Од 30. марта до 9. априла у Народној библиотеци Бор приказују се филмови са 20. Слободне зоне. На репертоару ће бити седам играних филмова и три документарца.
У документарним филмовима реч је о необичним судбинама славних личности: поп-иконе и глумице Лајзе Минели, филмског композитора, музичара, глумца, „оскаровца“ и активисте Рјучија Сакамотоа и бразилског политичара, тренутног председника и бившег затвореника Лула да Силве.
Међу играним филмовима посебно су интересантни они који приказују судбине млађих и старијих жена различитог друштвеног и имовинског статуса, у различитим земљама Европе и Азије: Арзе (Либан), Вољена (Норвешка/Шведска), Посета (Француска) и Срећни празници (палестинско-европска продукција).
Ту је и велики хит Како зарадити милионе пре него што бака умре, тајландска црнохуморна прича о студенту који покушава да се докопа наследства, као и јапнски омладински филм Хепиенд.
Фестивалску турнеју отвара „комшијски“ филм Фјуме о морте (Ријека или смрт) о грађанима Ријеке који реконструишу окупацију града што ју је након Првог светског рата својевољно извео италијански песник Данунцио.
Гост Народне библиотеке Бор, интерниста–кардиолог др Дејан Христов, стручњак са Института „Нишка Бања“ својом Беседом о срцу пружиће нам много више од класичног кардиолошког предавања. Биће ово jединствена прилика да чујемо причу о овом органу, али и о његовом живописном путу кроз историју, симболику и савремену културу.
Пројекција краткометражног филма, то јест филмског есеја Где будућност ниче: случај Бор (2025-2026), насталог у сарадњи Контекст колектива и уметничког дуа доплгенгер, и разговор о овом делу и пројекту.
У разговору учествују:
Исидора Илић и Бошко Простран (уметнички дуо доплгенгер), Искра Крстић и Вида Кнежевић (Контекст колектив).
Модератор: Драган Стојменовић (Завичајно одељење Народне библиотеке Бор)
Где будућност ниче: Случај Бор (2025-2026), дизајн: Андреја Мирић
Краткометражни филмски есеј „Где будућност ниче: Случај Бор“ настао је током 2025. и 2026. године. Кроз парадигматични пример рударског града Бора и (нео)колонијалних односа који су пратили развој рударења у овом крају Србије, тема рударења се повезује са процесима глобалног есктрактивизма у историјској и савременој перспективи. Тесне везе између екстрактивизма и рата, растуће милитаризације, кроз монтажне секвенце, преплићу се са наративима антифашистичке и антикапиталистичке борбе кроз језик уметности. У центру истраживања нису само размере разарања већ и упорност отпора. Инспирација и полазна тачка у истраживању били су стихови Миклоша Раднотија, мађарског песника заточеног у радном логору Борског рудника, који је за Трећи рајх производио једну четвртину војних потреба за бакром.
Субота, 21. март 2026, од 13 до 16 сати:
„Где будућност ниче: антропогеографија Борског рудника“, истраживачка шетња кроз пејзаж екстрактивизма, рада и отпора
Истраживачка шетња „Где будућност ниче: антропогеографија Борског рудника“ води учеснице и учеснике кроз Бор и његову рударску околину као кроз живи архив односа између природе, капитала и локалне заједнице. Рудник се посматра не само као индустријски простор већ као политички пејзаж у коме се кроз време преплићу колонијални економски односи, радничка и антифашистичка борба, социјалистички друштвени односи те свакодневни живот мештана и њихова борба против отимања земље и бруталног загађења воде и ваздуха.
***
Истраживачки сегмент „Где будућност ниче: Случај Бор“ део је дугорочног кустоско-уметничког и истраживачког пројекта Контекст колектива под називом „Где будућност ниче: колективне праксе отпора, солидарности и изградње будућности“, који се бави екстрактивизмом као режимом – економским, политичким и идеолошким – који обликује и уништава природу, живи свет и друштвене односе. Пројекат окупља уметничке колективе, уметнице и уметнике, истраживачице и истраживаче, као и различите локалне заједнице око заједничких борби против експлоатације природних добара, претварања пејзажа у ресурсе, урушавања радних права до изнемоглости, и све дубљих просторно-друштвених неправди. Кроз истраживања, радионице, радне сусрете и јавне програме, ангажована уметничка пракса сусреће се са локалним знањем и борбом. Ови сусрети служе као простор размене, учења и заједничког промишљања – али и као допринос повезивању борби које су често изоловане и препуштене саме себи.
Представљање књиге Пречник страним речима и изразима Милана Обрадовића.
Милан Обрадовић рођен је 1982. године у Инђији, где завршава основну школу и гимназију. Уписује Електротехнички и Биолошки факултет у Београду. Завршава први, на Одсеку за медицинску и нуклеарну технику, а потом одлази у Белгију да живи и ради као истраживач на КУ Лувен, где постаје доктор експерименталне физике, одбранивши дисертацију из области узајамног дејства светлости и материје. Поред просветног рада са студентима и ученицима у иностранству и Србији, радио је и у Институту за физику у Београду, као и у Међународној иберијској лабораторији за нанотехнологију у Браги (Португалија) – ИНЛ, где је истраживао и најсавременијим поступцима израђивао сензоре покрета у простору. Иза себе има објављене научне радове у међународним часописима из области физике, сензора и нових технологија, као и мноштво одржаних предавања. Са повратком из иностранства у Србију, у медијима и кроз предавања, говори о породици, повратку на село, о језику, као и о погубном утицају најновијих технологија. Разговараћемо пре свега о туђицама као делу лексичког фонда српског језика, о богатству речи, о српској традицији… А бићемо у прилици да чујемо и стихове из последње Обрадовићеве књиге Шта хоћеш од мене, жено, као и ауторово извођење на неком од многобројних музичких инструмената које свира.
Више о аутору можете погледати на сајту https://precnik.rs
Као и сваке године, женска певачка група „Свети Харалампије“ и овог фебруара концертом обележава свој дан. Концерт ће се одржати 23. фебруара, од 19 сати, у сали Народне библиотеке Бор.
У уторак, 27. јануара 2026, од 18 сати, Народна библиотека Бор обележава свој дан програмом посвећеним црквама брвнарама у Србији као важном и надасве занимљивом делу нашег непокретног, архитектонског културног наслеђа.
Програм обухвата:
изложбу уметничких фотографија Станка Костића, чија су тема цркве брвнаре; реч је о аутору чија је претходна фото-изложба „Народни неимари Србије: руком по мери“ наишла на велико интересовање наших суграђана, односно корисника;
предавање „Од народне куће до народне цркве“ архитекте др Тихомира Обрадовића, који се такође показао као врсни предавач;
представљање публикације Цркве брвнаре: чувари традиције, о којој ће говорити Ненад Војновић, директор Архива у Неготину, издавача публикације.
Отварање изложбе слика и цртежа (у пастелу и тушу) суграђанке Весне Котоленко Гоч, који су настали као илустрације за три књиге Бранислава Банета Димитријевића, чија ће најновија књига, збирка песама Познавање природе и душтва, бити представљена 22. јануара 2026, у 18 сати.
Otvaranje izložbe radova u okviru zadružne aukcije umetničkih dela, koju Zadruga vizuelnih umetnika organizuje u saradnji s Narodnom biliotekom Bor. Aukcija umetničkih radova funkcioniše po principu ponude i razmene.
Od 9. do 26. decembra u Narodnoj biblioteci Bor posetioci će moći da licitiraju za umetnička dela ne samo novcem, već i znanjem, veštinama, materijalima ili uslugama.
Pet časova auto-škole za serigrafiju A3 formata, dvanaest šišanja za skulpturu, manikir i popravljanje česme za komad umetničke keramike – samo su neki od primera kako zamišljamo ovu razmenu. Na svakom radu biće ostavljen prostor da posetioci upišu šta nude zauzvrat. Može se ostaviti i više predloga. Nakon zatvaranja aukcije, umetnici će razmotriti ponude i odabrati onu koja im najviše odgovara, a zatim kontaktirati ponuđače radi dogovora i razmene.
Na izložbi će biti ponuđeni radovi većeg broja umetnica i umetnika ne samo iz Bora već iz cele Srbije. Učestvuju: Dragiša Trujkić Paff, Dejan Vasilić, Filip Jovanović, Jovan Petrović, Nikola Pavlićević, Anastasija Simić, Elena Vasileva, Bojan Zavišin, Taisija Filatova, Marina Milev, Milan Stošić, Sara Savić, Lidija Kljakić, Boško Šabazović, Ada Vera Petković, Jelena Stević, Anastasija Maletaškić, Emilija Dojčinović, Natalija Jović, Gordana Radošević Cvetković, Jelena Bokić, Teodora Nešković, Ksenija Bogdanović, KP radionica & Natalia Byrdina, Dunja Branovački, Danijel Babić, Milica Komlenić Vukić, Dejan Kostandinović, Nebojša Milikić, Emilija Estrada Jović.
Zadruga vizuelnih umetnika sa sedištem u Srbiji deo je šire međunarodne inicijative Shared Visions, kao solidarno preduzeće u vlasništvu umetnika i kulturnih radnika. Umesto maksimiranja profita, sve što privređuje Zadruga će investirati u zajedničke potrebe zadrugara, poput ateljea, pravne podrške, penzionih fondova i drugih oblika uzajamne pomoći. Time se gradi infrastruktura koja umetnicima omogućava da rade i žive dostojanstveno, oslobođeni tržišnih i institucionalnih pritisaka, dok se istovremeno jačaju veze s lokalnim zajednicama oko njih.
Ova aukcija je pokušaj da umetnost bude dostupna, živa i uključena u društvene odnose razmene i solidarnosti. Pozivamo publiku iz Bora i okoline da se pridruže i učestvuju – da ponude, razmene i ponesu umetničko delo sa aukcije.
