У петак 26. 11. 2021, у 20 сати, путем Зума (https://us02web.zoom.us/j/82248608175?pwd=T28xUkp1d3BkN0tHMFhhNGNHTVpyQT09) Народна библиотека Бор организује књижевно вече посвећено стваралаштву Тање Ступар Трифуновић, песникиње, приповедачице и романсијерке, добитнице Награде ЕУ за књижевност (за роман Сатови у мајчиној соби), Виталове награде за књигу године (за роман Откако сам купила лабуда) и низа других регионалних награда за поезију или прозу. Са Тањом разговарају Жарка Свирчев, књижевна критичарка и теоретичарка (Институт за књижевност и уметност у Београду) и други читаоци и читатељке.
Директан пренос разговора можете пратити путем Јутјуба или Фејсбука.
Разговор с Енесом Халиловићем, песником, приповедачем, драмским писцем, романописцем, добитником бројних књижевних награда, међу којима су „Меша Селимовић“ (за збирку песама Зидови) или Виталова награда (тзв. „Златни сунцокрет“) за романЉуди без гробова, који ће бити главна тема разговора. Са Енесом разговарају проф. др Владислава Гордић Петковић (Филозофски факултет Универзитета у Новом Саду), ауторка бројних студија, научних и популарних чланака из области књижевне историје, теорије и критике, преводитељка, уредница и друге читатељке и читаоци (Сабина Ђуркић, Библиотека „Центар за културу“ Кладово, Марија Трајковић, проф. српског језика и књижевности и новинарка, Вељко Петровић, студент).
Добро дошли!
Директан пренос разговора можете пратити путем Јутјуба или Фејсбука.
отварање изложбе У камену светлости траг проф. др Кристине Шарић (Рударско-геолошки факултет Универзитета у Београду)
Изложба је настала поводом 150 година заједничког рада Србије и Аустрије у области геолошких истраживања, као резултат сарадње Аустријског културног форума Београд и Рударско-геолошког факултета Универзитета у Београду.
Од 5. 11. до 3. 12. 2021, сваког петка од 20 сати, путем платформе Зум, Народна библиотека Бор реализује серију разговора о савременој књижевности у којима ће учествовати по један писац или списатељица, књижевни критичар или критичарка и заинтересовани читаоци односно корисници Народне библиотеке Бор.
Свим разговорима се може слободно приступити; линк за укључење: https://us02web.zoom.us/j/82248608175?pwd=T28xUkp1d3BkN0tHMFhhNGNHTVpyQT09
Зум, 20 сати
Гости Народне библиотеке Бор биће:
5. 11. 2021. Огњенка Лакићевић, песникиња и музичарка и Саша Ћирић, књижевни критичар, аутор и водитељ радио-емисије Око Балкана;
12. 11. 2021. Андреа Попов Милетић, књижевница и Владимир Арсенић, књижевни критичар, преводилац, један од оснивача и уредника Партизанске књиге, ментор креативног писања, уредник Улазнице;
19. 11. 2021. Енес Халиловић, песник, приповедач, романописац, драмски писац и Владислава Гордић Петковић, редовна професорица англоамеричке књижевности Филозофског факултета у Новом Саду, преводитељка, књижевна критичарка, ауторка и уредница бројних публикација и књижевних програма;
3. 12. 2021. Филип Грујић, романописац, приповедач, драмски писац, музичар и Јелена Лалатовић, књижевна критичарка, научна сарадница Института за књижевност и уметност.
Реализацију програма подржава Министарство културе и информисања Републике Србије.
У сали Народне библиотеке Бор својом првом књигом На путу до звезда представиће се наш суграђанин Небојша Петковић, машински инжењер запослен у ЈКП „Топлана“. Књига је намењена деци и чини је 80 песама у којима су поетски уобличени различити тренуци дечјег живота и одрастања. Књига је штампана под покровитењством града Бора као резултат Конкурса за финансирање пројеката из области културе.
У понедељак 13. 9. 2021, гост Народне библиотеке Бор биће Марко Шелић Марчело.
„Бољи је врлине но освете чин“, каже Шекспиров наводни алтер его Просперо, протагониста траги-комичне Буре, чију адаптацију је 2020. режирао Кокан Младеновић. А да ли је заиста тако, ко је постао Просперо и каквим се сада магијама служи, које игре играју данашњи властољупци, каквим нас звуковима, гласовима и песмама усхићују или претварају у телад и шта би нека данашња Миранда рекла при првом сусрету с „дивним новим светом“, рећи ће нам нови Аријел и текстописац сонгова за представу Буре– Марко Шелић Марчело. С Марком ћемо разговарати о књигама, музици, позоришту и њиховим дејствима, о варкама и двогледима, времену и невремену, сећању и несећању, о добрим и лошим заплетима…
Отварање изложбе фотографија Стефана и Бошка Ђорђевића „Дневник о мами“
„Дневник о мами“ је прича о Негрици Ђорђевић испричана кроз фотографије њених синова, Стефана и Бошка
Стефан Ђорђевић је рођен 1987. године, у Бору. Након што се због студија сели у Београд, своје дотадашње главно интересовање, скејтбординг, замењује филмом и фотографијом. Завршио је основне и мастер студије Камере на Факултету драмских уметности у Београду и тренутно ради као независни редитељ и сниматељ на филму и осталим медијима. Режирао је кратки играни филм Последња слика о оцу, који је награђиван на фестивалима у Локарну, Сарајеву, Загребу, Београду… Члан је интернационалне асоцијације документарних фотографа Zero Photos.
Бошко Ђорђевић је рођен 1988. године у Бору, где је завршио основно и средње образовање. Дипломирао је на Катедри за енглески језик и књижевност Филозофског факултета у Нишу и Катедри камере Факултета драмских уметности у Београду. Bави се фотографијом и филмом.
Представљање романа Пас и контрабас (НИН-ова награда за најбољи роман 2019. године) Саше Илића
Саша Илић је ко-аутор (са Драганом Бошковићем) каталошке приче Одисеј, аутор романа Берлинско окно (стипендија фондације „Борислав Пекић“ за роман у настајању; ужи избор за НИН-ову награду за 2005. годину) и Пад Колумбије, збирки прича Предосећање грађанског рата, Душановац. Пошта: календарске приче и Лов на јежеве; један од оснивача и првих уредника подлиска односно „културно-пропагандног комплета“ Бетон (од 2006. до 2013), један је од уредника (са Јетоном Незирајем) антологије савремене косовске драме Лет изнад косовског позоришта, уредник и један од оснивача Радничке комуне Линкс, уредник издавачке делатности у Народној библиотеци Србије, један од аутора Пешчаника… Један је од уметничких директора (са Јетоном Незирајем и Алидом Бремер) међународног књижевног фестивала Полип, који се од од 2010. одржава у Приштини.
Завичајно одељење Народне библиотеке Бор поводом 110 година од оснивања Социјалистичке читаонице у Злоту, где је пре 150 година отворена и прва читаоница на простору матичности данашње Народне библиотеке Бор, организује предавање Милоша Баковића Јаџића
ССДП И ИДЕЈА ЈАВНОГ ДОБРА – Значај социјалистичких читаоница у Србији с почетка XX века
Милош Баковић Јаџић је социолог и политички активиста из Београда. Члан је Центра за политике еманципације и Левог самита Србије. Један је од покретача Студија социјализма и предавача на политичкој школи Форума Рома Србије. Дугогодишњи је предавач и на синдикалним форумима и семинарима. Аутор је кратке студије „Димитрије Туцовић и Српска социјалдемократија у време Балканских ратова и Првог светског рата“ (Rosa Luxemburg Stiftung SEE, Београд, 2014).
Сажетак излагања Многе цивилизацијске тековине које данас узимамо здраво за готово – попут општег права гласа, радног законодавства, образовног и здравственог система – настале су понајпре дуготрајним борбама радничког покрета. Његов политички израз је у Србији с почетка XX века представљала Српска социјалдемократска партија (ССДП). Она је много улагала у образовање својих чланова и симпатизера, између осталог, покретањем радничких школа, агитационе библиотеке, разних часописа, али и социјалистичких читаоница. Колики је био њихов значај, посебно по селима, ако имамо у виду чињеницу даје ССДП годинама гајила скепсу спрам друштвеног потенцијала сељаштва? Како се тада, а како се данас схвата опсег јавних добара и где је њихово место у триптиху економије, културе и политике?
