ У ДВЕ ГРУПЕ, У ЗАВИСНОСТИ ОД УЗРАСТА, ТАКО ДА ЋЕ ЧИТАТИ РАЗЛИЧИТА ДЕЛА. САСТАНЦИ ЋЕ СЕ ОДРЖАВАТИ СВАКЕ ДРУГЕ СУБОТЕ У МЕСЕЦУ, У ДВА ТЕРМИНА, ЗА СВАКУ ГРУПУ ПОСЕБНО.
20. и 21. 11. 2014. у Загребу је, у организацији библиотека Института Гете у Београду, Сарајеву и Загребу, одржана субрегионална радионица за библиотекаре из Србије, Хрватске и БиХ, на којој је, заједно са представницима Библиотеке града Београда и библиотека у Краљеву, Лазаревцу и Димитровграду, учествовала и НБ Бор. У питању је још један у дугом низу врло квалитетних и инструктивних образовних програма које немачки културни центри континуирано обезбеђују за библиотекаре из нашег региона.
Радионицу су водиле библиотекарке минхенске библиотеке, Астрид Мекл и Рафаела Милер, које су представиле пројекат update. jung & erwachsen, тј. пројекат библиотеке за младе, као и програме из домена медијске и културне педагогије који се у оквиру овог пројекта организују и спроводе, како у самој библиотеци, тако и ван ње. Програми чији је циљ да уз помоћ популарних компјутерских и других игара анимирају casino тинејџере, као циљну групу коју је најтеже привући и задржати у библиотеци, и радионице о друштвеним мрежама, које су за ову циљну групу незаобилазно „место“ дружења, образовања и забаве, свакако да и нашим библиотекарима могу бити послужити као подстицај и модел за осмишљавање сличних тактика у комуникацији са потенцијалним младим корисницима библиотеке.
Практични део радионице тицао се рада у програмима за обраду слике и звука. Задатак учесника био је да, користећи слободне, тј. бесплатне софтвере за рад са фотографијама, аудио и видеозаписима, креирају кратке филмове. Иако ова кратка обука наизглед нема везе са уско схваћеном библиотечком делатношћу, она је примењива у различитим сегментима рада библиотеке, што у односу према грађи коју треба представити и популаризовати, што у односу према корисницима које треба мотивисати да библиотеку посећују и користе. Чињеница је да библиотекари који раде са данашњом омладином треба да познају технологије које им могу помоћи у томе да садржаје уобичајених едукатвних и културних програма у библиотекама учине модернијим, динамичнијим и пријемчивијим овој циљној групи, као и да прошире своје могућности за рад са и ка младима. Промишљено и креативно коришћење савремених технологија може да буде у функцији промоције књиге и читања, односно, саме библиотеке као места које се и даље, упорно, перципира као складиште штампаних књига.


