Архиве категорија: ПРОГРАМИ

Предавање Милана Раките о Лују Алтисеру

3. 10. 2018, 19 сати

читаоница на 3. спрату Народне библиотеке Бор

Милан Ракита

„Луј Алтисер и ми у доба историјског ревизионизма“

Предавање чији су поводи, између осталих:

  • 100 година од рођења Луја Алтисера (1918–1990);
  • 50 година од тзв. „липањских гибања“ тј. студентских протеста у Београду али и широм света;
  • 200 година од рођења Карла Маркса (1818–1883);
  • 170 година од тзв. „пролећа народа“ (националних револуција широм Европе) и Манифеста Комунистичке партије Маркса и Енглеса

Сажетак предавања:

У години препуној обележавања најзначајнијих датума европске и светске историје, својим карактером посебно се издваја по много чему симптоматично обележавање двестоте
годишњице рођења Карла Маркса у његовом родном граду Триру у Немачкој маја ове године. Фарсичност овог догађаја огледала се у чињеници да је свечани говор о историјском  наслеђу Марксовог дела одржао нико други до Жан-Клод Јункер, актуелни председник Европске комисије, утицајни протагониста политике неолиберализма, заступник интереса
крупног капитала у ЕУ и заговорник диктатуре слободног тржишта. Садржај контроверзног Јункеровог говора и ревизионистички карактер обележавања годишњице Марксовог рођења индикативни су за нашу тему утолико што показују у којој мери је историјски ревизионизам у међувремену учвршћен као владајућа идеологија узнапредовалог процеса контрареволуције.
Управо ово „међувреме“, које се унатраг историјски протеже до пораза револуционарне 1968. године и даље до за нас преломне 1948. (Резолуција Информбироа и први расцеп у тзв. Источном блоку ), затим 1918. (крај Првог рата и рођење Луја Алтисера), преко 1870. и 1848. (Париска комуна и револуција 1848), па све до 1818. (рођење Маркса) – представљаће референтни историјски оквир предавања посвећеног анализи начина идеолошког ревидирања
најважнијих датума у историји мишљења и практиковања универзалистичке политике револуционарне еманципације.
Супротстављајући се ревизионистичким прекрајањима симболичког значаја кључних датума светске историје с циљем симболичког брисања револуционарног потенцијала Марксове мисли, али и криминализацији целокупног историјског наслеђа социјализма уопште, предавањем ћемо
такође настојати да Алтисеров допринос теоријској и практичко-политичкој реартикулацији Марксовог дела представимо у сложеном историјско-политичком контексту друге половине 20. века, и да истовремено Алтисерова разматрања односа између филозофије и политике
истакнемо као незаобилазну теоријску референцу и уједно тачку политичког ослонца у мишљењу теоријских и практичних аспеката могућности револуционарног деловања у подједнако комплексној и деликатној ситуацији историјског актуалитета данашњице, обележеној успоном контрареволуције и хегемонијом идеологије историјског ревизионизма.

О свевременој књижевности и херојима рокенрола са Зораном Пауновићем

Петак 21. 9. 2018, 19 сати

гост библиотеке: проф. др Зоран Пауновић

представљамо књиге Прозор у двориште (Геопоетика, 2017) и Доба хероја (Геопоетика, 2018)

С аутором студије о Набокову (Гутачи бледе ватре), књиге есеја Историја, фикција, мит, преводиоцем Тарантуле Боба Дилана, Сакупљања вуне Пети Смит, романа и друге прозе Владимира Набокова (Погледај, Арлекине!, Прозирне ствари…), Џулијана Барнса (Шум времена, Ово личи на крај…), Делила, Курта Вонегата (Хокус покус) и професорем англо-америчке књижевности односно англофоне књижевности 19. и 20. века на факултетима у Београду и Новом Саду разговарамо о ауторима и делима које преводи и о којима је писао у есејима објављеним у новим књигама – Прозор у двориште, посвећена размишљањима о делима Шекспира, Блејка, ДеЛила, Остера, Харвуда, Црњанског, Сретена Марића, Џојса, Набокова и многих других, и Доба хероја, у којој је реч о Морисону, Хендриксу, Лу Риду, Дилану, Вудстоку… односно о везама књижевности и рокенрола у „херојској“ епохи ове (суп)културе.

Послушајте прво поглавље Доба хероја, „Вилијам Блејк – дух који хода“, о Блејковом утицају на рокенрол, тј. на Џима Морисона.

Подсећамо и наш наш програм посвећен преводилачком раду Зорана Пауновића као значајне завичајне личности.

Симеун Ђак

22. и 23. 8. 2018, од 11 и 13 сати,

на Информативном одељењу

Гледамо и читамо!

 

Posted by Клуб књигољубаца on Среда, 22. август 2018.

Роман о окупацији, љубави, отпору, Слободи, Иви Лоли Рибару…

Народна библиотека Бор
четвртак 12. јул 2018.
19 часова

Представљање романа
Драгана Јашевског

Најдража једина моја

О роману говоре
аутор и Силвија Колберт Васић

Све је у реду!

Четвртак 7. јун, 13 сати

ЈАСМИНКА ПЕТРОВИЋ представља своју књигу Све је у реду, награђену на Београдском сајму књига 2017. и Наградом Политикиног забавника као најбоља књига за младе у 2017. години.

Књига Све је у реду, чији је издавач Кретивни центар, која кроз исповести, тј. писма средњошколаца говори о (не)решивим психолошким, егзистенцијалним и социјалним проблемима тинејџера изазива велико интересовање младих, али и педагога, психолога, наставника у средњим школама, па је већ и драматизована.

(КА)КО СТЕ?

Среда 6. јун, 19 сати

Представљање књиге (Ка)ко смо: студије културе памћења и политике идентитета у Србији Весне Ђукић (Институт за позориште, филм, радио и телевизију и Факултет драмских уметности, Београд, 2017)

О књизи, у којој су обједињење студије и анализе утицаја и ефеката одређених практичних јавних политика и институционализованих облика памћења на културу памћења и национални културни идентитет Срба у бившим Југославијама и садашњој Србији, говоре ауторка, проф. др Весна Ђукић (Факултет драмских уметности) и једна од рецензената, проф. др Дивна Вуксановић.

У фокусу истраживања ауторке је питање идентитета и како се он креира и рекреира с обзиром на памћење, при чему је у рукопису књиге памћење одређено не толико као историјски фактицитет, већ пре као културни феномен, а који се тиче одређене интерпретације, што је увек већ идеолошког карактера. (Дивна Вуксановић)

О једној изгубљеној историји

Среда 30. мај, 18 сати

Представљање књиге

ЈЕДНА ИЗГУБЉЕНА ИСТОРИЈА – СРБИЈА У 20. ВЕКУ

Косте Николића.

О књизи ће говорити аутор, историчар др Коста Николић (научни саветник, Институт за савремену историју) и Борисав Челиковић, историчар и уредник едиције „Велике рат“ Службеног гласика, у оквиру које је објављена ова монографија о утицају идеологија на српски национални идентитет од завршетка Првог светског рата до краја двадесетог века.

Како су Срби изгубили 20 век„: интервју Косте Николића у Политици

Документарни филм „Сеобе се настављају вечно“

Понедељак 28. мај, 13 сати

Сеобе се настављају вечно
Документарни филм

Од времена Јелене Вукановић, мађарске краљице, жене Беле Другог Слепог,па кроз доба Деспота Стефана Лазаревића и његових ратника, до бурног
седамнаестог и осамнаестог века – Срби су играли једну необичну ролу у такозваној Горњој земљи.
Тај израз користили су наши сународници из Срема, Баната и Бачке, да означе пределе које су њихови земљаци масовно насељавали, на крајњем северу.  Беч, Коморан, Сентандреја, Темишвар и многи други градови, вароши и предели били су крајња дестинација бројних сеоба које су се одвијале
вековима. Српских сеоба.
Овај четрдесетоминутни филм показује богат српски културни легат који и данас постоји у Мађарској, упркос томе што у тој земљи данас живи свега
десет хиљада људи нашег порекла.
Аутори филма крећу се кроз живу српску
прошлост, приказујући наше задужбине, споменике, музеје и друге важне грађевине и историјске успомене које се налазе у Будимпешти, Сентандреји
и другим српским насеобинама у том делу света.
Наратор је Бојан Жировић, а о људима, сеобама, споменицима и догађајима из овог сегмента историје говоре др Динко Давидов – Српска академија наука и уметности, др Мило Ломпар – Филолошки факултет у Београду, др Бојан Поповић – кустос Галерије фресака и Његова светост патријарх српски господин Иринеј.

Продуцент филма је Милан П. Кићевац, а редитељ Бошко Милосављевић.

Дарко Тушевљаковић у Народној библиотеци Бор

Петак 25. мај у 19 сати

Представљање романа

Јаз Дарка Тушевљаковића.

Дарко Тушевљаковић је приповедач, романописац и преводилац.

Актуелни је добитник Европске награде за књижевност за свој други роман Јаз (Архипелаг).

До сада је објавио две збирке прича и два романа.

Преводи стрипове.

Воли фантастику.

Године 2004. добио је Награду „Лазар Комарчић“ за најбољу новелу.

 

Завичајна књижевност

Четвртак 24. мај, 18 сати

Представљање историјског романа

Повратак у завичај: говедар па цар

Јована С. Митровића

Поред аутора, борског књижевника и новинара Јована Митровића, о књизи, али и о значају културних манифестација, говориће Душан Кабић, историчар уметности и виши кустос у пензији.

Посетиоци ће бити у прилици да погледају и изложбу докумената, књига, билтена, часописа, листова неколиких завичајних књижевних удружења и организација, настајалих током или поводом разних књижевних манифестација у Бору и околини (Борски сусрети балканских књижевника, књижевна колонија „Доброта злота“ и др.)