Архиве категорија: Одељења библиотеке

Физичка култура и здравље

Поводом Светског дана здравља Дечје одељење библиотеке je 5. априла организовало је радионицу на тему „Физичка култура и здравље“

. Модератори ове инерактивне радионице за децу били су Биљана и Александар Динић, наставници физичке културе. Осим разговора о здрављу и малог разгибавања, малишани су уз помоћ модератора направили и „Књигу здравља“. У програму су учествовала деца узраста од пет до девет година, чланови Дечјег одељења.

Саопштење жирија за награду „Књига године борског аутора“ за 2010. годину

Народна библиотека Бор од 1996. додељује награду „Књига године борског аутора“. Смисао награде је вредновање локалног књижевног стваралаштва. За награду могу конкурисати „све белетристичке књиге аутора који живе и стварају у борској општини које су објављене у претходној години на српском језику“ (члан 3. Одлуке о установљавању награде).
У шеснаест година дугој историји, ова награда додељена је 14 пута. За 2003. годину награда није додељена јер, по оцени жирија (Драгана Видојковић, Виолета Станковић, Ђурга Јанковић, Радиша Драгићевић, Горан Миленковић) књиге које су тада биле у конкуренцији нису испуниле основни критеријум за награђивање, а то је „афирмација репрезентативног стваралаштва из књижевне радионице борских писаца а уједно и подстрек будућим ствараоцима у тежњи да оставе печат у свету књижевности“. И 2009. године награда није додељена пре свега јер су књижевну продукцију те године чинила само три остварења те је било излишно и организовати рад жирија. Стручно веће библиотеке је закључило да те три публикације треба да буду придодате конкуренцији из 2010. године.

Завичајно одељење доставило је жирију 13 публикација.

1. Милен Миливојевић, Држави није добро, 2009.
2. Петар Алексић, Очев сат, 2009.
3. Владо Бојанић, Стидне ствари, 2007.
4. Саша Чорболоковић, Име и именовање, 2010.
5. Љубиша Лу Божакићи, Влашке песме, 2010.
6. Радојле Радетић, Ко има воље има и начина, 2010.
7. Весна Аруновић, Зашто зато, (2010.)
8. Момчило Милошевић и Живко Аврамовић, Посрћу ветрови црвени, 2009.
9. Александар Стојковић, Не можеш много али можеш мало, 2010.
10. Јован Стојадиновић, Ситно дробљење, 2010.
11. Горан Миленковић, Огледи о самосвести књижевности, 2010.
12. Радиша Драгићевић, Кућа у српској поезији, 2010.
13. Драги Тасић, Жункељи и Гигињери. 2010.

После детаљног разматрања приложених књига и имајући у виду члан 3 Одлуке, жири је одлучио да из разматрања искључи следеће публикације:
– Очев сат јер спада у публицистичко-мемоарску прозу,
– Стидне ствари јер аутор не живи у Бору,
– Име и именовање пошто је студија о језику
– Влашке песме јер нису на српском језику
– Ко има воље има и начина и Кућа у српској поезији јер нису ауторска већ приређена дела
– Зашто зато јер публикација нема ISBN и CIP
– Не можеш много али можеш мало јер аутор не живи у Бору
– Огледи о самосвести књижевности јер није белетристика

У конкуренцији за награду остале су 4 публикације: књиге афоризама Милена Миливојевића Држави није добро и Јована Г. Стојадиновића Ситно дробљење, поема Момчила Милошевића и Живка Аврамовића Посрћу ветрови црвени и роман Драгог Тасића Жункељи и Гигињери.
Жири у саставу Тијана Живковић, Ивана Арсовска, Ана Јанковић, Горан Миленковић и Весна Тешовић (председник жирија) био је готово јединствен у својој оцени, те кад се имају у виду појединачни гласови жирија, дела су освојила:
– Жункељи и Гигињери пет првих места, тј. 15 бодова
– Држави није добро два друга и три трећа места, тј. 7 бодова
– Посрћу ветрови црвени два друга и два трећа места, тј 6 бодова
– Ситно дробљење једно друго место, тј. 2 бода

Једногласном одлуком жирија роман Драгог Тасића Жункељи и Гигињери (Бор, Qwerty, 2010) добија награду „Књига године борског аутора“ за 2010. годину.

На основу образложења у писаној форми сваког члана жирија, састављено је следеће јединствено

САОПШТЕЊЕ

Роман Драгог Тасића о судничарским страстима и напастима само на први поглед јесте резултат адвокатске и судске праксе аутора. У дубљим значењским слојевима овог текста налази се трагикомична парадигма људских неслагања. Сликајући људске ситничавости, грубе сукобе, згрчене судбине житеља села Зриковац и Скученграда, аутор свима шаље тешку и горку опомену о последицама испразне острашћености која у потпуности обесмишљава сваки људски живот.
Прича је локална, просторно смештена у Бор и највеће село борске општине а временски у деведсете године прошлог века. Међутим, у приповедачком ткиву присутни одбљесци живота града и пропадања комбината бакра, инфлације, Аврамовог динара, грађанских забава, готово да не утичу на главни фабулативни ток романа. Главна прича заснована је на анегдотском језгру. То је прича о парници која се у селу Зриковцу води између две традиционално најјаче и најпознатије породице, Жункеља и Гигињера, а чији је предмет наводно сахрањивање претка једне породице у делу гробног поседа друге. Ова прича развијена је у 48 кратких поглавља и дата је, у првом лицу, кроз исповест младог адвокатског приправника што додатно појачава аутентичност и сугестибилност прихватања текста.
Међутим, описани догађаји и доживљаји имају и снажан општи смисао те се текст може читати на више начина: као хроника правничког света, као историја приватног живота, као летопис вероватно било ког а не само малог балканског места, као богата галерија ликова у којој најзначајније место припада родитељима и деци, али и прељубницима, народним мудрацима и врачарама, превејаним адвокатима, судским службеницима и лажним сведоцима, дежурним трачарама… Пред читаоцем се одвија занимљива комедија нарави и карактера у којој су описане негативне особине које човека чине и друштвеним и људским бићем. Колико страст за парничењем и решавањем проблема судским путем постаје не само трајно усмерење једне људске душе већ егзистенцијално обележје читаве средине, говоре речи једног од јунака којима исказује ужаснутост због помирења двеју генерацијама завађених породица: „Без спорова и кривичних суђења Зриковчани би се поразбољевали и умрли пре времена“.
Централна идеја о страсти парничења, која има покретачку егзистенцијалну, етичку и естетичку вредност, наслоњена је на сиву раскош времена, полузатворену егзотичност поднебља и чврсте тачке менталитета. Пред читаоцем је савремена трагедија једног места где људи сами себе урнишу окрећући се против својих суседа, сестара, браће и синова, све у покушају да сачувају себе у једном уређеном хаосу који влада и растрже.
Мотив својеврсног проклетства – да се људи стално међусобно суде, а никад „досуђују“ у Тасићевом роману недвосмислено је разрађен – правда је спора, правда кривуда, скреће навођена лажним сведочанствима, клеветама и другим нискостима, али је достижна и непогрешива. Да ли је у стварности заиста тако, питање је на које читаоци сами треба да одговоре.
Иако у овом роману Драги Тасић пише о становницима села Зриковца и Скученграда, потпуно је јасно коме се обраћа. Просторно и временски близак читаоцу, својствен у идеји, разумљив у значењском смислу и довољно интригантан, овај роман се издваја и као текст који ће на послетку потврдити једну од најпрактичнијих замисли награђивања борских аутора – да пишу о себи и својему, за своје, својим језиком, нешто што ће бити читано и широко подразумевано.

У Бору, 2. априла 2011.

________________________
Весна Тешовић,
председник жирија

ПЕРИОДИКА представља: Добар, лош, читан..

У новом броју „Времена“ (10. март 2011. године) објављен је текст Иване Милановић Храшовец, посвећен награди коју Народна библиотека Србије једном годишње додељује „најбољој најчитанијој књизи“  из претходне године. (О награди је у „Времену“ већ писано овде: http://www.vreme.com/cms/view.php?id=835398). Ове године „дешавања“ су „узаврела“ и била су прилично обрађивана у медијима. Да је награда остала онаква каква је била од 1973. године, награду би добио Дејан Стојиљковић за свој роман „Константиново раскршће“, јер су корисници библиотека читали овај роман више од свих других у протеклој години објављених књига. Међутим, пре шест година уведена је новина – да би избегли да ауторкама као што су Хабјановић-Ђуровић или Бобић-Мојсиловић годинама додељују награду, јер су најчитаније, библиотекари евидентирају равно 25 најчитанијих књига, а онда жири библиотекара изабира најбољу књигу између најчитанијих. Ове године се, изненада, најчитанији аутор Декса Пантелејски нашао увређеним и покраденим, па је одреаговао. Његов текст можете прочитати овде: http://www.juznevesti.com/kolumne/Dejan-Stojiljkovic/Predator-3-Valter-brani-biblioteku.sr.html.  Награда је додељена Владимиру Арсенијевићу за роман „Предатор“. Ко је све добијао награду до 2004. године можете прочитати овде: http://www.nb.rs/view_file.php?file_id=1342.

Сукоб је, као и увек када се дели плен из кладенца културне моћи, постао центар света.  Оно што остаје иза свега јесу, наравно, књиге. Будући да је награда намењена наслову из области књижевности, уметности или науке (видети овде: http://www.nb.rs/pages/article.php?id=8976), и будући да је критеријум контаминација популарности у укуса, тешко да ће се десити да међу првих 25 књига буде иједан наслов из друге две наведене области, то јест уметности и науке. Ево једне субјективне оцене коју ипак морам да изрекнем – држим да су библиотекари обавештени и образовани људи, те ми је стога жао да као такви изабирају из групе наслова који ће, без остатка, мимоићи оно заиста најбоље, најуспелије, најинтелектуалније, најимагинативније, најзахтевније и најквалитетније. Иза ће остати филозофска есејистика, теорија, па и поезија. Остаће кратка проза. Остаће драма. Остаће најбољи преводи, остаће капитална издања. Изабираће се од лошег, извиканог, популарног. Волео бих да библиотекари отворено запазе да су библиотеке, па и Народна библиотека Србије, у овом друштву и у овој култури институције са статусом опште нижеразредности, те да одустану од компромиса који, мора се признати, ради нешто добро, али у забрану који је дефинисан глобалним неукусом и естрадним полулизмом јесте блокиран, инхибиран и јалов. Ја живим  граду у којем би већина, да јој се може и да не постоји један надређени закон, угасила градску библиотеку као цев која непотребно пропушта недостајући новац.  Неће награда Народне библиотеке Србије битно побољшати читалачко васпитање публике, нити ће најбоље књиге постати видљиве ако оне мало или мало више боље од просечних буду издизане на плакат стварности. Свака библиотека постоји између две ватре: једна је окружење које тражи, захтева, очекује, и то по својим мерилима, друга је идеал, хтење, замисао, пројекција. Оно што је најчитаније, то је захтев и очекивање, статистичка тачка коју тражи суд народа. Не бих рекао да се то мора награђивати. Оно што је најбоље, то је учитавање, грађење, идеализовање. Не би требало мешати морање и хтење, јер између њих зјапи велика, мрачна рупа.

ŽIVO SEĆANJE NA SAD

Kolekcija negativa g. Ljube Markova na 336 staklenih ploča iz perioda kolonijalne uprave Francuskog društva borskih rudnika i perioda nemačke okupacije

Zamislite prošlost od stakla. Setite se, u stvari, da ste dožliveli prozirnost svakodnevice cija se atmosfera zaustavlja u jednoj slici. Zaboravite da niste sposobni za svesno i stvarno reagovanje u budućnosti. Ostavite fotografije budućnosti i zapamtite: nikada, zapravo, niste uhvatili i nikada necete zabeležiti samu suštinu. Smisao i suštinu stvara i beleži posmatrač. Posmatranje je odgovornost i obaveza svesti. Tada “rečenice” postaju duže kao kada se protežete rano izjutra i pokušavate da se setite šta vam je proletelo kroz san. Vreme stane i pogled luta sa jednog detalja na drugi, povezujete oblike i pretačete senke iz jedne u drugu konturu menjajući forme i događaje na slici. Kroz zaustavljeno vreme šetate, mislima dodirujući okolinu kao da ste izgubili vid. Osećate… u rukama držite hladno staklo sa oštrim ivicama. Pazite da se ne posečete i shvatate da će svako tu sliku videti drugačije, što vam daje osećaj slobode sa nadanjem da ćete, kada je ponovo pogledate, vi biti neko drugačiji i drugi…

Ne zamerite mi nadmenost što vam na ovaj način prenosim iskustvo skeniranja/digitalizacije staklenih ploča iz kolekcije negative Ljube Markova, fotografa i fotoreportera radničkog lista Kolektiv, u penziji, koji je tu kolekciju poverio programu digitalizacije neknjižne građe zavičajnog odeljenja Narodne biblioteke Bor. Kolekcija se sastoji od 336 negativa na staklenim pločama u tri formata: 10 x 15 (5), 13 x 18 (114), 18 x 24 (209), 12×9 (8). Autorstvo negativa/fotografija još uvek nije razrešeno, najverovatnije je da su nastali u periodu od 1930. do 1945. Kolekcija je deo fotodokumentacije Francuskog društva borskih rudnika, koje je upravljalo Borskim rudnicima u periodu od 1904 do 1941.g. Profesionalnost vođenja ove foto-dokumentacije je neosporna i pokazuje institucionalnu i preduzetničku svesnost vrednosti vizuelnog beleženja razvoja rudnika, metalurške industrije, kolonije i varoši. Ono što kolekciju čini posebno interesantnom jesu fotogfafije koje su nastale u periodu kada su se smenile društveno-ekonomske i istorijske formacije francuske kolonijalne uprave i nemačke okupacije za vreme Drugog svetskog rata. Neke fotografije iz ove kolekcije su poznate i već su objavljivane i izlagane, ali nikada nisu predstavljene kao celina i posebna kolekcija. Ova selekcija će pokušati da vam skicira vrednost i ozbiljnost angažovanja fotografa u institucijama, kao i očuvanju i stvaranju neprolaznih kulturnih i istorijskih vrednosti.
U okviru projekta Digitalizacije neknjižne građe, kulturne I javne delatnosti skenirano je svih 336 ploča i napravljena je kolekcija digitalnih zapisa. Uskoro možemo očekivati prezentaciju i izložbu fotografija iz ove kolekcije.
20. 01. 2011. g.
Dragan Stojmenović
bibliotekar
Zavičajno odeljenje
Narodna biblioteka Bor

Новогодишњи програми за децу

Креативна радионица током које су израђиване новогодишње честитке и украси одржана је 23. и 24. 12. 2010. на Дечјем одељењу. Педесетак родитеља и њихових малишана посетило је овај програм. Радове настале у овој радионици можете погледати у излогу на улазу у библиотеку.

Деца праве украсе и честитке
Деца праве украсе и честитке

Програм „Покажи шта знаш“ окупио је чланове библиотеке у Бору али и из огранка у Злоту. Укупно 28 учесника је, у једночасовном програму, певало , рецитовало и глумило пред пуном салом.

Тадија
Тадија
alim3775
Дует сирена

Игроказ корисника огранка у Злоту

Ученици основне школе у Злоту припремили су неколико тачака које су изазвале велико одушевљење посетилаца
Ученици основне школе у Злоту припремили су неколико тачака које су изазвале велико одушевљење посетилаца

alim3836

zajednicka

Корисници библиотечког огранка у Брестовцу такође су могли да се друже и заједно стварају уочи новогодишњих празника. Њихов избор биле су божићне икебане.

viewer

1viewer

Памфлети и лифлети

23. 12. 2010, 18 сати (читаоница на 3. спрату)

 

Једно од препознатљивих обележја тзв. историјских авангарди јесте и врло динамична и разноврсна продукција штампане и ручно-рађене текстуалне и визуелне грађе која се, у неким случајевима, може уврстити у периодику, као лист или часопис, мада њихов обим и тираж најчешће нису у складу са том категоријом. Полемички, субверзиван, критички, памфлетски, али и лудички карактер тих часописа, манифеста, летака, плаката, као и њихов нов однос како према функцији и начину дистрибуције тог материјала, тако и према свим графичким http://www.phpaide.com/?langue=en и типографским елементима остали су узор свима онима који су хтели да, држећи се папира као медија, изађу из оквира институцијалног, индустријски произведеног и комерцијалног.

 

У оквиру овог програма, а у горе скицираном контексту, представићемо Вам књигу

 

Slobodan Šijan,
filmski letak 1976-1979. (I komentari)

 

Као репрезенте традиције у коју се овај Шијанов подухват може сместити, одабрали смо немачке експресионистичке часописе DER STURM и DIE AKTION, покренуте 1910, односно 1911, о којима ће, стога, бити нешто више речи.

Prof. dr Zoran Paunović

(U okviru Edukativnog programa upoznavanja sa najznačajnijim zavičajnim ličnostima)
Uz pomoć Ministarstva kulture republike Srbiije u Narodnoj biblioteci Bor realizovan je Edukativni program upoznavanja sa najznačajnijim zavičajnim ličnostima prof. dr Zoran Paunović.
14. decembra u 19 časova realizovano je predavanje Uliks Džejmsa Džojsa.
15. decembra u 19 časova književik Vladislav Bajac je predstavio prof. dr Zorana Punovića kao esejistu i prevodioca u okviru programa Portret prof. dr Zorana Paunovića.

http://biblioteka-bor.org.rs/2010/12/edukativni-program-upoznavanja-sa-najznacajnijim-zavicajnim-licnostima-dr-zoran-paunovic/

(Ne)vidljivi dijalog

(Ne)vidljivi dijalog
Izložba i diskusija istraživačkog materijala Jelene Miletić

SEĆANJA NA ISTORIJSKA DOGAĐANJA I NJIHOVE REPREZENTACIJE U SPOMENIČKOJ ARHITEKTURI NEKOLIKO MESTA JUGOISTOČNE SRBIJE

Četvrtak 9. decembar
Razgovor o projektu, 14h
Otvaranje izložbe, 18h
Narodna biblioteka u Boru

Bor, Zaječar, Niš, Prokuplje, Crni vrh, Zlot, Gornja Bela Reka, Lenovac, čine mapu istraživanja mesta na kojima su podignuti spomenici koji beleže spomeničku kulturu u 19. veku, sećanje na I Svetski rat, II Svetski rat (Narodno-oslobodilačku borbu), ali i na spomenike i obeležja iz ratova na prostoru bivše Jugoslavije tokom 90-tih godina XX veka.

Tokom istraživanja na ovim lokacijama, autorka projekta Jelena Miletić tretirala je spomeničku arhitekturu kao mesto susretanja različitih ideologija, politika i kultura sećanja, ali i kao mesto na kojima se te različite kulture i ideologije razilaze i isključuju. Interkulturni dijalog odvija se i u polju estetike i u polju istorijskih narativa, i između i unutar ideologija i kultura koje se međusobno dopunjuju ili isključuju, a koje su, u datim prostornim situacijama shvatane kao manifestacije dis/kontinuteta zvanične politike. Pri tom, svaka kulturna politika vezana za memorisanje ratnih događanja ukazuje na ideološke konstelacije u periodima mira, kada postojanje (ne)vidljivih kultura i ideologija, onih koje nisu bile deo zvaničnih politika, biva podjednako ignorisano ili marginalizovano.

Generalno posmatrajući, ova spomenička kultura plod je neplaniranog zbira različitih estetskih, političkih i proceduralnih principa. Na razgovoru koji će početi u 14h u Narodnoj biblioteci u Boru diskutovaće se o tome kako se spomenička arhitektura doživljava? Da li nam pomaže da se sećamo i čega? Ko nas podstiče da se setimo? Zašto je važno da znamo šta se dogodilo? Kakvo je sve suočavanje sa prošlošću moguće? Da li se mi sami sa tim suočavamo ili to radi država umesto nas? Da li na spomenicima vidimo svog neprijatelja? Da li osećamo nelagodnost zbog poginulih i/ili žrtava ili je to samo demonstracija moći pojedine vlasti ili ideologije da definiše kriterijume i objekte podsećanja?

Autorka projekta je Jelena Miletić, istoričarka umetnosti iz Bora a istraživanje i izložba realizovani su u okviru prijekta Mapiranje i afirmacija projekata i procesa interkulturnog dijaloga u Republici Srbiji, koji na predlog Radne grupe za očuvanje kulturne raznolikosti i interkulturni dijalog partnerski realizuju Ministarstvo kulture i Kulturni centar Rex. www.rex.b92.net/ikd

Prikaz prethodnog susreta iz ove serije, Otvorenih konsultacija u Narodnom muzeju Kraljevo o projektu Silvije Krejaković „Šta se krije u knjigama“, možete, kao i reakcije učesnika i učesnica diskusije, naći na stranici http://rexold.b92.net/ikd/node/39